Sin čovečji

I munja zapara nebo. I Greška zajeca. I ptica zaleprša šumno svojim krilima, tik uz njegov nos. I kiša zadobuje po njegovom stomaku. I zvezde se pomoliše u noći. I sve oko njega poče da raste i buja, priroda kao da se budi: drveće i grmlje i cvetne biljke, stene i šljunak, zujeći insekti, pokrivača od mahovine, žuti gušteri, plavi lišaj, crveno-bele gljive. Na niskom nebu nazire se tračak svetla, i svetlo postaje sve jače, poprimajući zlatni sjaj, žareći se i dalje sve dok ne ispliva blistavi krug sunca. Čuje se i pevanje nebeskih horova. Plavo nebo, prošarano oblacima – sada je to njegov pokrivač. Boje izbijaju iz svega, »ja sam Hanmer«, čuje se nežan glas. »Ja sam ljubav.« Klej se diže u sedeći položaj. Skupljači su oko njega. Svi su u ženskom obličju. Ninamen trese njegove ruke, govoreći: »Ja sam ljubav. Ja sam Ninamen.« Ti se igra sa njegovim stopala, Bril sa njegovom kosom, Angelon spliće tuce svojih prstiju oko njegova četiri prsta, a Serfis prislanja svoje usne uz njegove grudi. Skupljači ga podižu na noge. On trepće. Svetlost je sada suviše jaka za njega. »Gde sam ja to bio?« pita ih on. »Vatra«, kaže Bril. »Teško«, kaže Hanmer. »Polako«, kaže Ninamen. »Prazno«, kaže Angelon. »Tamno«, kaže Ti. »Gde sam sada?« pita ih on dalje. »Sa nama«, Skupljači mu odgovaraju. »Gde ste vi bili?« nastavlja Klej sa pitanjima, a ovi mu odgovaraju: »Išli smo da plivamo u Izvoru Prvih stvari. Raspravljali smo o smrti sa Pomagačima. Posetili smo Mars i Neptun. Smejali se Greški. Podučavali ljude-koze lepoti. Voleli Uništavače i pevali Jedačima.«

»A sada? A sada?«

»Sada«, odgovara nu Hanmer, »sada ćemo činiti Ispunjavanje dolina.«

23

Kreću zajedno sa njim. Teško mu je da drži korak sa njima, i strah ga je da ih ponovo izgubi, a tek ih je pronašao, ali oni se ni jednog trenutka ne gube iz njegovog vidokruga, tako da može da ih prati. Uskoro stižu do jedne čistine opasane visokim trouglastim drvećem, koje ima vijugave, isprepletene grane. Sunce se nalazi visoko na nebu, i vazduh je topao. Zajedno sa njim oni šetaju po gusto spletenoj plavičastoj travi, ispod ovog neobičnog drveća. Toliko dugo je bio sam, da sada jedva zna kako da razgovara sa njima. Konačno im se obrati: »Zašto niste došli po mene ranije?«

»Mislili smo da se dobro zabavljaš«, odgovori Hanmer.

»Ti to ozbiljno? Da, izgleda...« Klej zatrese glavom. »Ali ja sam patio.«

»Ti si učio. Ti si sazrevao.«

»Ja sam trpeo bol. Fizički i moralni.«

Hanmer ga potapše po kukovima i upita: »jesi li siguran da je to bio bol?« U međuvremenu Hanmer je ponovo postao muško. »Sada je vreme za Ispunjavanje dolina.«

»Jedan od Pet obreda?«

»Četvrti obred. Ciklus je skoro kompletan. Hoćeš li da učestvuješ?«

Klej sleže ramenima. Ovi Skupljači, njihovi rituali, njihovo okolišenje, njihova nepredvidivost, sve to počelo je malo da ga zamara. Gaji topla osećanja prema njima, ali se pita ne bi li bilo bolje da se vrati u Kvijev bazen, ili u Čekačev mulj, ili čak da ponovo siđe u svet tunela, pre nego neko od Skupljača napravi neku šalu na njegov račun, šalu koja bi mogla biti bolnija od prethodnih. Odbacuje ove misli. Ovo su njegovi vodiči i prijatelji. On ih voli. Klima potvrdno glavom. »Šta treba da učinim?« pita on.

»Lezi na leđa«, kaže mu Hanmer. »Zatvori oči. Učini sebe prijemčivim.«

Sluti da je blizu čas kada ih opet može izgubiti. »Čekaj«, obraća se Nanmeru. »Nemoj da odeš. Zar ne bi mogli da se malo bolje međusobno upoznamo? Zašto mi ne dopuštate da zavirim izte vaše nestalne fasade? Šta vi uistinu osećate? Šta je po vama smisao života? Zašto se nalazimo na ovom mestu? Da li ste se vi ikada uplašili? Da li ste ikada bili nesigurni? Hanmere?« Digne pogled. Hanmer deluje nematerijalno, postajući svakog trenutka sve manje vidljiv. Na kraju potpuno iščezava, iza njega ostaje samo smeh. Hanmere? Ne idi, Hanmere. Nemojte još započinjati obred. Razgovarajte sa mnom. Ako me volite, Hanmere, govorite sa mnom..

»Lezi na leđa, čuje se Hanmerov glas. »Zatvori oči. Učini sebe prijemčivim.«

Sada se čak i smeh izgubio. Ponovo je sam. Učinio je kako mu je Hanmer rekao.

Istog časa na svom telu oseti ruke koje ga miluju. Meki mesnati prsti lagano klize po njegovim grudima, sa ramena se penju uz vrat, miluju ga po obrazima, po ušima. Nežni dodiri klize niz njegov stomak, zaustavljaju se na njegovom opuštenom penisu, koji odmah počinje da se podiže i ukrućuje, reagujući tako na ove nežnosti. Nežni i obazrivi vrhovi prstiju miluju koren njegovih mošnica. Dah mu se ubrzava od uzbuđenja. On drhti; dahće, izvija leđa. Kako su samo perfidnove ruke! Kako je nežan i lak njihov dodir! Oseća prefinjena milovanja po svojim bedrima, preponama, po svom licu, rukama, stopalima, po listovima nogu, podlakticama, po grlu. Stotine ruku dodiruje ga u jednom trenutku.

Stotine?