Sin čovečji

Hanmer se ljupko nasmeja. Zatim se laganim pokretom spusti i opruži po tlu. Mesnate biljke oko nje počinju da se njišu, podrhtavaju i uzdišu. Nadimaju se od iznenadnog priliva tečnosti, a onda se na vrhu svake biljke otvaraju male rupice, i tečnost boje rubina pođe na svaku od tih rupica. Vazduh se istovremeno ispuni blagim, izuzetno prijatnim mirisom. Afrodizijak! Klej odjednom postaje svestan ukrućenosti svog uda. Hanmer povija svoja kolena. Širi bedra, i Klej posmatra otvor između njenih nogu, koji je na njega čekao. »Da«, ona je šaputala. Gubeći se u silnom uzbuđenju, Klej leže na nju. Ruke mu kliznuše niz njeno telo, prsti mu stisnuše njene hladne, glatke i svilaste guzove. Hanmer je uzbuđena; njeni prozirni očni kapci poprimili su nijansu mlečne boje, tako da se skerletne kugle njenih očiju sada jedva naziru; kada je podigao ruku i pomilovao je po grudima, pod prstima je osetio tvrdoću njenih bradavica. Silno se začudio zbog nepromenljivosti izvesnih stvari. Ljudi u trenutku mogu da obiđu čitav Sunčev sistem, ptice govore, biljke sarađuju u stvaranju ljudskih zadovoljstava, kontinenti su promenjeni, ceo univerzum je oluja od veličanstvenih boja i zanosnih mirisa, pa ipak u svem tom zlatnom i rujnom i purpurnom čudu ovog izmenjenog sveta, eto, kurac još uvek čezne za pičkom i pička još uvek čezne za kurcem. No, njen otvor kao da je suviše mali za njega. Ipak, uz prigušen uzvik olakšanja on prodire u nju, i počinje da se u njoj kreće, polako, pa sve brže i brže, poput klipa u vlažnom ležištu, i sve to mu je toliko poznato i blisko da ga za trenutak napušta osećaj izgubljenosti što ga je ovde pratio još od buđenja. Dospeva do vrhunca tako brzo da ga to gotovo porazi, dok se ona jedva oglasila sa nekoliko nizova mekih polutonova, no, on ipak uspeva da se obuzda, primiruje se za trenutak, a onda zajedno nastavljaju igru. Stezanje i opuštanje njenih mišića odvija se u pravilnim razmacima. Njene u kolenima savijene noge obgrliše njegovo telo. Njena karlica se ritmično pomera. Ona dahće. Šapuće. Pevuši. On bira pogodan trenutak i dospeva do vrhunca po drugi put, pokrećući ovaj put oluju senzacija i u njoj, što dovodi do izvesnih promena njene kože: ona je čas rapava i čekinjasta, čas je glatka i vlažna, onda se naglo na njoj stvore veliki talasasti nabori, da bi se konačno vratila u svoje prvobitno stanje. U prvom trenutku nakon ekstaze on se seti meseca. Mesec! Gde je bio mesec dok su on i Hanmer jurili kroz vasionu. Njega nije bilo. Mesec više ne postoji. Kako je samo mogao zaboraviti da ga potraži pogledom?

Oni se razdvojiše i on leže pored nje. Oseća zadovoljenje, ali i blagu depresiju. Zver iz prošlosti je svojim semenom ukaljala duha iz budućnosti. Kaliban obležao Arijela. Kada su se njihova tela malopre spojila, da li je to značilo nekakvo obesvećenje? Jer, konačno, on dolazi iz praistorije. Prolazi nekoliko minuta dok se on ne usudi da digne glavu i pogleda u nju. Ali, ona mu se smeši. Podiže se, nežno ga hvata za ruke i pomaže mu da se i on uspravi, zatim ga vodi do bazena koji se nalazi u podnožju vodopada. Kupaju se. Voda je ledena. Njeni mnogobrojni prsti lete svud po njegovom telu; ona je u toj meri žensko, da on u sećanju jedva uspeva da prizove lik vitkog i mišićavog muškarca s kojim je počeo svoje putovanje. Ona je koketna, razigrana i krajnje posesivna.

Kaže mu: »Spajaš se sa velikim entuzijazmom.«

Iznenada bivaju obasjani blistavim zracima sunca, koje se spustilo gotovo do iznad samog tla. Linija njemu nepoznatih boja pruža se nebom od vrha visoke planine ka zapadu. On rukom posegne za njom, no ona mu izmakne, i potrči smejući se kroz bodljikavi čestar. Biljke se neodlučno povijaju ka njoj, ali je ne mogu dotaći. Kad on krene za njom, biljke ga odmah ogrebu. Tetura se napred, krvareći, i nalazi je iza omanjeg zdepastog drveta, ne višeg od nje same: stoji i čeka ga. Nozdrve joj podrhtavaju; oči nemirno trepću; njene male grudi se ubrzano dižu i spuštaju. Za trenutak on je vidi sa zelenom lepršavom kosom i gustim crnim žbunićem između nogu, ali već sledećeg trenutka ona je glatka kao i pre. Sa grana tog drveta nekakvih pet stvorenja uzvikuje njegovo ime. Ta bića imaju ogromna usta, mršav vrat, i velika čupava krila i, koliko uspeva da vidi, uopšte nemaju tela.

»Klej! Klej Klej! Klej! Klej!«