Tornjevi ponoći

„Među njima je dvadeset hiljada vojnika", odgovori Gaul. „Ima i nekoliko hiljada drugih koji verovatno nikada nisu uhvatili koplje u ruke."

Sluge i logorski sledbenici. Gaul je dobro pazio da mu se ne čuje smeh u glasu, ali Perin ga je osećao u njegovom mirisu. Među Aijelima će skoro svi - sem kovača - uzeti koplje u ruke ako su napadnuti. Činjenica da mnogi mokrozemci nisu u stanju da se brane Aijele ili zbunjuje ili dovodi do besnila.

„Njihova vojska je velika", nastavi Gaul, „ali naša je veća. A oni sa sobom nemaju algai’d’sisvaje, Aša’mane, niti ma koga ko može da usmerava, ako Seban Balver nije pogrešio. On se izgleda veoma dobro razume u te Bele plaštove."

„U pravu je. Beli plaštovi mrze Aes Sedai i misle da su svi koji koriste Jednu moć zapravo Prijatelji Mraka."

„Dakle, napašćemo ga?“, upita Bajar.

Galad ustade. „Nemamo izbora. Svetlost nam ga je predala u ruke. Ali potrebno nam je da se bolje obavestimo. Možda bi trebalo da odem pred tog Ajbaru i da mu stavim do znanja kako smo zarobili njegove saveznike, pa da nakon toga zahtevam da se njegova vojska susretne s nama na bojnom polju. Radije bih ga izvukao negde gde mogu da iskoristim konjicu."

„Šta želiš, Perine Ajbara?", upita Gaul.

Šta želi? Kamo sreće da može da odgovori na to.

„Pošalji još izviđača", odgovori Perin. „Nađi nam bolje mesto za logor. Ponudićemo pregovore, ali nema nade da Gila i ostale ostavi u rukama Belih plaštova. Pružićemo Deci priliku da nam vrate naše ljude. Ako to ne učine... pa, videćemo."

8 Cura sa sedam pruga

Met je sedeo na izanđalom tronošcu, ruku naslonjenih na šank od tamnog drveta. U vazduhu se osećao lep miris - na pivo, dim i krpu koja je veoma skoro obrisala šank. To mu se dopada. Ima nečeg spokojnog u vezi s dobrom i bučnom krčmom, koja je čista. Pa, čista koliko je to razumno. Niko ne voli previše čistu krčmu. Ako je previše čista, onda deluje kao da je nova. Kao neobučeni kaput ili još nezapaljena lula.

Met je u desnoj šaci obrnuo presavijeno pismo. To pismo, na debeloj hartiji, bilo je zapečaćeno grumenom krvavocrvenog voska. Nosi ga sa sobom tek kratko, ali već mu je pokidalo živaca kao neka žena. Pa, možda ne kao Aes Sedai, ali kao ma koja druga žena. I to je dovoljno.

Prestade da prevrće pismo i pokuca po šanku. Neka je Verin spaljena zbog toga što mu je to učinila! Drži ga za reč kao ribu na udici.

„Pa, gazda Grimizni?" upita ga krčmarica. U poslednje vreme, on se služi tim imenom. Najbolje je da bude oprezan. „Hoćeš li novu turu ili ne?“ Krčmarica se nagnu ispred njega i prekrsti ruke. Meli Kreb je bila lepa žena, okruglastog lica i tamnoriđe kose s veoma ljupkim kovrdžama. Met bi joj se nasmešio najbolje što ume - nema žene koja se ne bi istopila pred njegovim najlepšim osmehom - ali sada je oženjen čovek. Ne može da slama srca; to ne bi bilo u redu.

Mada, kada se nagnula prema njemu, pokazala je jedra nedra. Ona je niska žena, ali je zato deo iza šanka izdignut. Da, baš lepa nedra. Činilo mu se da bi pristala na malo ljubakanja, možda u jednoj sobici u zadnjem delu krčme. Naravno, Met više ne gleda žene - ne na taj način. Ne razmišlja o tome da će on da je ljubi. Možda bi Talmanes mogao. On je toliko ukočen da bi mu dobro ljubljenje i maženje veoma prijalo.

„Pa?“, upita Meli.

„Šta bi ti da si na mom mestu, Meli?“ Njegova prazna krigla stajala je ispred njega, sa ostacima pene na rubu.

„Naručila bih još jednu turu“, smesta odgovori ona. „Za celu krčmu. To bi bilo baš velikodušno od tebe. Narod voli velikodušne ljude."

„Mislio sam - u vezi s pismom."

„Obećao si da ga nećeš otvoriti?'*, upita ona.

„Pa, ne baš. Obećao sam da ću postupiti u skladu sa onim što piše u tom pismu ako ga budem otvorio."

„Dao si reč, je li?"

On klimnu.

Ona mu na to zgrabi pismo iz ruke tako brzo da on uzviknu. Smesta pruži ruku da ga vrati, ali ona ustuknu i prevrnu ga u prstima. Met se suzdrža da opet ne posegne za njim; ranije se često igrao te igre uzimala-davala, pa nema namere da ispadne budala. Nema ničeg što žena voli više od toga da natera muškarca da mu bude nelagodno. Ako je čovek pusti da to uradi, samo će nastaviti.

Svejedno, počeo je da se preznojava. „Vidi, Meli...“

„Mogla bih da ga otvorim umesto tebe“, kaza mu ona, pa se nasloni na zid s druge strane šanka i zagleda u pismo. Neko u blizini zatraži još jedan krčag piva, ali ona mu samo odmahnu. Taj čovek pocrvenelog nosa svejedno je delovao kao da mu je dosta. Melina krčma je dovoljno posećena da ona drži šest služavki da se staraju o gostima. Neka od njih će se već postarati za njega. „Mogla bih ja da ga otvorim", nastavi ona da priča Metu, „pa da ti kažem šta je unutra."

Krvavi pepeo! Ako to uradi, on će morati da postupi kako mu je naloženo u pismu. Šta god da u njemu krvavo piše! Mora samo da sačeka nekoliko nedelja, pa će biti slobodan. Može da čeka toliko dugo. Zaista može.

„To ne bi valjalo", odgovori Met i lecnu se kada ona gurnu palac u pismo kao da će polomiti pečat. „Meh, svejedno bih morao da postupim kako unutra piše. Nemoj to da radiš. Pazi!"