Sin čovečji

Kroz sve ovo Klej se uporno probija napred. Mnogo od ovoga što je video čini mu se divno i inspirativno, mada zna da sve to ima svrhu da ga zastraši. Kada su se začule gromoglasne trube on je glasno kriknuo, i to mu je pomoglo da se oslobodi straha. Ali bilo je trenutaka kada se stvarno uplašio: kada su horizont prekrili zeleni izukrštani zraci, kao da najavljuju dan konačnog suda, i kad se začuo snažan i neuhvatljiv, pun očaja zvuk. Sada se nad njim otvara čitava šuma neprijateljskih kišobrana. Puca kupola neba, i kroz tu napuklinu počinju da padaju srebrna sečiva. Tlo se talasa i iz sebe ispušta zvuke nalik ljudskom kijanju. On istrajava. Pustinju zamenjuje teren pokriven crnim blatom i šaputavom trskom; ljube ga krokodili, miluju bića uvaljana u mulj. Javlja mu se snažno osećanje koje nagoveštava da je blizu čas kada će primiti kaznu. Koščate, čupave ptice grakću i nešto mrmore prema njemu. Gazi kroz jezero pobačaja, preko humki čudovišta. Oseća kako sunce prži njegove butine, kako proždire meso njegove stražnjice. On je zakopan ispod tamnih piramida. Uznemiravaju ga rakovi, ovijeni maglom, koji se penju svuda po njemu, rugajući se njegovoj muškosti. Stvorenja sa sivim hrskavičavim rebrima, koja su na njihova tela položena vertikalno, upućuju mu zvuke slične tutnjavi. Ulazi u jednu sobu, i u njenom uglu nalazi neko biće zelene boje, kako šišti i šmrka. Vidi džinovsko natmureno lice koje je prekrilo pola neba. Ovim snovima nedostaje lepota – zaključuje on – ako su to uopšte snovi. Ipak nastavlja dalje.

Uz ove škrgutave operske horove, začu se i jedan šapat: »Mi želimo da te obeshrabrimo. Amputiraćemo ti, ako treba, i neki deo. Mi znamo kako da uznemirimo dušu. Mi nemamo griže savesti. Nemamo inhibicija. Ne znamo za oklevanje«. Nevidljive ruke miluju njegove polne organe, ostavljajući na njima otiske prstiju zelene boje. Sonda ulazi u njega nekoliko puta u roku od tri minuta. On im prkosi svojim žlezdama, unutrašnjim organima, semenicima, i oni odgovaraju na taj način što ga iznutra prazne, stvarajući od njega šuplju ljušturu koja bi svakog časa mogla da se vine prema užarenom sunčevom maču, maču koji seče sve pod sobom. Prilagođava se ovom osećaju lakoće, čak pozdravlja i ideju lebdenja, kad najednom biva gotovo smrvljen osećajem čvrstine: postaje železna masa; oseća ukus čelika u ustima i zna da bi, ako bi ga neko odgore snažno pritisnuo, on postao čelična ploča. Od ovoga se spašava izlivanjem vlastitog tela. »Zato ćemo te mi obmanuti divotom«, oni mu govore, i odmah potom on začuje tihu muziku. U blagom talasanju i lelujanju ovih tihih tonova on naslućuje harmoniju koja nadilazi svaku drugu zvukovnu mogućnost. Rezonator, koji ima postolje od safira i registar od opala, razliva beskonačne oktave od jedne do druge zvezde. Mesečevi zraci grade žičani instrument koji vibrira tonovima savršenog tembra, i ovaj zanosni sklad ulazi u njegove začarane uši. Ko bi mogao da odoli ovakvoj čaroliji? Magija ove melodije svojim čarobnim nitima spliće njegovu dušu. Počinje da se podiže u vazduh. Muzika postaje sve ljupkija i ljupkija, i njega podiže sve više i više, i on sada lebdi u skladu sa beskrajem, ispod modrih nebesa na kojima planete blistaju poput kapljica žive. Okreće se. Vrti. Kovitla. Topi se. Rastvara se. Nestaje. Počinje da recituje stihove svojih omiljenih pesama:

»Ne više starom, zvoni sada u čast novom,
Ti, na snegu, srećno zvono;
Godina prolazi, nek' joj je sa srećom;
Odzvoni našim greškama, zvonka istino.«
»Pustoš se vije nad životima našim.
I brak i smrt i rastanak
Naše ljubavi u ženskom zamiru telu;
Vreme čini da nam se prošli podsmehnu dani,
A ljubav tada okrutnija biva nego požuda.
Nijedan trn tako duboko ne ubada kao trn ružin,
Da li su tek tmina i prah plod,
I kruna dela naših životnih«.

I:

»Brodovi koji plove noću, i jedan drugog pozdrave u mimohodu.
Tako i mi po okeanu života se krećemo, jedno drugom govorimo;
Tek signal, slabašno svetlo i zvuk što proseku tamu,
Tek kratki pogled i glas; a onda ponovo tišina, mrak ponovo«.