Sin čovečji

Teturajući se on se udaljava od kratera. Sve vreme posrćući, on prolazi preko poljane pokrivene ugljenisanom travom i žbunjem. Dan se primiče kraju i uskoro jedino svetlo biva ono što dolazi od žeravice koja još tinja. U daljini čuje drveće koje se ruši. Ogromne grane padaju na tlo sa prigušenim uzdahom, tiho, jer su iznutra potpuno izgorele: ceo ovaj predeo deluje kao da je iz sna. Nogama mrvi ugljenisane komade koji leže na tlu, i pri tome se čuje tužan škriputav zvuk. Čitav kosmos kao da je uvijen u crnu izmaglicu. On kao da se obreo na nekoj mrtvoj zvezdi. Korača i dalje kroz ovu spaljenu pustoš. Gde je sada muzika? Gde lepota? Gde ljupkost? Gde je sjaj? Ovaj napušteni vatreni svet nagriza njegovu dušu, kao što crne ugljenisane čestice nagrizaju njegovo telo. Tamni bakarni sjaj grebe njegove oči. Pokušava da ne diše. Vetar menja pravac i zapahnjuje ga vrelinom. Pepeo je ovde gust, mekan i crn prah koji se sa svakim njegovim korakom diže u vidu oblačka, gušeći ga pri tom. Dani koje je proveo sa Skupljačima, ti dani puni čudesnog i raznobojnog sjaja, sada mu se čine kao neka poluzaboravljena priča, kao arkadski eho koji brzo zamire na ovom spaljenom mestu. Plamenovi naglo liznu prema njemu! Drveće se krši! On trči čas ovamo, čas onamo, voden nekom tutnjavom koja se čuje ispod pepeljastog tla. Napolje! Napolje! Napolje! Izaći odavde!

Ovde je malo svežije i čistije.

Vatre ovde nije bilo u poslednje vreme. Oseti olakšanje čim je stupio u ovaj čistiji predeo. Osvrće se i iza sebe vidi Gehenu: nebo je čitavo zažareno, a sa tla se plamenovi palacajući dižu uvis. Avetinjsko svetlo koje obasjava ovaj skelet od šume ponovo zamire, i tama ponovo sve pokrije, ali i kroz tu tamu se čuje kako se drveće ruši, kidaju grane, a sitni stanovnici džungle u panici trče tamo-amo. Klej se okreće od ovog prizora. Hoda napred, sve dok pred sobom ne začuje žubor vode. Ko zna kakvu čudnu moć ima ova voda? Ali gotovo da ga i nije briga za to. Mora sa sebe skinuti svu ovu prljavštinu. Nadajući se najboljem, on čučne u vodeni brzak, sve do vrata. Voda je hladna; sigurno dolazi iz nekog prijatnijeg predela. On trlja i grebe kožu, skidajući sa nje blato i gar. Zagnjuruje glavu, umiva se, trlja svoje pepelom prekrivene očne kapke. Trlja pokvašenu kosu da bi iz nje iščistio sve trunje koje se tu zaplelo. Konačno izlazi iz vode, osvežen. Voda ga izgleda nije ništa promenila, izuzev toga što mu koža sada sija, osvetljavajući mu tako put kojim ide. Zahvaljuje sudbini jer je konačno umakao Uništavačima.

20

Pretpostavlja da je stigao do mesta koje se zove Teško. To mora da je još jedna od oblasti nelagode. Nakon zore je, zajedno sa Uništavačima, on već bio na granici ove oblasti. A sada pak podozreva da je ovo možda najteže od svih njegovih iskušenja.

Nema nikakvog znaka, nikakvog upozorenja gde ova oblast počinje. Nema ni jasnog osećanja da je pređena granica, da se stupilo na teritoriju Teškog. Efekat ove oblasti je nešto što narasta polako, uvećavajući se sa svakim učinjenim korakom; s početka ovo ga je jedva nešto malo pritiskalo, a zatim sve više i više. Sada se nalazi pod punim opterećenjem ovog mesta. Ovo je oblast niskog stamenog drveća koje ima kratke grane i široke listove. Vazduhom leluja hladna izmaglica. Sve deluje prilično bezbojno: nijanse boja su se izgubile. I oseća se užasno privlačenje tla; gravitacija je sada neumoljiva sila koja pritiska svaki deo njegovog tela. Koliko ovoga on može da podnese? Testisi su mu toliko teški da dolazi na pomisao da je možda bolje ako hoda povijenih kolena. Očni kapci kao da su mu od olova. Obrazi mu opušteno vise. Stomak hoće da mu se prospe iz utrobe. Grlo mu je kao zategnuta najlon kesa. Koliko li je on ovde samo težak? Petsto kilograma? Pet hiljada kilograma? Pet miliona? Teško. Užasno teško. Teško.

Njegova vlastita težina prikovala mu je stopala za tlo. Svaki put kada podigne nogu i njome zakorači, začuje se tutnjava koja dugo odjekuje, i tlo počne da podrhtava kao da se zatresla čitava planeta. Oseća krv, tu tamnu i pospanu masu, kako sa naporom klizi kroz njegove napete grudi. Oseća čudovišnu gvozdenu grbu na svojim leđima. Pa ipak, hoda dalje. Ovom mestu jednom mora doći kraj.

Nema kraja.

Zastavši, spušta se na kolena, prosto zato da dođe do daha; potekoše mu suze olakšanja jer je jedan deo tereta, u ovom položaju, spao sa njega. Poput kapljica tečnog srebra suze se lagano kotrljaju niz njegove obraze, da bi uz tup i prigušen udar pale na tlo. Poći će nazad, odlučuje. Krenuće natrag po svom tragu, i pokušaće, kada odavde izađe, da krene nekim drugim putem.

Pokušava da se podigne.