Читаем Quo Vadis полностью

I, vyrvaŭšy tabličku z ruk Vinicijevych, adbiŭ pakłon adzin chryscijanam, druhi chvoramu i chiłkom, paŭz samuju scianu, vylecieŭ za dzviery.

U vaharodčyku, jak aharnuła jaho ciemra, znoŭ padstupiŭ strach, bo byŭ peŭny, što Ursus vybiažyć za im dy zabje siarod nočy. Daŭ by drała z usich sił, dy, na žal, nohi nie słuchali, a cieraz momant i zusim paprutnieli, bo Ursus sapraŭdy stajaŭ pry im.

Chiłon kinuŭsia tvaram na ziamlu j pačaŭ skamlić: — Urbanka… U imia Chrysta… A toj adzyvajecca: — Nie bojsia. Apostał kazaŭ mnie vyviesci ciabie za bramu, kab nie zbłudziŭ u ciemry, a kali zniamožany, dyk adviadu ciabie dadomu.

Chiłon padniaŭ hołaŭ.

— Što kažaš? Što?.. Nie bicimieš mianie?

— Nie, nie zabju! A kali zamocna ciabie chapiŭ i narušyŭ kosci, dyk vybačaj.

— Dapamažy ŭstać, — skihliŭ hrek. — Nie zabješ mianie? Ha? Vyviedzi mianie na vulicu, dalej sam pajdu.

Ursus padniaŭ jaho by piarynku i pastaviŭ na nahach, pasla pravioŭ praz ciomny prachod na druhi nadvorak, z jakoha vychodziłasia ŭ siency j na vulicu. U kalidory Chiłonu znoŭ maročyłasia: «Prapaŭ ja!», i až tolki na vulicy supakojiŭsia.

— Dalej sam pajdu.

— Z Boham! Pax tabie!

— I tabie, i tabie!.. Daj mnie addychnuć.

I pa adychodzie Ursusa adatchnuŭ cełymi hrudźmi. Macnuŭsia rukami la papruhi j pajasnicy, jak by maniŭsia spraŭdzić, ci žyvie, i rušyŭ borzdym krokam napierad. Padyjšoŭšy siahnioŭ kolkidziesiat, zatrymaŭsia i davaj razvažać: — Čamu jany, adnak, mianie nie zabili?

I pamima pavučalnaje hutarki z Eŭrycyjem ab chryscijanskaj navucy, pamima indahacyi Urbana nad rakoju dy ŭsiaho, što čuŭ u Ostryjanumie, nie ŭmieŭ znajsci na hetaje pytannie adkazu.

<p>XXV</p>
Перейти на страницу:

Похожие книги

Аламут (ЛП)
Аламут (ЛП)

"При самом близоруком прочтении "Аламута", - пишет переводчик Майкл Биггинс в своем послесловии к этому изданию, - могут укрепиться некоторые стереотипные представления о Ближнем Востоке как об исключительном доме фанатиков и беспрекословных фундаменталистов... Но внимательные читатели должны уходить от "Аламута" совсем с другим ощущением".   Публикуя эту книгу, мы стремимся разрушить ненавистные стереотипы, а не укрепить их. Что мы отмечаем в "Аламуте", так это то, как автор показывает, что любой идеологией может манипулировать харизматичный лидер и превращать индивидуальные убеждения в фанатизм. Аламут можно рассматривать как аргумент против систем верований, которые лишают человека способности действовать и мыслить нравственно. Основные выводы из истории Хасана ибн Саббаха заключаются не в том, что ислам или религия по своей сути предрасполагают к терроризму, а в том, что любая идеология, будь то религиозная, националистическая или иная, может быть использована в драматических и опасных целях. Действительно, "Аламут" был написан в ответ на европейский политический климат 1938 года, когда на континенте набирали силу тоталитарные силы.   Мы надеемся, что мысли, убеждения и мотивы этих персонажей не воспринимаются как представление ислама или как доказательство того, что ислам потворствует насилию или террористам-самоубийцам. Доктрины, представленные в этой книге, включая высший девиз исмаилитов "Ничто не истинно, все дозволено", не соответствуют убеждениям большинства мусульман на протяжении веков, а скорее относительно небольшой секты.   Именно в таком духе мы предлагаем вам наше издание этой книги. Мы надеемся, что вы прочтете и оцените ее по достоинству.    

Владимир Бартол

Проза / Историческая проза