Tornjevi ponoći

„I ja sam tako mislio, veličanstvo", reče joj on. „Ali pojavilo se nekoliko novih pitanja. Mislio sam da bi vam ona možda bila... ovaj... zanimljiva."

„Kako to misliš?"

„Pa, veličanstvo", poče Nori, „znaš da nisam posebno... sklon izvesnim vrstama posla. Ali u svetlu skorašnjih prinova među mojim osobljem, uvideo sam razloge zbog kojih je bilo nužno da usmerim pažnju na druge stvari."

„Pričaš o Harku, zar ne?“, upita Birgita. „Šta radi ta bezvredna pogan?"

Nori je pogleda. „Rekao bih da je... ovaj... pogan." Opet pogleda Elejnu. „Ali prilično je sposoban kada mu se daju prave pobude. Molim te da mi oprostiš ako sam bio previše slobodan, ali mislio sam da je to pametno nakon skorašnjih susreta - i gostiju koji su se nakon njih uselili u tvoje tamnice."

„Gazda Nori, o čemu to pričaš?", upita Elejna.

„Gazdarica Basahin, veličanstvo", odgovori Nori. „Prva uputstva koja sam izdao našem čestitom gazda Harku bila su da drži na oku jedno okupljalište Aes Sedai - izvesnu gostionicu pod imenom Zdravilište.“

Elejna se uspravi u sedištu, osećajući kako je uzbuđenje preplavljuje. Duhara Basahin je učestalo pokušavala da dobije prijem kod Elejne tako što je pretila raznim članovima dvorskog osoblja. Međutim, sada svi oni znaju kako ona ne sme da bude primljena. Bila ona Aes Sedai ili ne, ona je Elaidina predstavnica i Elejna nema namere da s njom ima ikakve veze.

„Stavio si je pod prismotru", željno kaza Elejna. „Molim te, reci mi da si otkrio nešto zbog čega ću moći da proteram tu neizdrživu ženu."

„Dakle, nisam pod osudom?", oprezno upita gazda Nori, i dalje suvoparno. Još je neiskusan kada je reč o uhođenju.

„Svetlosti - ne", reče mu Elejna. „Trebalo je da to lično naredim. Gazda Nori, spasao si me od tog previda. Ako je još to što si otkrio dovoljno dobra vest, lako bih mogla da te poljubim."

To je izazvalo promenu na njemu; oči mu se užasnuto razrogačiše. To beše dovoljno da se Elejna glasno nasmeje, a i Birgita se zakikota. Dijelin nije delovala kao da joj je drago zbog toga. Pa, što se Elejne tiče, može da ide i cucla papak.

„Ovaj... pa“, kaza Nori, „to neće biti neophodno, veličanstvo. Mislio sam da bismo, ako u gradu ima Prijatelja Mraka koji se pretvaraju da su Aes Sedai“ - on je, baš kao drugi, naučio da u Elejninom prisustvu Falion i ostale ne pominje kao Aes Sedai - „možda hteli da pomno pratimo sve one koje su navodno došle iz Bele kule.“

Elejna željno klimnu. Gazda Nori vala ume da trtlja kad hoće!

„Veličanstvo, bojim se da ću morati da te razočaram", reče joj Nori, očigledno primetivši Elejnino uzbuđenje, „ako se nadaš da imam dokaz kako je ta žena Prijateljica Mraka."

„Oh.“

„Međutim", kaza Nori i diže jedan mršavi prst. „Imam razloga da verujem da je Duhara Sedai učestvovala u sastavljanju spisa prema kom se ti ponašaš sa... ovaj... neobičnom merom poštovanja." On baci pogled na stranice koje je Elejna zavrljačila na pod. Na jednoj od njih oštro se ocrtavao otisak njene cipele.

„Duhara se sastajala sa Elorijen?", upita Elejna.

„Odista jeste", odgovori gazda Nori. „Posete postaju sve češće. A i obavljaju se u izvesnoj tajnovitosti."

Elejna pogleda Dijelin. „Zašto Duhara želi da moji takmaci budu oslobođeni?"

Dijelin je delovala onespokojeno. „Nije moguće da je toliko glupa pa da misli kako može da okupi pokret protiv tebe, a naročito služeći se gomilom poraženih vlastelina i gospi koji nemaju ni prebijene pare."

„Veličanstvo?", upita Nori. „Ako bih mogao da primetim nešto..."

„Naravno, gazda Nori."

„Možda Aes Sedai pokušava da stekne blagonaklonost gospe Elorijen. Ne znamo sa potpunom sigurnošću da su njih dve bile zaverenice kada je o ovom predlogu reč; to se jednostavno čini verovatnim, sudeći po učestalosti i vremenu kada su se odvijale posete Aes Sedai. Ali moguće je da ona nema toliko razloga da pruža podršku tvojim neprijateljima koliko ima razloga da bude u milosti makar nekih velmoža u gradu."

To je moguće. Nije verovatno da će se Duhara vratiti u Belu kulu, ma koliko često Elejna predlagala da učini upravo to. Ako bi se vratila, to bi značilo da bi se ona pred Elaidom pojavila praznih ruku i s neprijateljski raspoloženim Andorom. Nijedna Aes Sedai ne odustaje tako lako. Međutim, ako bi mogla da se vrati u Kulu sa izveštajem o odanosti jednog broja andorskih vlastelina, to bi ipak bilo nešto.

„Kada je Duhara izašla iz svoje gostionice da bi posetila Elorijen", upita Elejna, „kako je bila odevena?" Mada je Elorijen pominjala povratak na svoj posed, nije otišla - možda shvatajući da to još nije pametno s političkog stanovišta. Trenutno boravi u svom zamku u Kaemlinu.

„Bila je ogrnuta plaštom, veličanstvo", odgovori Nori. „S namaknutom kapuljačom."

„Skupim ili jeftinim?"

„Ja... ne znam", postiđeno odgovori Nori. „Mogao bih da pozovem gazda Harka..."

„To neće biti potrebno", reče mu Elejna. „Ali kaži mi sledeče - je li išla sama?"

„Ne. Verujem da je sa sobom svaki put vodila veliki broj poslušnika."