Tornjevi ponoći

„Dobro si postupio, gazda Nori", kaza mu Elejna, i dalje se osećajući istovremeno razgaljeno i uvređeno. Čudno kako se čovek često kreće između ta dva osećanja kada je Metrim Kauton negde u blizini. „Svetlost zna da sam bila prezauzeta. Ali molim te, ako neko tvrdi da me lično poznaje, skreni pažnju na to makar Birgiti."

„Da, veličanstvo."

„Dogovori sastanak sa gazda Kautonom", reče mu ona, priželjkujući da ima vremena da mu napiše pismo jednako uvredljivo kao to koje je on njoj uputio. „Reci mu da mora da povede Toma. Da bi ga... obuzdavao."

„Kako želiš, veličanstvo", odgovori Nori i ukočeno se pokloni, što je za njega bilo uobičajeno. „Ako mogu da se povučem..."

Ona mu klimnu u znak zahvalnosti, a on ode i zatvori vrata za sobom. Elejna je držala Metovo pismo između dva prsta. Može li nekako iskoristiti Meta da joj pomogne s nevoljama koje joj Elorijen stvara? Kao što je iskoristila Krajišnike? Ili je to previše očigledno?

„Šta misliš, zašto je pomenuo zvonolivce?" upita Birgita.

„Možda je reč o nečemu jednostavnom, kao na primer da mu je potrebno novo zvono za odbrojavanje vremena u logoru."

„Ali misliš da nije reč o nečemu tako jednostavnom."

„Radi se o Metu“, odgovori Elejna. „On ume da zamrsi stvari, a po toj rečenici rekla bih da je reč o nekoj od njegovih spletki."

„Istina. A da je želeo samo zvono, za sat vremena kockanja mogao bi da namakne dovoljno para da ga kupi.“

„Ma hajde", kaza joj Elejna. „Nije on baš toliko srećan."

Birgita frknu u čaj. „Elejna, moraš bolje da paziš na stvari oko sebe. Taj čovek bi mogao da se kocka s Mračnim i da pobedi.

Elejna odmahnu glavom. Vojnici, uključujući i Birgitu, umeju da budu previše sujeverni. „Gledaj da na dužnosti bude nešto više gardistkinja kada Met bude došao. On ume da bude preterano razmetljiv, pa ne bih volela da napravi nekakav ispad."

„Ko je taj čovek?" zbunjeno upita Dijelin.

„Jedan od dvojice drugih ta’verena koji su odrasli sa Random al’Torom", odgovori Birgita, iskapivši čaj. Digla je ruke od pića dok traje Elejnina trudnoća. Bar još neko mora da pati, a ne samo ona.

„Met je... veoma poletan čovek", kaza Elejna. „Ume da bude veoma koristan kada je upregnut kako treba. Kada nije - što je najčešće slučaj - ume da bude prava nepogoda. Ali šta god bi moglo da se kaže o tom čoveku, on i njegova Družina umeju da se bore."

„Iskoristićeš ih, zar ne?“, upita Birgita, gledajući je sa odobravanjem.

„Naravno", odgovori joj Elejna. „A na osnovu onoga što se sećam da je Met pričao, u Družini ima mnogo Kairhijenjana. Oni su se tamo rodili. Ako stignem s tim delom Družine u svojoj vojsci, možda će prenos vlasti biti lakši."

„Dakle, ti zaista nameravaš da isteraš to?“, upita je Dijelin. „Da preuzmeš Sunčev presto? Sada?"

„Svetu je potrebno jedinstvo", odvrati Elejna i ustade. „S Kairhijenom ću početi da nas sve spajam. Rand već vlada Ilijanom i Tirom, a povezan je i sa Aijelima. Svi smo povezani."

Baci pogled ka zapadu, odakle je osećala ono klupko strasti koje je Rand. U poslednje vreme, jedino što od njega oseća jeste duboko zakopani ledeni bes. Je li on to u Arad Domanu?

Elejna ga voli, ali nema namere da dozvoli da Andor postane samo još jedan deo Zmajevog carstva. Sem toga, ako Rand zaista pogine u Šajol Gulu, ko će vladati tim carstvom? Moglo bi da se rasturi, ali ona se više brinula zbog mogućnosti da će neko - možda Darlin - biti dovoljno snažan da ga održi na okupu. U tom slučaju, Andor će biti potpuno sam između ratobornog seanšanskog carstva na jugozapadu, Randovog naslednika na severozapadu i jugoistoku i ujedinjenih Krajišnika na severu i severoistoku.

Ne sme dozvoliti da do toga dođe. Žena u njoj grčila se od pomisli na pripremanje za slučaj Randove smrti, ali kraljica ne sme da bude toliko osetljiva. Svet se menja.

„Shvatam da će biti teško upravljati obema državama“, reče Elejna. „Ali moram da vladam Kairhijenom - zarad dobrobiti oba prestola."

Okrenu se i pogleda Dijelin pravo u oči, a starija žena lagano klimnu. „Izgleda da si rešena."

„Jesam", odgovori Elejna. „Ali čini mi se da ću morati da se služim Putovanjem ako mislim da u tome uspem. Hajde da dogovorimo sastanak sa Sumeko i Alisom. Moraćemo da razmotrimo budućnost Srodnica."

12 Prazna mastionica

Min je sedela na prozorskom okviru u Kamenu Tira, uživajući u toplini. Popodnevni lahor bio je svež, premda bremenit vlagom i mirisima koji su dopirali iz grada. Tairenci takvo vreme nazivaju „hladnjikavim", zbog čega se Min stalno smešila. Šta li bi ti ljudi rekli na čestitu andorsku zimu, kada sneg napada uza zidove a ledenice vise sa streha?

U poslednje vreme, sve što može da se kaže o vremenskim prilikama jeste da je manje sparno nego inače. Međutim, toplota u kojoj Min uživa nikakve veze nema s vrelinom vazduha.

Sunce obasjava grad. U dvorištima Kamena, Branioci u prugastim tunikama i čakširama stalno se zaustavljaju da bacaju poglede ka vedrom nebu. Oblaci i dalje vrebaju na obzorju, ali iznad grada su se rasturili u neprirodan prsten. Savršeno kružnog oblika.