Tornjevi ponoći

Met se naježi, pa vrati ruku u džep približavajući se gradskoj kapiji. Uprkos mraku, razaznavao je znakove bitke koja se tu odvijala. Jedna glava strele zarivena u dovratak neke zgrade s njegove leve strane, tamna mrlja na zidu stražare, koja se uvukla u drvo ispod prozora. Neki čovek je poginuo tu, možda streljajući samostrelom, pa je pao preko prozora, krvareći na drvo.

Ta opsada je sada završena, a nova kraljica - prava kraljica - stupila je na presto. Bar se jednom desilo da se negde zapodela bitka, a da ju je on propustio. Kada se toga setio, malo se oraspoložio. Čitav rat se vodio oko Lavljeg prestola, a nijedna strela, sečivo ili koplje nisu se ustremili Metu Kautonu u srce.

Skrenu udesno, prateći unutrašnju stranu gradskog bedema. Tu ima mnogo krčmi. Uvek ima krčmi blizu gradskih kapija. Ne najlepših, ali najunosnije su skoro uvek tu.

Svetlost se prosipala iz dovrataka i prozora, oblivajući put zlatnim lokvama. Tamne prilike gurale su se u uličicama, izuzev tamo gde su gostionice plaćale kostolomce da teraju sirotinju. Kaemlin puca po šavovima. Poplava izbeglica, skorašnje borbe... druge stvari. Svuda se pričaju priče o neupokojenim mrtvima, hrani koja se kvari i o okrečenim zidovima koji naglo garave.

Gostionica u kojoj je Tom odabrao da drži priredbu bila je jedna građevina od cigala sa strmim krovom i natpisom na kom su bile prikazane dve jabuke, pri čemu jedna pojedena do srži. Zato je jedna jabuka bila potpuno bela, a druga potpuno crvena - što su bile andorske boje. Dve jabuke je jedna od lepših krčmi u kraju.

Met je čuo muziku kako dopire iznutra. Čim je ušao, video je Toma kako sedi na maloj pozornici na suprotnoj strani trpezarije, odeven u svoj zabavljački plašt od krpa, svirajući u flautu. Oči su mu bile sklopljene dok je svirao, a dugi brkovi padali su mu preko svirale. Bila je to jedna sablasna melodija pod nazivom „Ženidba Sinija Vejda“. Met ju je naučio kao „Uvek biraj pravog konja", i još se nije navikao da sluša izvođenje lagano kao Tomovo.

Nekoliko novčića bilo je razbacano po podu ispred Toma. Gostionica mu je dopustila da svira za napojnicu. Met je stao pored dovratka i zavalio se da sluša. Niko nije pričao u trpezariji, mada je bila toliko puna da je Met mogao da sastavi pola čete vojnika samo od ljudi koji su u njoj. Svi do jednog su gledali Toma.

Met je sada obišao svet - pa je čak veći deo tog sveta prepešačio. Skoro da je ostao bez glave u desetak različitih gradova, zaboravio ju je u gostionicama daljim i bližim. Slušao je zabavljače, izvođače i bardove. Svi oni su bili kao deca koja lupaju u šerpe u poređenju s Tomom.

Flauta je jednostavan instrument. Mnogo velmoža radije bi slušalo harfu; jedan čovek u Ebou Daru je kazao Metu da je harfa „uzvišenija". Met je mislio da bi se taj zabezeknuo i razrogačio samo da čuje Toma kako svira. Zabavljaču je polazilo za rukom da ta flauta zvuči kao produžetak njegove duše. Tiho titranje, niži zvuci i snažne i smele stanke. Tako žalosna melodija. Za kime to Tom tuguje?

Gomila je gledala i slušala. Kaemlin je jedan od najvećih gradova na svetu, ali raznolikost mušterija svejedno je bezmalo neverovatna. Naborani Ilijanci sedeli su pored glatkih Domanaca, lukavi Kairhijenjani, zdepasti Tairenci i šačica Krajišnika. Na Kaemlin se gleda kao na jedno od ono nekoliko mesta gde čovek može da bude na sigurnom i od Seanšana i od Zmaja, a ima i hrane.

Tom završi melodiju, pa pređe na drugu i ne otvarajući oči. Met uzdahnu zbog toga što mora da prekine Tomov nastup. Nažalost, vreme je da se lagano vrate u logor. Moraju da popričaju o golamu, a Met mora da nađe neki način kako da dopre do Elejne. Možda bi Tom bio voljan da u njegovo ime popriča s njom.

Met klimnu gostioničarki - dostojanstvenoj tamnokosoj ženi po imenu Bromas. Ona klimnu Metu, a naušnice u obliku alki zabelasaše se na svetlosti. Malo je starija nego što on obično voli - ali Tajlin je bila njenih godina. Imaće je na umu - naravno, za nekoga od svojih ljudi. Možda za Vanina.

Met stiže do pozornice, pa poče da skuplja novčiće. Pustiće Toma da završi i...

Šaka mu se lecnu. Ruka mu je odjednom rubom rukava bila pribijena za pozornicu - i to tako što je nož štrcao kroz tkaninu. Tanko parče metala je podrhtavalo. Met diže pogled i vide da Tom i dalje svira, premda je zabavljač malčice otvorio jedno oko pre nego što je bacio nož.

Tom vrati ruku i nastavi da svira, smešeći se napućenim usnama. Met zagunđa i oslobodi rukav, čekajući da Tom završi s melodijom, koja nije bila onoliko turobna kao malopređašnja. Kada je vižljasti zabavljač spustio flautu, prostorijom se prolomio pljesak.

Met se namršti na zabavljača. „Spaljen da si, Tome. Ovo mi je jedan od najdražih kaputa!"

„Budi zahvalan što nisam gađao šaku", odvrati Met, brišući flautu i klimajući u znak zahvalnosti za klicanje i pljesak gostiju krčme. Uzvikivali su tražeći da nastavi, ali on je sa žaljenjem odmahnuo glavom i vratio flautu u kutiju.