Sin čovečji

Ali sudbina ipak stiže u nešto drugačijem obliku. U hodniku se iznenada pojavljuje treće stvorenje, reptil, gotovo bi rekao da je to dinosaurus. Stvorenje se primiče na ogromnim nogama koje se završavaju kandžama; a bedra su mu poput stabala drveća. Mesnati rep se vuče za njim. Podlaktice su mu kratke ali neobično snažne; lice se širi u nezgrapnu njušku; čeljust ima prepunu zuba, koji deluju tako divlje i zastrašujuće da to prelazi granice ljudskog poimanja. Iznad ovog niza zlokobnih oštrih zuba nalaze se dva velika sjajna oka koja ledeno gledaju. Šta predstavlja ovaj odvratni tiranosaur? Kakav je to trik evolucije, da se tako okrenula unazad, i ponovo stvorila jedno ovakvo stvorenje? Čudovište riče, njegova glava dodiruje krov tunela, i ono hvata zver koja liči na šator, i baca je visoko kao da ova uopšte nema težinu. Dva samouverena ugriza ovih strašnih čeljusti i nesrećna zver pada dole, prepolovljena. Tvor se oslobađa, prekriven lepljivom crnom krvlju, i hita u svoje gnezdo. Džinovski gušter, nagnuvši se nad žrtvu, počinje da jede, kidajući komade mesa svojim strašnim čeljustima. Čupajući komade mesa, zver zadovoljno frkće.

Klej, siguran iza svojih vrata, posmatra ovu scenu, ošamućen ne toliko zbog ovog krvavog ubijanja, koliko zbog poruke koja mu dolazi iz svesti ovog stvorenja. To nije reptil. To je još jedan od sinova čovečjih. Da li si ti Jedač? pita Klej, a ova spodoba iz noćnih mora, ne prekidajući svoju gozbu, odgovara: Mi se, dakle, poznajemo.

Misli Jedača su poput ledenih santi koje plove po sivom moru. Klej oseća nelagodnost zbog ostvarenog kontakta. On se povlači nazad i šćućuruje se uz najudaljeniji zid ove prostorije; Jedač je suviše velik – govori on sam sebi – da bi mogao da ude u ovu sobu. Ali vrata se širom otvaraju. Surova njuška se pomalja u sobi, mada je ostali deo Jedača ostao u hodniku. Klej vidi izobličen i odraz samog sebe u očima čudovišta.

Čovek? pita Jedač. Stara forma?

Tačno. Vremenski protok me je...

Da. Grubo negodovanje. Meka ružičasta stvar. Neupotrebljivo.

Klej mu odgovara: Ljudi su stvoreni slabi kako bi se njihove veštine i refleksi razvili. Da smo od početka imali tvoje kandže i zube, da li bismo ikad izumeli noževe i dleta i sekire?

Jedač mu se ruga. Gura svoju glavu malo dublje u sobu. Klej zabrinuto posmatra kako glatki plastični zid oko vrata počinje da puca. Čudovište bi ga u tri zalogaja progutalo.

Ja sam takođe čovek, razmeće se Jedač.

Koji je poprimio životinjsko obličje?

Koji je poprimio moćno obličje.

Moć je u tome da se vlastita slabost prevlada snagom uma, kaže Klej. A ne u zverskoj sirovoj snazi.

Hajde da odmerimo moje zube i tvoju pamet, predlaže Jedač. Gurajući još jače vrata, ovo čudovište, očigledno nezasito, traži bilo kakvo meso.

Klej mu se obraća: Tvoji savremenici, ostali oblici ljudskog roda, izgleda da su uspeli u tome da žive bez ubijanja. Ne treba im ni hrana. Zašto ti ubijaš? Zašto moraš da jedeš?

Moj slobodan izbor.

Izbor koji znači povratak primitivizmu?

Moram li da budem poput ostalih?

Ostali su slobodniji od tebe – insistira Klej. Ti sizavisan od potreba svog tela. Ti nisi dalji koraku evoluciji. Dovratak se još više zateže. Koja je bila svrha evolucije da od čudovišta razvije čoveka, da bi ga posle opet vratila u oblik čudovišta?

Žestok pritisak na zid oko vrata. Pucanje plastične materije.

Jedač kaže: Tu nema svrhe. Nema obrasca. Škripanje zuba. Jedna rupa provaljuje u sobu. Izabrali smo ovaj oblik kada nam se svidelo da ga izaberemo. Zar je trebalo da sedimo i pevamo? Da se igramo sa cvećem? Zar je trebalo da čitamo Pet obreda? Mi imamo svoj sopstveni put. Mi smo deo materije stvari. Zid se ruši i stvorenje do pola provaljuje u sobu.