Sin čovečji

Oseća prve znake zamora. Ovo naprezanje ga je iscrpilo. Pluća mu gore. Na njegovim zategnutim obrazima mišići trepere i podrhtavaju. Odlučuje da se opusti: kliziti, ploviti, provući se kroz vazduh. Da. Lako je to reći. U ovom položaju kretanje je barem manje naporno. Samo što je i sada prešao jedva par koraka. Pokušaj onda ovako: opusti se i padni na tlo. Uz totalno opuštanje mišića. Zatim se podigni, a onda ponovo padni. Izvijajući se ovako, napredovaćeš sve više i više, sve dok konačno ne napustiš ovo mesto. Tako govori on sam sebi. I pokušava tako. Opustivši sve mišiće, naginje se napred i sanjivo pada na tlo. Za ovo mu je trebalo nekoliko minuta. A sada: skupi noge ispod stomaka i ustani! Ali ovo nije tako lako izvesti. Sada je slično kao u Teškom, jer i sada ga odgore pritiska nevidljivi štit i ne dozvoljava mu da ustane. Diže se, polako, sasvim polako, polako, nastojeći da izbegne suvišno naprezanje, ali sa čvrstom rešenošću da uspe. Konačno se uspravlja. Sada vidi da je ovim manevrom, padanjem i ustajanjem, uspeo da se pomeri za otprilike jedan metar. Par trenutaka stoji na ovom mestu, prikupljajući snagu; stajanje barem ne iziskuje napor; sa tim vazdušnim omotačem koji je tesno priljubljen uz njega. A sada pokušaj ponovo? Padni i ustani? Njegov pad je ovaj put još sporiji nego malopre. On je perce koje tone kroz smolu. Dole. Dole. Dole. Prizemljuje. Podvija noge. Za ovo mu treba čitava večnost. Kako li samo izgleda nekom neutralnom posmatraču? Kao ogromni pijani crv? Ponovo je na nogama, uspravljen. Sposobnost kretanja svela mu se na stoti deo njegove ranije sposobnosti. Ili čak hiljaditi deo. Trebaće mu čitava večnost da prođe ovo mesto. Ako ga uopšte prođe? Ponovo pada. Podiže se. Pada. Spušta se sumrak; tamni bakarni tonovi boje travu. Pokušava da ustane, ali ovaj put je to zaista veliki napor. I preveliki. Padne mu na um da je otpor atmosfere možda manji dole, bliže tlu. Pokušaće da puzi, kao u Teškom. Puzi. Ali dole otpor nije ništa manji. Mora dalje, mora se probiti kroz ovaj gusti vazduh. Svakog trenutka pokreti mu bivaju sve usporeniji: treptaji očnih kapaka pretvorili su se u neverovatno spore i duge pokrete; pluća se šire i u sebe beskrajno polako uvlače vazduh. On i dalje puzi. Puzi. Puzi. Sada je noć. Hoće li sjaj zvezda rastopiti njegovu umrtvljenost? Neće. Srebrni zraci plešu po vazduhu. Zar svetlosni zraci što dolaze sa zvezda ne bi trebalo da se prelamaju kroz ovaj gust, neprobojan vazduh? Hoće li biti kraja ovom prolaženju? Oh, tako polako, beskrajno polako, kreće se brzinom puža. A uskoro neće biti u stanju da se uopšte pomeri. »Bril?« vikne on izgubljeno. »Angelon?« Glas mu je takođe usporen. Zvuci koje proizvodi kidaju se u parčiće, a potom gube svaku zvučnost. »Ti? Hanmer? Han mer? Ser fis? Ser? Fis?« On je zaboravljen. Okružen gustim vazduhom, zarobljen u mestu Polako. Sada nije u stanju ni da se podigne na noge. To bi trajalo milion godina. Usredsređuje se na puzanje. Pruža napred desnu ruku, za njom desno koleno, onda levu ruku, i levo koleno. Stopala se vuku za kolenima. Glavu gura ramenima. Završava jedan puzeći korak. Bojažljivo svetlo zore kaplje u njegove oči. Ispruža desnu ruku napred. Podne je; sunce gori na sredini neba. Desno koleno. Sunce zalazi. Kad je levu ruku ispružio bio je već uveliko sumrak. Noć i levo koleno. Iznad njega sada su zvezde: odmori se, obnovi snagu, govori sam sebi. Pruža napred desnu ruku. Zora. Podnevni žar. Desno koleno. Koliko će ovako izdržati? Njegov pasoš nije overen za večnost. Njegov život ima ograničen rok trajanja. Senke se izdužuju. Leva ruka. Zora. Levo koleno. Noć. Zora. Desna ruka. Sumrak. Desno koleno. Tama. Zora. Leva ruka. Podne. Noć. Zora. Podne. Levo koleno. Noć. Noć. Noć. Noć. Noć. Odustaje. Predaje se. Pokreti su mu sada beskonačno spori. U ovoj oblasti granicu između pokreta i nepokretnosti lako je preći samo sa jedne strane. Dan. Noć. Dan. Noć. A da pokuša ponovo da se pokrene? Polako ipak trijumfuje. Između sistole i dijastole prolazi čitav mesec. Posmatra prste na svojim rukama i, eksperimenta radi, počinje da ih pomera. Ali, planine se brže pomeraju nego njegovi prsti.

No, ipak je u stanju da se za par centimetara pomeri napred, puzeći sporije nego pre. A tada, nekim čudom, on stiže do granice Polakog.