Tornjevi ponoći

I dalje je brža od Aes Sedai, koje su sputane potrebom da deluju dostojanstveno. Min se davno odrekla svakog dostojanstva zbog svog visokog čobanina. I tako je trčala, srećna što nosi čakšire i čizme, jureći pravo prema kapiji.

I eno ga. Ona se ukopa u mestu, kroz razdvojenu povorku Aijela u kadin’sorima gledajući prema tom čoveku, koji je stajao i razgovarao s dvojicom Branitelja, pripadnika straže na zidinama. Kada se primakla, bacio je pogled prema njoj; osećao ju je kako mu se približava, baš kao što je ona osetila njega.

Rand je negde našao neki stari dugački smeđi plašt, s rukavima kao u kaputa, mada mu je nehajno visio s ramena. Ispod plašta je nosio košulju i lepe crne pantalone.

Sada kada se približila, toplina koju je osećala kroz vezu pretila je da je savlada. Zar ostali to ne mogu da vide? Došlo joj je da zakloni oči rukom, mada zapravo i nema šta da se vidi. To je samo veza. Samo što... vazduh oko njega kao da se zaista mreška. Je li to varka zbog sunčeve svetlosti? Nove stvari ukazivale su se, vrteći mu se oko glave. Ona obično ne obraća pažnju na njih, ali sada to ne može da čini. Otvorena pećina, koja zjapi kao nekakva usta. Stenje obliveno krvlju. Dva mrtvaka na tlu, okružena redovima i redovima Troloka, lula iz koje se izvija dim.

Rand je pogleda pravo u oči i - uprkos vezi - ona se zapanji onim što vide u njegovom pogledu. Te njegove sive oči, blistave poput dragulja, kao da su se nekako produbile. Tanane bore šire se oko njih. Je li ih bilo ranije? Zacelo je premlad za to.

Te njegove oči ne deluju mlado. Min na tren obuze strah dok ju je gledao. Da li je to isti čovek? Je li onaj Rand kojeg ona voli otet i zamenjen nekom drevnom silom od čoveka, koju ona nikada neće moći da spozna ili shvati? Da li ga je ipak izgubila?

A onda se on nasmeši i te oči - ma koliko duboke postale - behu njegove. Taj osmeh je nešto što je ona dugo čekala da ponovo vidi. Sada je daleko samouvereniji od osmeha kojim joj se smešio prvih dana kada su bili zajedno, ali i dalje je ranjiv. Taj osmeh joj omogućuje da vidi jedan deo njega koji ostalima nije dozvoljeno da vide.

Taj deo je mladost, nekako i dalje nevina. Ona mu pritrča i čvrsto ga zagrli. „Vunoglava budalo! Tri dana? Šta si radio tri dana?"

„Bivstvovao, Min“, odgovori joj on, grleći je.

„Nisam znala da je to tako težak zadatak."

„Za mene je povremeno bio.“ Zaćuta, a ona se zadovolji time da ga grli. Da, to je onaj isti čovek. Promenjen - i to nabolje - ali i dalje Rand. Čvrsto ga je držala. Nije marila što se sve više i više ljudi prikuplja. Neka ih, neka gledaju.

Ona naposletku uzdahnu, pa ga nevoljno pusti. „Rande, nema Alane. Nestala je jutros."

„Da, osetio sam je kako odlazi. Negde na sever. U Krajine, možda Arafel."

„Mogli bi da je upotrebe protiv tebe, kako bi otkrili gde si.“

On se nasmeši. Svetlosti, što je dobar osećaj opet videti taj izraz na njegovom licu! „Min, ona nije potrebna Senci da bi me Senka pronašla, niti će joj ikada više biti potrebna. Sve njene oči su uprte pravo u mene i biće sve dok ih ne zaslepim."

„Šta? Ali Rande..."

„U redu je, Min. Prošlo je vreme kada je Senka mogla da me tiho ućutka - i tako pobedi. Sukob je osiguran i oglasio se vrisak kojim počinje lavina."

Delovao je kao da gori od života. Ushićenje tog plama je opijajuće. I dalje ju je grlio jednom rukom - onom koja se završavala patrljkom - dok se okretao da pogleda Aijele. „Imam toh.“ Mada je dvorište iza njih bilo u pometnji, Aijeli su stajali tiho i nepomično.

Spremni su na ovo, pomislila je Min. Nije da su Aijeli neprijateljski raspoloženi, ali vidi se da ne dele uzbuđenje koje Branioci osećaju. Tairenci očigledno misle da se Rand vratio da ih povede u Poslednju bitku.

„U Pustari postoji jedna životinja", kaza Ruark istupajući. „Ništić. Liči na pacova, samo što je daleko gluplja. Ako je spustiš blizu žita, poći će pravo prema njemu, ne obazirući se na opasnost. Koliko god puta da padne u jarak na putu do hrane, postupiće isto ako je vratiš na početak. Aijelska deca se zabavljaju tom igrom." On pogleda Randa. „Rande al’Tore, nisam mislio da ćeš ispasti ništić."

„Obećavam da vas nikada više neću ostaviti", reče mu Rand. „Ne svojim izborom i ne bez obaveštavanja i - ako pristanu - vođenja Devica da me čuvaju."

Aijeli se nisu ni mrdnuli. „To će sprečiti da zaslužuješ još toha", odgovori mu Ruark. „Ali neće promeniti ono što se već desilo. A obećanja su i ranije izricana."

„To je istina", kaza Rand, gledajući Ruarka pravo u oči. „Onda ću ispuniti svoj toh."

Njih dvojica nešto razmeniše, što Min nije razumela, a Aijeli se razgrnuše, delujući opušteno. Dvadeset Devica priđe i stade oko Randa kao straža. Ruark se sa ostalima povuče i pridruži maloj skupini Mudrih, koje su s kraja posmatrale šta se dešava.

„Rande?", upita Min.