Sin čovečji

Stigao je do ruba jedne litice. Gornji deo glave pomolio mu se preko ivice tako da je mogao da osmotri plato koji se nalazi ispod ove stene. Biće to rizičan pad na ovaj plato dole, ali šta znače jedna ili dve slomljene kosti prema zaustavljanju svakog životnog procesa, što čeka ovde gore. Nema izbora. Mora da padne dole. Možda se uticaj Polakog proteže malo i izvan njegovih granica, pa će mu pad biti ublažen. Uspeo je puzeći da se pomeri još par centimetara. Sada mu brada naleže na ivicu stene. To će mu pomoći da se malo odgurne napred. Glava mu se klati nad ambisom. Kada će dosegnuti težišnu tačku svog tela, i kada će se masa njegovog tela osloboditi dejstva sile Polakog? Jako sporo se pomera napred. Možda se u njemu nagomilalo suviše dejstva sile Polakog: sada će konačno postati potpuno nepokretan i ostaće ovde da visi večno. Ali, pomera se za još par centimetara. Grudi su mu sada prešle preko ruba litice. Tokom narednih nekoliko dana on uspeva da ispruži desnu ruku preko ivice. Još malo. Još malo.

Konačno pada.

22

I zaista, Polako pokušava da ga zadrži. Klizne preko ruba litice bez naglog propadanja, spušta se dole potpuno lagano, još neprilagođen vremenskoj šemi spoljnjeg sveta. Zbog toga je i u prilici da promeni svoj položaj: počeo je da pada glavom nadole, ali tokom leta on se okrenuo kako bi se dočekao na svoja bedra, za koja procenjuje da su bolja za prizemljenje nego stopala. Tako i prizemljuje, lupivši o tlo stražnjicom. Malo poskoči, i opet se spusti na tlo, ovaj put definitivno.

Pregledavši se na brzinu, vidi da nigde nije povređen.

Diže se hitro na noge, uživajući u osećaju brzine sopstvenih pokreta.

Maše rukama. Trza nogama. Skače u vazduh. Drma glavom.

Ovde nema ekstremne gravitacije, nema ni misteriozne usporavajuće sile; ovde ne vlada ni nepodnošljiva zima, ni žarka vrućina, niti se on ovde oseća neočekivano senilnim i starim. Sa olakšanjem konstatuje da je ovo mesto potpuno lišeno takvih negativnih osobina. S druge strane, teško bi mogao da izdvoji neku pozitivnu odliku ovog mesta. On stoji u ravnici koja kao da je čitava sačinjena od jedne jedine kamene ploče sive boje. Ploča je široka i ravna, bez ijedne neravnine ili nabora, bez ikakve karakteristike, a krajevi joj se utapaju u horizont. Nebo je takođe sivo, i dodiruje se sa tlom na takav način da on ne bi mogao sa sigurnošću da kaže gde jedno završava a drugo počinje. Ovde nema nikakve vegetacije. Nikakvog znaka da ovde žive životinje. Unaokolo nema nijednog brda. Nijedne doline. Ovuda ne protiče nijedan potok. Svuda oko njega rasprostire se ravnodušno sivilo.

Shvata da još uvek nije napustio oblasti nelagode. Pretpostavlja da se sada zatekao u mestu koje se zove Prazno.

»Zdravo?« vikne on. »Hej! Iko? Ovde! Gde?«

Ne čuje se nikakav eho.

Klekne i rukom dodirne sivi kamen. On nije ni topao ni hladan. Pokušava da ga zagrebe, ali ne uspeva. Saginje glavu bliže tlu, pokušavajući da na njemu otkrije, bilo kakvu neravninu, ali ne vidi nijednu. Ovo skoro da bi mogao da bude bešavni prekrivač od plastike. Ustaje, osvrće se i diže pogled, pokušavajući da vidi nivo na kom se nalazi Polako, ali ni to ne uspeva: sve je utopljeno u opšte sivilo. Sunce se ne vidi. Ovde zapravo nema ničega. Iznenađen je otkrićem da oko njega ipak postoje molekuli vazduha, da se nije obreo u konačnoj praznini gde ni vazduha ne bi bilo. Jer on sada ipak diše. Ili barem ima iluziju da diše.

Rezignirano se miri sa činjenicom da mora da prođe i kroz Prazno.

Nikada nije osetio ovakvu izolaciju. Kao da je jedini objekat u univerzumu. Možda je ponovo bio zahvaćen vremenskim protokom, i prebačen bilion godina unapred, u eru gde je entropija trijumfovala, gde je sivilo progutalo sve drugo. Kuda da pode? Kako da ispuni vreme?

No, moglo je da bude i gore. Ovde mu barem ne preti opasnost da bude zgnječen. Niti ga nekakva sila čini nepokretnim. Ne mrzne se od zime, ne peče ga velika vrućina, ne pritiska ga starost. Zar je tako teško izaći na kraj sa izolacijom? Zar je ova izolacija nešto bitno različita od one koju je osećao uz Hanmera i njegove prijatelje.