Sin čovečji

Zakoračuje u ovo sivilo. S početka hoda dosta živahno. Neka Prazno čini sve što može da bi mu naudilo, iskobeljaće se on već odavde, kao što je uspeo da izađe i iz Starog, iz Leda, iz Vatre, iz Teškog, i iz Polakog. Možda ga posle ovog čekaju i druga iskušenja, ili će se pak pridružiti svojim drugarima Skupljačima, no, u jedno je bar siguran: u ovom mestu ga ne čeka patnja za vreme prolaska. Nakon izvesnog vremena on nije u ovo baš toliko ubeđen. Ovde se svi pravci čine isti, jer nema nikakvih oznaka u predelu po kojima bi određivao kretanje: moguće je čak da se kreće i u krug, jer ovde nema ni sunca ni zvezda da bi se po njima orijentisao. Ne zna čak ni to da li se pomera napred, ili to sivilo koje je ispod njega klizi unazad, dok se on kreće u mestu. Ovde mogu proći čitavi vekovi bez ikakve promene. Ova nepokretnost je gora od one koja ga je pritiskala u Teškom i Polakom, i kako vreme promiče u nerazaznatljivim intervalima, očaj počinje da nagriza njegovu dušu. Iz časa u čas njegovo raspoloženje se pomračuje. Sada zna koje je mesto najgore. U ovom moru ničega nije zgnječeno samo njegovo telo: celo njegovo biće sada je zgnječeno. Predočava sebi život kakav bi on ovde bio: nikakav incident, kriza, nijedna veza, nijedan događaj, samo puki niz dana, meseci, godina, niz lišen bilo kakve karakteristike, siv, prazan. Ovo je beskrajno kraljevstvo. Ovo je grad koji nema kraja. Kako da se ovoga oslobodi? Hoda. Hoda. Hoda. Ne želi da se zamara pozivima u pomoć. Ovo je Prazno. Ovo je močvara utučenosti.

Nikakve promene.

Pokušava da misli na nešto drugo. Postaće hodajuća mašina, koja čini korak za korakom, bez razmišljanja, i možda će tako konačno stići do granice, i tako izmaći ovom mestu koje preti da mu sivilom razjede dušu. Ali, nije tako lako ne misliti. Svest o vlastitoj izolaciji kljuje njegove misli, rađajući istovremeno i žudnju i žaljenje i strah i nadu. Ništa se ne menja. Da li tlo klizi unazad? Da li se nebo spaja sa tlom? Ovo je Prazno. Ovo je Prazno. Ovo je konačna smrt srca, negacija čak i same negacije.

Traži način kako bi mogao da pobedi prazninu. Broji vlastite korake, broji pedeset koraka koje je započeo iskorakom desne noge, onda se zaustavlja, spaja noge, iskoračuje levom nogom i broji narednih pedeset koraka. Menja načine brojanja koraka: osamdeset i šezdeset, sedamdeset i pedeset, devedeset i četrdeset, trideset i sto. Poskakuje par trenutaka na desnoj nozi. Zatim to isto čini na levoj nozi. Hoda tiho kao da se šunja. Korača vojničkim paradnim korakom. Potrči, zaustavi se, čučne. Masturbira. Dok hoda oživljava u svesti uspomene iz ranijeg života. Pred oči mu iskrsavaju lica školskih drugova, učitelja, poslovnih saradnika, ljubavnica. Vidi u svojoj mašti i zgrade, ulice i parkove. Leže dole i pokušava da zaspi, nadajući da će se zateći negde drugde kada se probudi, ali san mu ne dolazi na oči. Hoda unatraške. Peva. Deklamuje katehizis. Pljuje. Skače u dalj.

Pa ipak, nikakve koristi od svega toga. Prazno sivilo i dalje je svud oko njega, i pramenovi bezlične dosade se poput magle oko njega svijaju. Ovo je zemlja noći, ovo je mesto koje nije mesto, ovo je pazuh univerzuma, prostor u kom se rađaju zvuči tišine. Bilo šta da pomisli, to mu samo uveća jad u duši. On je sada mehanički čovek, koji niže korak za korakom, kokrak za korakom, ne približavajući se ničemu.

»Ja!« vikne on.

»Ti!«

»Mi!«

Ne čuje se čak ni eho. Čak ni eho.

»Isus Hrist, naš Spasitelj.«

»Kad za vreme ljudskih događanja!«

»Jebi! Jebi! Jebi!«

Tišina. Tišina. Tišina.

Neće on biti smrvljen. Nastaviće dalje, bez obzira šta ga snađe, makar se praznina pružala odavde pa do najudaljenijeg kutka univerzuma. Uspeo je da izađe iz Starog, iz Leda, iz Vatre, iz Teškog, i iz Polakog, pa uspeće i odavde da izađe, makar morao i milion godina da hoda kroz ovu pomračinu.

»Klej!« vikne svoje ime.

»Oče! Sine! Sveti Duše!«

»Hanmer! Ninamen! Ti!«