Sin čovečji

Hanmer naredi tim stvorenjima da prestanu: ona skoče na zemlju i u momentu odjure od njih. Ona mu prilazi, ljubi ga u svaku ogrebotinu, i one zaceljuju. Sa velikom pažnjom ona ispituje delove njegovog tela, dotičući svaki deo rukom, nastojeći da što bolje prouči anatomski sklop tog tela, kao da bi sama jednog dana trebalo da stvori nešto slično. Intimnost tog ispitivanja uznemirava Kleja. Konačno je njena radoznalost zadovoljena. Ona, potom, rastvara tlo kao zip i vadi iz proreza nekakvu grudvicu – isto što je onaj drugi Hanmer uradio juče. Imajući puno poverenje, on od nje uzima grudvicu, prinosi je ustima i siše sok. Kožu mu sada prekriva plavo krzno. Genitalije mu rastu do monstuoznih razmera, tako da je prinuđen da se spusti na tlo zbog njihove težine. Leže na leđa. Stopala mu se spajaju. Mesec, pomisli on pun gorčine. Hanmer ga opkoračuje i, sputajući se niže, natiče se na njegov uspravljeni kolac. Mesec. Mesec. Merkur. Mesec. Jedva da primećuje trenutak orgazma.

Dejstvo soka iz grudve počinje da slabi i da nestaje. On leži stomaka priljubljenog uz zemlju, zatvorenih očiju. Dodirnuvši rukom nju, primećuje da je okrugla izraslina ponovo između njenih bedara. Tačnije, između njegovih bedara. Jer, Hanmer je ponovo muško. Klej pažljivo posmatra: da, on je ponovo muško. Ravne grudi, široka ramena, uski bokovi. Sve se vraća. Doduše, ponekad suviše brzo.

Spušta še noć. Klej pogledom traži mesec.

»Da li vi imate gradove?« pita Hanmera. »Knjige? Kuće? Poeziju? Da li ikad nosite odela? Da li umirete?«

»Ako osetimo potrebu«, glasio je odgovor.

3

Sede u tami, jedan pored drugog, razmenjujući tek po koju reč. Klej posmatra povorke zvezda. Njihov sjaj na trenutke mu biva nepodnošljiv. S vremena na vreme dolazi na pomisao da zagrli Hanmera, no tada se priseti da je ovaj sada u muškom obličju. Možda će se onaj drugi, ženski Hanmer na kraju ipak vratiti; njen boravak ovde čini mu se isuviše kratak.

Ovom ovde, muškom Hanmeru, obraća se rečima: »Da li sam ja čudovišni varvarin? Da li sam grub? Da li sam neotesan?«

»Ne. Ne. Ne.«

»Ali ja dolazim iz praskozorja sveta. Ja sam veoma rani, traljavi pokušaj. Ja imam slepo crevo. Ja uriniram. Izbacujem iz sebe izmet. Osećam glad. Znojim se. Zaudaram. Ja sam milion godina inferioran u odnosu na tebe. Pet miliona? Pedeset miliona godina? Ko bi to sada mogao i znati?«

»Mi se tebi divimo zbog onoga što ti jesi«, Hanmer ga stade uveravati. »Mi tebi ne zameramo ono što ti nisi mogao postati. Naravno, kada te upoznamo malo bolje, mi možemo i promeniti sud o tebi. Možemo te čak i prezreti.«

Nakon ovoga zavlada duži period tišine. Zvezde koje klize nebom drobe ovu noć.

Klej se ponovo oglasi: »Nisam to govorio da bih pravdao svoj rod. Konačno, mi smo svetu dali jednog Šekspira. Vi svakako znate ko je Šekspir?«

»Ne.«

»Homer?«

»Ne.«

»Betoven?«

»Ne.«

»Ajnštajn.«

»Ne.«

»Leonardo da Vinči.«

»Ne.«

»Mocart!«

»Ne.«

»Galilej!«

»Ne.«

»Njutn!«

»Ne.«

»Mikelanđalo. Muhamed. Marks. Darvin.«

»Ne. Ne. Ne. Ne.«

»Platon? Aristotel? Isus?«

»Ne. Ne. Ne.«

Klej zatim upita: »Da li pamtiš mesec koji je ova planeta nekad imala?«

»Da, čuo sam za mesec. Ali nisam ni za jednu od ovih drugih stvari.«

»Znači, sve što smo mi stvorili je izgubljeno. Ništa nije preživelo. Mi smo, dakle, zaista izumrli.«

»Grešiš. Tvoja rasa je živa.«

»Gde?«

»U nama.«

»Ne«, reče Klej. »Ako je sve što smo stvorili mrtvo, i naša rasa je mrtva. Gete. Karlo Veliki. Sokrat. Hitler. Atila. Karuzo. Borili smo se protiv mraka, a mrak nas je ipak progutao. Mi smo izumrli.«

»Ako ste vi izumrli«, odvraća Hanmer, »onda mi nismo ljudi.«

»Vi i niste ljudi«.

»Mi jesmo ljudi.«

»Od ljudi potičete ali ste ipak daleko od njih. Sinovi ljudski, možda. Veliki je jaz između nas. Suštinski se razlikujemo. Vi ste zaboravili Šekspira. Vi lebdite po nebesima.«

»Moraš znati«, kaže mu Hanmer, »da vaš period predstavlja veoma mali segment vremenskog toka. Informacije koje se nagomilaju u neki takav uski i mali segment vremenom se zamagle i izobliče. Zar je čudno što su vaši heroji zaboravljeni?«

»Ti govoriš o informacijama, o segmentima?« pita Klej, zapanjen. »Vi ste izgubili Šekspira a sačuvali tehnološki žargon?«

»Tražio sam prikladnu metaforu.«

»Kako, zapravo, da ti govoriš moj jezik?«

»Prijatelju, ti govoriš moj jezik«, odgovara Hanmer. »Postoji samo jedan jezik, i svi govore tim jezikom.«

»Postoje mnogi jezici.«

»Jedan.«

»Ci sono molte ligue.«

»Samo jedan, i njega sva bića razumeju.«

»Muchas Languas! Sprache! Langue! Sprak! Nyelv! Zbrka od jezika. Enchants de faire votre connaissance. Welcher Ort is das? Per tavore, potrebbe dirigermi al telefono. Finns det nagon har, som talar engleska? El tren acaba de salir.«

»Kada misao dodirne misao«, kaže Hanmer, »komunikacija je trenutna i apsolutna, zašto vam je bilo potrebno toliko načina govora jednih sa drugim?«