Tornjevi ponoći

„Šta?“, upita Kler. Tako se zvala zlatokosa žena. Met joj se nasmeši. Ne kocka se često sa ženama, pošto većina njih kockanje smatra nepriličnim. Nema veze što se nikada ne žale kada im čovek kupi nešto lepo novcem koji je dobio na kocki. U svakom slučaju, kockanje sa ženama nije pošteno, pošto njima od jednog njegovog osmeha srce zaigra i kolena im zaklecaju. Ali Met se više ne smeši devojkama na taj način. Sem toga, ona svejedno ničim nije pokazala da primećuje njegove osmehe.

„Džoudri", odgovori Jurišnik dok je Met tresao kockice. „Jutros su ga našli mrtvog. Grlo mu je potpuno iščupano. Telo mu je isceđeno iz krvi, kao mešina puna rupa."

Met se toliko lecnuo da su mu kockice ispale, ali nije ih gledao kako se kotrljaju. „Šta?“, zatraži da čuje. „Šta si rekao?"

„Samo polako", odgovori Jurišnik gledajući Meta. „To je samo neko koga smo poznavali. Dugovao mi je dve krune, časti mi."

„Isceđena mu je krv", ponovi Met. „Jesi li siguran? Jesi li video telo?"

„Šta?“, mršteći se upita Jurišnik. „Krvavi pepeo, čoveče! Šta je s tobom?"

„Ja..."

„Jurišniče", zausti Kler. „Pogledaj ovo!"

Vitki čovek spusti pogled, a Met postupi isto. Kockice koje je bacio - sve tri - zaustavile su se tako da su stajale na uglovima. Svetlosti! Dešavalo mu se ranije da baci novčiće tako da padnu na obode, ali nikada mu se nije dogodilo ništa ni nalik ovome.

Odjednom, baš u tom trenutku, u glavi mu zazveča zvuk kockica. On se lecnu toliko da odskoči skoro do tavanice. Krv i krvavi pepeo! Te kockice u njegovoj glavi nikada ne donose ništa dobro. Zaustavljaju se samo kada se nešto promeni - a to je obično nešto loše po jadnog Metrima Kautona.

„Nikad nisam..." zausti Jurišnik.

„Nazovimo to gubitkom", kaza Met, pa baci nekoliko novčića na sto i pokupi ostatak novca koji je dobio.

„Šta znaš o Džoudriju?", zatraži da čuje Kler. Pružala je ruku ka pojasu. Met je bio spreman da se opkladi u zlatnike naspram bakrenjaka da joj je tu nož - makar sudeći po tome kako ga strelja pogledom.

„Ništa", odgovori Met. Istovremeno ništa i svašta. „Izvinite me." Žurno pođe kroz krčmu. Usput primeti kako jedan od onih mišićavih kostolomaca pored vrata stoji i priča sa gostioničarem Bernherdom, pokazujući mu nekakvu hartiju. Met nije znao šta je na njoj, ali je mogao da pretpostavi - njegovo lice.

On opsova i žurno izađe na ulicu. Skrenu u prvu uličicu koju ugleda i dade se u trčanje.

Izgubljeni ga jure, slika njegovog lica je u džepu svih razbojnika u gradu, a nekom lešu je istočena sva krv. To može da znači samo jedno - golam je u Kaemlinu. Deluje mu nemoguće da je tako brzo uspeo da stigne tu. Naravno, Met ga je video kako se provlači kroz rupe koje nisu ni dve šake široke. Taj stvor kao da ne zna šta je moguće a šta nemoguće.

Krv i krvavi pepeo, pomislio je odmahujući glavom. Mora da pokupi Toma i da se vrati u logor Družine van grada. Požurio je niz mračnu ulicu, klizavu od kiše. Po kaldrmi se presijavala svetlost uljanih svetiljaka. Elejna je pazila da Kraljičin put noću bude dobro osvetljen.

Poslao joj je glas da je stigao, ali nije dobio nikakav odgovor. I kakva je to zahvalnost? Po njegovoj računici, dvaput joj je spasao život. I jednom bi trebalo da je dovoljno da se ona rasplače i da ga izljubi, ali od nje nije dobio ni poljupčić u obraz. Nije da ga je želeo - ne od nekoga iz kraljevske porodice. Takve je najbolje izbegavati.

Oženio si se krvavom visokom gospom Seanšana, pomislio je. Ni manje ni više nego caričinom kćeri. Više mu nema izbegavanja kraljevskih porodica. Ne njemu. Tuon je makar lepa. I ume da igra kamenove. A takođe je veoma visprena i s njom se može razgovarati, iako je uglavnom plameno izluđujuća...

Ne. Sada ne sme da razmišlja o njoj.

Bilo kako bilo, nije dobio nikakav odgovor od Elejne. Moraće da bude odlučniji. Više nije reč samo o Aludri i njenim zmajevima. Krvavi golam je u gradu.

On izađe na jednu veliku ulicu prepunu ljudi, gurajući ruke u džepove kaputa. U žurbi je ostavio svoj štap za šetnju u Mrtvačevom dahu. Gunđao je sebi u bradu; trebalo bi da dane provodi opuštajući se, noću se kockajući u dobrim krčmama, a ujutro spavajući dokasno i čekajući da Verininih trideset dana istekne. A sada ovo.

Ima jedan dug da namiri s tim golamom. Nedužni koje je ubio dok je vrebao po Ebou Daru dovoljno su zlo, a Met nije zaboravio ni Nalesina i pet Crvenruku koji su mučki ubijeni. Krvavi pepeo; već se nakupilo dosta stvari zbog kojih to biće mora da odgovara. A onda je ubilo Tajlin.

Met izvadi ruku iz džepa i dodirnu medaljon u obliku lisičje glave koji mu je - kao i uvek - bio pribijen uz grudi. Dojadilo mu je da beži od tog čudovišta. U glavi poče da mu se rađa plan, praćen čangrljanjem kockica. Pokuša da potisne sliku kraljice kako otkinute glave leži sputana konopcima koje je Met sopstvenim rukama vezao. Trebalo je da bude tako mnogo krvi. Golam živi od sveže krvi.