Sin čovečji

Isprobava svoje telo. Čini ga fluroscentnim, i vidi kako ljubičaste senke plešu ispod njega. Stvara čelična rebra, i kičmu od slonovače. Spliće novi nervni sistem od žilica vakuma. Kreira novi čulni organ koji registruje boje i preko ultraljubičaste i, sav srećan, probija granice vidljivog spektra. On postaje ogromni seksualni organ, i siluje stratosferu, ostavljajući za sobom trak svetlosnog semena. A Hanmer, koji je sve vreme uz njega, neprestano uzvikuje »Da!« i »Da!« i »Da!« Klej sada prekriva nekoliko kontinenata. Ubrzava kretanje, tražeći vlastiti završetak, i nakon kraćeg naprezanja nalazi ga; povezuje se sam sa sobom, sa svojim vlastitim krajem; sada je zmija sa telom od oblaka, zmija koja je obujmila svet.

»Vidiš?« Hanmer uzvikuje. »To je tvoj svet, zar ne? Poznata planeta?«

Ali Klej nije u to sasvim siguran. Kontinenti mu se čine izmenjeni. Ovo, na primer, što vidi, trebalo bi da budu Severna i Južna Amerika, ali onda su one pretrpele.izvesne promene. Rep Južne Amerike, je nestao, isto tako i Panamski kanal, a zapadno od onoga što bi trebalo da bude Čile nalazi se teritorija koja se reteći širi: verovatno je to Antarktik počeo da se pomera. Okeani su potopili oba pola. Obale su potpuno nove. Ne može da pronađe Evropu. U sredini onoga za šta pretpostavlja da je Azija nalazi se more; odbleskujući od svoje površine sunčeve zrake, ono je nalik ogromnom podrugljivom oku. Zaplače se, a umesto suza mlazovi vrele lave razliše se duž ekvatora. Ne mestu gde se nalazila Afrika sada se spokojno diže nekakva izbočina u obliku kupole. Prostranstvo od nekoliko hiljada kilometara izmenjenog okeana svetlucaju nizovi blistavih ostrva. Sada ga zaista obuzme strah. Pomišlja na Atinu, Kairo, Tanger, Melbur, Pokepsi, Istanbul i Stokholm. Pomisao na te izgubljene gradove stvara bolnu jezu u njemu: telo počinje da mu se hladi, mrzne i pretvara u pljusak od ledenih čestica, na koje se istog časa, iz baruština i močvara, ustremiše jata malih zujećih insekata; oni počeše halapljivo da ga grizu, ali Hanmer viknu na njih i oni ošamućeni padoše na tlo. Klej se oporavlja, ponovo je pribran. »Šta se dogodilo?« upita Hanmer, a Klej mu odgovori: »Setio sam se.«

»Nemoj«, reče Hanmer. Ponovo su se vinuli gore. Vrte se i poskakuju i probijaju sve dalje i dalje u kraljevstvo tame koje opasuje svet, tako da planeta sa koje su se vinuli sada nije ništa više nego zrnce prašine na mekom lepršavom ogrtaču beskraja. Posmatra Zemlju, njeno okretanje. Tako sporo se okreće! Da se nije dan produžio? Da li je to uopšte moj svet? Hanmer mu gurkanjem daje znak, i oni se transformišu u prave reke energije, milione kilometara dugačke, koje se ključajući izlivaju još dalje u svemir. On je obasjan nežnošću, ljubavlju, žudnjom za sjedinjenjem sa kosmosom. »Svetovi naših suseda«, govori mu Hanmer. »Naši prijatelji. Shvataš?« Klej shvata. Sada pouzdano zna i to da nije dospeo na planetu nekog drugog sazvežda. Jasno se vidi da je ova lopta umotana u oblake Venera. A ona crvena, puna kratera, to je Mars; zbunjen je jedino gustim zelenim morem koje zapljuskuje njegove ravnice boje rđe. Ne može da pronađe Merkur, nekoliko puta on klizne u tu unutrašnju orbitu, tragajući za tom malom planetom što se nalazi najbliže Suncu, ali nje nema. Da nije privučena, pala na Sunce? Ne usuđuje se da pita, ih straha da bi Hanmer svojim odgovorom tu bojazan mogao da potvrdi. Da je jedna planeta nestala, to saznanje bi ga sada porazilo. »Dođi«, začuje Hanmerov glas. »Ide napolje«.