Sin čovečji

»Podešavanje tame!« uzviknu Ninamen, i oni se svi podižu, počinju da se izvijaju oko Kleja uzvikujući to isto. Čak se i sferoid pridružio opštoj galami. »To je sve suviše brzo za mene« , reče Klej, a zatim se prekorno obrati sferoidu: »Ostavio si me tamo, u onoj užasnoj pustinji.« Sferoid, zbunjen, spušta svoju boju za nekoliko nivoa u spektru, nelagodno se okrećući na svom točku. Ali ova optužba se gubi u opštoj veselosti svih ostalih. Njihov divlji ples izgleda da predstavlja pripremu za nastupajući obred, jer oseća da oni igrom crpu energiju iz tla, izvlačeći je uz zvonke pulsacije i obmotavajući svoja tela njom. Pokrivač od jonizovanog vazduha, uz peckanje i šištanje, pada preko njih. Gust plavi sjaj podiže se sa trave. Dok trava sipa ove svoje čarolije, Skupljači menjaju pol, postajući čas muško, čas žensko, ne mogući da se zaustave ni u jednom polu, možda i zato što se koncentrišu na druge stvari. On prolazi između njih, miran kao i pre. Nebo se zamračuje; sunce se spušta dole kao da ga neko odgore pritiska rukom; kako se dan privodi kraju, tako se na nebu, kroz oblake zujećih elektrona, pomaljaju zvezde. Klej prilazi Serfis, koja je u ženskom obličju. Ona se kreće napred-nazad, napred-nazad, čineći pri tome složene korake, ali se ne udaljava puno sa mesta na kom stoji. Rukama čini sferične pokrete. Blede iskre vrcaju sa vrhova njenih prstiju. »Ti si uistinu bila mrtva«, obrati joj se on. »Zar ne?« Ona ne prekida svoj korak. Ona mu odgovara ljupkim šapatom: »Sve ću ti reći.« On počinje da sledi ritam njenih pokreta. »Gde si bila?« uporan je Klej. »Kako je to izgledalo? Kako si našla put nazad?« Ona podiže svoje ruke i zasipa ga pljuskom bledih varnica koje zuje i zvižde pri dodiru sa njegovom kožom. »Kasnije«, kaže mu ona. »Imam dobre vesti o smrti. Ali sada moramo da podesimo tamu.«

»Mogu li i ja da se priključim obredu?«

»Već jesi« odgovori ona. »Već jesi, već jesi, već jesi.«

Mlaz energije sada izbija iz samog srca sveta; blistavi plavi stub koji podseća na Mejpol diže se u središtu poljane. Zaslepljujuće trake pune unutrašnje sile vise na stubu; Serfis prilazi i hvata jednu traku, Hanmer hvata drugu traku, Ninamen, Ti, Bril, Angelon, svako od njih se hvata za po jednu traku, sferoid, koji deluje pomalo bojažljivo, pušta jednoj blistavoj vrpci da ude u njegov kavez. Klej okleva jedan trenutak. Potom i on hvata jednu traku. Ima senzaciju kakvu je već iskusio: ono osećanje rastvaranja tela koje je doživeo, dosta davno, kada ga je Hanmer poveo na let između planeta. Ali ovo osećanje mu je nekako bliže i prisnije; uz to, osećanje je i intenzivnije. Podiže se. On, Hanmer, Serfis, Angelon, svi oni, postajući jedan plamen, dižu se uvis i ustremljuju ka nebesima. Gotovo istog časa oni su već izvan Zemljine atmosfere. Ispod sebe on vidi planetu koja se sanjivo okreće umotana u plavo runo svemira. Zona dnevnog svetla klizi po planeti; majušne čestice svetlucaju u tom svetlosnom zraku. Ostali svetovi slede svoje nebeske putanje, okrećući se oko sebe i oko drugih planeta, čineći pri tome jedinstven mehanizam. Klej bi želeo ponovo da poseti Jupiter i podvuče se pod njegov teški pokrivač. Sanjari i o plivanju kroz magle Neptuna. Ali, ubrzo otkriva da na ovom putovanju nema pojedinačnih zaustavljanja. Planete brzo promiču pored njega, i on ih vidi iza sebe kao sićušne tačke u tamnom prostranstvu, a zatim i te tačke nestaju. On plače zbog ovog gubljenja svetova. Suze klize niz njegovo lice i zvonko kaplju kroz nebesa, dobijajući na brzini, na zamahu i kinetičkoj snazi. Dok klize niz noć suze crpu energiju iz samih korena galaksije. Potom se iznenada, jedna po jedna, ove suze pale i počinju da plamsaju čistim sjajem. Zadobijaju onaj jasni uzdržani sjaj kojim blistaju sunca. On je stvorio sjajnu ogrlicu od zvezda.

Njih sedmoro lebde i lelujaju ispred sleđenog lica univerzuma.