Sin čovečji

Ogromna čeljust se razjapljuje. Zlokobni zubi svetlucaju. Klej je za vreme ove razmene misli uočio vratanca u uglu sobe, nasuprot vratima kroz koje provaljuje čudovište. Naglo poleti ka vratima, otvori ih i, sa velikim olakšanjem, prođe kroz njih, izmičući na taj način čudovištu. Iza sebe čuje riku čudovišta. Obreo se u nekakvom zamršenom lavirintu, sačinjenom od spiralnih prolaza, koji su svi mračni i ispunjeni ustajalim vazduhom. Oči mu se polako privikavaju na novu okolinu. U ovim galerijama žive stotine različitih vrsta životinja. Kako da shvati ekologiju: čime se ovde hrane biljožderi? No, čini se da je ovde uzaludno tražiti logiku. Kroz hodnike se kreću Jedači, najmanje tuce njih, noseći svoje ulovljene žrtve. Svaki od njih ima svoju teritoriju. Niko ne zalazi na tuđi teren. Oni bez prekida love, a opet ne mogu sakupiti dovoljno mesa. Klej je naučio kako da ih otkrije i pre nego mu priđu blizu: po frktanju i buci koju čine pri hodu. Zahvaljujući tome on je u stanju da izbegne svaku opasnost. Može li da nađe put koji vodi nazad do vrata koja su za njega ostala otvorena? Može li bezbedno da se vrati do onog dela sveta tunela koji održavaju i čuvaju roboti?

Nikad kraja lutanju kroz ove zamršene prolaze. Po telu su mu ponovo izbile dlake. Prvi put otkako je svoju glad dao Hanmeru, on ošeća slabu ali nedvosmislenu potrebu za hranom, oseća i žeđ. Smeta mu što je go. Nagutao se isuviše prašine. Pazeći da izbegne Jedača, nije obratio pažnju na tlo, gde su se nalazili mali mesožderi, tako da je nekoliko puta uštinut za pete i za listove nogu. Jedan prolaz se uliva u drugi, ali on se ne primiče poznatoj teritoriji. Obuzima ga očajanje. Kroz ovaj podzemni svet on će izgleda večno lutati. Ili, ako uspe da se domogne površine, obreće se ponovo u onoj istoj pustinji halucinacija, gde ga je njegov vodič sferoid ostavio. Susret sa Jedačem pomutio je njegov duh. Muči ga pomisao da je takva zver potomak ljudskog roda.

Pokušava da se uteši mišlju da je i on takođe, svojom pojavom i rečima, ozlojedio Jedača. Izmišlja kulturu za njih. Predočava sebi prizor kako se Jedači mole, obasjani verom i duhovnim mirom. Zamišlja pesništvo Jedača. Zamišlja sledeću scenu: grupa Jedača stoji ispred zida na kojem su okačene slike; osluškuje njihove estetičke ideje. Zamišlja Jedača matematičara kako ispisuje brojke i crta geometrijske figure grebući uporno po tlu svojim kandžama. Dušu mu preplavi toplo saosećanje za njih. Vi ste ljudi, vi ste ljudi, vi ste ljudi – ponavlja on sam sebi, i već je spreman da ih primi u bratski zagrljaj. Zapljusne ga osećanje ljubavi prema njima. Svest mu uranja u svet Jedača, nejasan, nesiguran i fantastičan. Zahvaćen vrelom strašću, svetlucajući i podrhtavajući, podrhtavajući i otkrivajući se, on šalje svoju poruku ljubavi ovim čudovištima, predaje svoju poslanicu svirepim stvorenjima. Vidi i njih, kako se okupljaju oko njega, zahvaljuju mu za njegov milosrdni dar, škripeći svojim jezivim zubima u nežnoj harmoniji, blagosiljajući ga zbog toga što je video esenciju ljudskosti u mesu bića iz ružnog sna. U ovom ushićenju on mirno prolazi kroz zamršeni svet tunela, i konačno ugleda svetlost ispred sebe. Korača prema tom svetlu, uspinjući se, i čuje nebeski hor iz kog se izdvaja jedan glas, koji mu govori: »Dođi, samo produži ovim putem«. On se uspinje i dalje. Hor anđela peva iznad njega. Prolazi kroz osmougaoni otvor i slatki talas svežeg vazduha zapljusne njegove nozdrve. Ovo nije san. Obreo se na poljani pokrivenoj sočnom zlatnom travom, a njegovi prijatelji su tu oko njega, i Hanmer mu se obrati: »Stigao si na vreme da nam se pridružiš u Podešavanju tame.«

14

Skupljači ga okružuju, želeći da mu iskažu dobrodošlicu. U njegovu čast svih šest su uzeli ženski oblik; ljube ga i miluju i uvijaju se oko njega. Hanmer, Ti, Bril, Serfis, Angelon, Ninamen. Serfis? Serfis. Oni mu ne pružaju priliku da zatraži objašnjenje. Kikoću se i odvode ga do plitkog bazena na sredini poljane, gde počinju da ga peru i skidaju sa njega prašinu podzemnog sveta tunela. Njihove ruke su svuda po njemu: kao da ga dodiruju nestašne ruke haremskih devojaka. Ne može pažljivije da ih osmotri zbog vode kojom ga pljuskaju. Serfis? Noge se uvijaju oko njega. Za kratko, kao igre radi, oseti da je prodro u nekog. Potom se naglo odvojio, pre nego što je uspeo da načini ijedan pokret. Neko ispituje njegov pazuh. Neko ulazi u njegovo uvo. »Dosta«, promrmlja on, ali Skupljači nastavljaju i dalje. Konačno uspe da im se izmigolji i, sa snažnom erekcijom, izađe na obalu. Skupljači stoje na obali; svih šest su sada u muškom obliku. Sferoid se nalazi nedaleko od njih.

»Serfis?«, iznenađeno on upita. »Jesi li ti Serfis?«

Prilazi bliže tom glatkom biću. Serfis klima glavom. Ima neke nove dubine u njenim skerletnim očima.

Hanmer reče: »Da, ovo je Serfis. Smrt ga je zamorila.«

»Ali...«