Tornjevi ponoći

Elejna klimnu. Kladila bi se da je Duhara ipak nosila svoj prsten Velike zmije, iako je na sebi imala plašt s namaknutom kapuljačom, ali i da je odabrala veoma skupocen plašt za tu obmanu, kao i da je sa sobom vodila sluge.

„Gazda Nori“, reče Elejna, „bojim se da si izigran."

„Veličanstvo?"

Dijelin je klimala glavom. „Želela je da bude viđena kako obilazi Elorijen. Nije želela da te posete budu zvanične - zbog toga što bi se tako previše suprotstavila prestolu. Ali želela je da ti znaš šta ona radi."

„Otvoreno je u dodiru s mojim neprijateljima", kaza Elejna. „To je upozorenje. Ranije mi je pretila, govoreći da mi na kraju neće biti milo zbog toga što sam se usprotivila njoj i Elaidi."

„Ah", izusti Nori i klonu. „Dakle, ipak nisam bio onako oštrovid koliko sam mislio."

„O, tvoj uvid je ipak dragocen", reče mu Elejna. „Da je nisi držao pod prismotrom, možda bi nam sve to promaklo - što bi bilo neprijatno. Ako se već neko trudi da me uvredi, onda želim da toga budem svesna - makar samo da bih docnije znala kome da se odrubi glava."

Nori preblede.

„U prenesenom značenju, gazda Nori", pojasni ona. Ma koliko bi volela da to zaista učini. A i Elaidi! Ona je dozvolila sebi da pošalje psa čuvara da „savetuje" Elejnu? Odmahnu glavom. Požuri, Egvena. Potrebna si nam u Kuli. Čitavom svetu je potrebno da budeš u Kuli.

Ona uzdahnu, pa opet posveti pažnju Noriju. „Kazao si da želiš da mi skreneš pažnju na nekoliko stvari?"

„Jamačno, vaše veličanstvo", kaza on, pa se lati onih svojih groznih kožnih korica za spise. Odatle izvuče jednu stranicu - prema kojoj se nije ponašao ni izbliza sa onoliko poštovanja kao u slučaju većine tih hartija koje skuplja. Zapravo, držao ju je između dva prsta i podalje od sebe, kao kada čovek diže s tla neku uginulu životinju, nađenu u kakvom slivniku. „Sećaš se svoje naredbe glede najamničkih družina?"

„Da“, mršteći se odgovori ona. Počinje da žeđa. Sumorno odmeri solju toplog kozjeg mleka na stočiću pored svoje stolice. Vesti o bitkama namamile su družine plaćenika željnih da joj ponude svoje usluge.

Na nesreću većine njih, opsada je trajala kratko. Vesti su se brzo pronele, ali umorni i gladni vojnici putuju sporo. Vojničke družine nastavile su bez prekida da pristižu u grad, a njihovi pripadnici su bili razočarani zbog toga što više nema potrebe za njihovim oružjem.

Egvena je počela da ih tera - a onda je shvatila koliko je to glupo. U Tarmon Gai’donu biće potreban svaki vojnik, a ako je Andor u prilici da obezbedi još pet ili deset hiljada ratnika, onda ona želi da to i učini.

Sada nema novca da im plati, ali ne želi ni da ih izgubi, pa je zato naredila gazda Noriju i kapetanu Gajbonu da svim najamničkim družinama izdaju istovetna uputstva. Samo ograničenom broju vojnika dozvoljeno je da u isto vreme borave u Kaemlinu, a logore ne smeju da dignu bliže od jedne lige od grada.

To je bilo zato da bi oni mislili kako će se s vremenom sastati s njima i ponuditi im posao. Sada kada je rešila da prisvoji Sunčev presto, možda i postupi upravo tako. Naravno, poslednji plaćenici koje je unajmila u najvećoj meri su je izneverili.

Uprkos sebi, uze šoljicu mleka i otpi gutljaj. Birgita klimnu glavom u znak zadovoljstva, ali Elejna se namršti. Bolje da je žeđala!

„Pa“, kaza gazda Nori gledajući list hartije koji je držao, „jedan od najamničkih kapetana dao je sebi za pravo da ti pošalje veoma... prisno pismo. Ne bih ga iznosio pred tebe, ali kada sam ga drugi put pročitao, učinilo mi se da je ipak reč o nečemu što bi ti trebalo da vidiš. Ta protuva je iznela krajnje neverovatne tvrdnje, ali ne bih voleo da ja budem taj koji će ih zanemariti, u slučaju da se pokažu... ovaj... tačnim.“

Elejna radoznalo pruži ruku da prihvati hartiju. Neverovatne tvrdnje? Ona ne poznaje nijednog najamničkog kapetana. Reči na hartiji bile su nažvrljane, mnoge i precrtane, a pravopis je počesto bio... maštovit. Ko god da je taj čovek, ona...

Kada stiže do kraja pisma, iznenađeno trepnu. A onda ga pročita ponovo.