Tornjevi ponoći

Tvoje krvavo kraljevsko smetalo,

Krvavo čekamo da razgovaramo sa tobom i polako postajemo besni razjareni (to znači besni). Tom kaže da si sada kraljica, ali ja računam da to ne menja ama baš ništa, pošto si se svejedno sve vreme ponašala kao da si kraljica. Ne zaboravi da sam izneo izvukao tu tvoju slatku malu zadnjicu iz rupčage u Tiru, ali i tada si se ponašala kao kraljica, pa mi zato baš i nije jasno zašto sam iznenađen zbog toga što se sada ponašaš kao kraljica, kada zaista jesi kraljica.

Zato mislim da bi trebalo da se prema tebi ophodim kao prema pravoj krvavoj kraljici i da ti pošaljem krvavo pismo i tako to, obraćajući ti se kitnjastom govorancijom da bih ti privukao pažnju. Čak sam i prsten upotrebio kao pečat, kao što nalikuje dolikuje. I tako ti ja upućujem zvanične zdravice. Zato KRVAVO BATALI VIŠE DA ODBIJAŠ DA ME PRIMIŠ pa da možemo da porazgovaramo. Potrebni su mi tvoji zvonolivci. Krvavo je važno.

Met

P.S. „Zdravice" znači „pozdravi".

P.P.S. Ne obraćaj pažnju na precrtane i loše napisane reči. Nameravao sam da prepišem ovo pismo, ali Tom mi se toliko smeje da sada samo hoću da završim s tim.

P.P.P.S. Ne zameri što sam rekao da ti je pozadina slatka. Skoro da je uopšte nisam merkao, pošto sam krajnje svestan da bi mi ti iskopala oči kad bi me videla da to radim. Sem toga, sada sam oženjen čovek, pa to nije ni bitno.

Elejna nije mogla da odluči oseća li bes ili ushićenje. Met je u Andoru, a Tom je živ! Pobegli su iz Ebou Dara. Jesu li pronašli Olvera? Kako li su utekli od Seanšana?

U njoj navre toliko osećanja i pitanja da se Birgita uspravi i namršti, osećajući isto što oseća ona. „Elejna? Šta je bilo? Je li te taj čovek uvredio? Elejna shvati da klima glavom, dok joj oči suze.

Birgita opsova, pa žustro priđe. Gazda Nori je delovao zatečeno, kao da žali zbog toga što je doneo to pismo.

Elejna prasnu u smeh.

Birgita se ukoči. „Elejna?"

„Dobro sam", kaza Elejna, brišući suze iz očiju i terajući sebe da diše duboko. „O, Svetlosti. To mi je bilo potrebno. Evo, pročitaj."

Birgita zgrabi pismo i razvedri se dok ga je čitala. Zasmeja se. „Ti imaš lepu pozadinu? On će da ti kaže. Met ima dobru zadnjicu kao malo koji muškarac." „Birgita!", prekori je Elejna.

„Pa to je istina", odgovori joj Zaštitnica, vraćajući joj pismo. „Njegovo lice mi je previše lepuškasto, ali to ne znači da ne umem da prepoznam dobru zadnjicu kad je vidim. Svetlosti, baš je dobro što se vratio! Napokon ću moći da pijem s nekim ko me ne smatra svojim krvavim vojnim starešinom."

„Birgita, obuzdaj se", reče joj Elejna, presavijajući pismo. Nori je delovao sablažnjeno njihovim razgovorom. Dijelin ništa nije kazala. Tu ženu nije lako zgranuti, a od Birgite je čula i gori rečnik.

„Dobro su postupio, gazda Nori", reče mu Elejna. „Hvala ti zbog toga što si mi skrenuo pažnju na ovo."

„Dakle, zaista poznaješ ove najamnike?", upita on, a u glasu mu se začu tračak iznenađenja.

„Oni nisu najamnici. Zapravo, nisam sigurna šta su oni. Prijatelji. Nadam se i - saveznici." Zašto je Met doveo Družinu Crvene ruke u Andor? Jesu li oni odani Randu? Može li ona da ih iskoristi? Met je baraba, ali neverovatno dobro poznaje taktiku i vojevanje. Vojnici pod njegovim zapovedništvom vrede za desetoricu najamničkih protuva koje je u poslednje vreme bila prinuđena da unajmljuje.

„Veličanstvo, izvinjavam se zbog svoje greške", kaza joj Nori. „Trebalo je da ti ranije skrenem pažnju na ovo. Moji obaveštajci su mi kazali da je ova družina u skorije vreme radila za murandijsku krunu, te sam stoga zanemario tvrdnje njihovog vođe da on nije najamnik."