Tornjevi ponoći

Otpi gutljaj piva, drugom rukom držeći pismo u džepu. Nije ni nagađao šta je u njemu. Kada bi to učinio, našao bi se na korak od toga da ga otvori. Kao da je miš koji zuri u klopku sa buđavim sirom. On ne želi taj sir. Što se njega tiče, može da istrune.

Pismo će mu verovatno naložiti da uradi nešto opasno. I nešto što će ga posramiti. Aes Sedai vole da prave muškarce budalama. Svetlosti, nadao se da mu nije ostavila uputstva da pomogne nekome u nevolji. Ako je to slučaj, valjda bi se do sada ona lično postarala za to.

Uzdahnu pa opet otpi pivo. Onaj čovek koji je pio u uglu napokon se srušio sa stolice. Šesnaest krigli. Nije loše. Met spusti piće i ostavi nekoliko novčića da ga plati, pa klimnu Meli u znak pozdrava. Od jednog dugoprstog čoveka u uglu pokupi novac koji je dobio na opkladi na ispičuturu. Met se kladio na sedamnaest krigli, što je bilo dovoljno blizu da dobije nešto novca. Onda je krenuo svojim putem, pa uzeo štap za šetnju sa stalka pored vrata.

Izbacivač po imenu Berg samo ga je osmotrio. Berg je bio toliko ružan da ga ni rođena majka ne bi dva put pogledala. Taj kostolomac nije mirisao Meta, a sudeći po tome kako gleda Meli, verovatno zbog toga što misli kako Met pokušava da očijuka s njegovom ženom. Nema veze to što je Met objasnio da je oženjen i da više ne radi tako nešto. Neki ljudi će biti ljubomorni bez obzira na to šta im kažeš.

Čak i tako kasno, na kaemlinskim ulicama vladala je gužva. Kaldrma je bila vlažna od skorašnjeg pljuska, mada su ti oblaci prošli i - za divno čudo - za sobom ostavili vedro nebo. Krenuo je na sever tom ulicom, prema jednoj drugoj krčmi za koju je znao, u kojoj se ljudi kockaju sa srebrom i zlatom kao ulogom. Met se te noći nije bavio nikakvim određenim poslom, već je samo osluškivao glasine i pokušavao da stekne osećaj za okolnosti koje vladaju Kaemlinom. Mnogo toga se promenilo otkad je poslednji put bio tu.

Usput nije mogao a da se ne osvrće. Uznemirio se zbog onih krvavih slika. Mnogi na ulici delovali su mu sumnjivo. Nekoliko Muranđana je prošlo i činilo se da su toliko pijani da bi im vatra sunula iz usta samo da im prinese plamen. Met se držao dalje od njih. Nakon onoga što mu se desilo u Hinderstapu, počeo je da misli kako je nemoguće biti previše oprezan. Svetlosti, čuo je priče o kaldrmi koja napada ljude. Ako čovek ne može da veruje kamenu pod svojim nogama, čemu onda može da veruje?

Na kraju je stigao do krčme koju je tražio, jednog veselog mesta pod imenom Mrtvačev dah. Ispred ulaza su stajala dva grubijana, s palicama u ogromnim šakama. U poslednje vreme mnoge krčme unajmljuju dodatne izbacivače. Met bi voleo da posmatra šta se dešava, ali ne i da dobije previše novca na kocki. Krčmari ne vole ljude koji previše dobijaju, pošto to ume da dovede do tuča. Sem ako taj čovek ono što je dobio ne potroši na hranu i piće. Onda može da dobija na kocki koliko god hoće, hvala lepo.

U krčmi je bilo mračnije nego što je to bilo u Curi sa sedam pruga. Ljudi su sedeli pogureni nad pićem ili kockom, ali nije se služilo mnogo hrane - već samo žestoka pića. U drveni šank su bili saterani zakivci čije su glave štrčale za nokat iz drveta i bole ruke. Met je bio mišljenja da se trude da se iščupaju iz drveta i pobegnu ka vratima. Gostioničar Bernherd bio je jedan Tairenac masne kose i ustiju toliko sitnih da je izgledalo kao da je greškom progutao sopstvene usne. Osećao se na ren, a Met ga nikada nije video nasmejanog, čak ni kada mu je davao napojnice. Većina gostioničara bi se za napojnicu nasmešila i Mračnome.

Met mrzi da se kocka i pije u mestu gde mora jednom rukom da se drži za kesu, ali rešio je da noćas dobije dobre pare, a oko njega se ljudi kockaju i čuje se zveket novčića, tako da se pomalo osećao kao kod kuće. Čipka na njegovom kaputu privlačila je poglede - zašto je uopšte počeo da je nosi? Najbolje da, kada se bude vratio u logor, kaže Lopinu da mu je skine s rubova' rukava. Pa, ne baš sve. Možda nešto malo.

Met je u zadnjem delu krčme video tri muškarca i jednu ženu u čakširama kako se kockaju. Imala je kratku zlatnu kosu i lepe oči; Met ih je primetio samo zbog Toma. A svejedno je bila bujnih nedara, a Metu se u poslednje vreme dopadaju žene koje su vitkije u grudima.

Ubrzo je počeo da se kocka s njima i to ga je u izvesnoj meri smirilo. Ali sve vreme je držao kesu s novcem na oku, na podu ispred sebe. Nije prošlo dugo pre nego što je gomilica novca ispred nje narasla. Mahom se sastojala od srebrnjaka.

„Jeste li čuli šta se desilo u Potkivačevoj livadi?", jedan čovek upita drugoga dok je Met bacao. „To je strašno." Taj koji je progovorio bio je visok čovek, ispijenog lica koje je pritom izgledalo kao da se nekoliko puta našlo između vrata i dovratka. Predstavio se kao Jurišnik. Met je zaključio da je to zbog toga što žene od njega pobegnu čim ga pogledaju u lice, pa on mora da juri za njima.