Piknik pored puta

— Zavisi od toga, hoćemo li imati sreće ili ne — rekao je Valentin. — Mi sad već znamo da je u našem delu planete Poseta prošla bez ozbiljnijih posledica. Naravno, nije isključeno da ćemo, vadeći nasumice kestenje iz te vatre, jednom izvući nešto takvo zbog čega će život ne samo ovde kod nas, nego i na celoj planeti postati nemoguć. Onda nećemo imati sreće. Ali takve opasnosti su uvek pretile čovečanstvu. — Rasterao je duvanski dim dlanom i osmehnuo se. — Vidite, ja sam odavno prestao da na čovečanstvo gledam kao na celinu. Čovečanstvo u celini je suviše stacionaran sistem, ničim se ne može ozbiljnije potresti.

— Mislite? — razočarano je rekao Nunan. — Pa, možda je i tako.

— Recite pošteno, Ričarde — očigledno se zabavljajući, počeo je Valentin — šta se za vas, kao poslovnog čoveka, promenilo posle Posete? Evo, saznali ste da u svemiru postoji barem još jedna razumna civilizacija osim ljudske. I šta s tim?

— Kako da vam kažem... — promrmljao je Nunan, već žaleći što je započeo ovaj razgovor. Tu nije bilo o čemu da se razgovara. — Šta se za mene promenilo?... Na primer, evo već mnogo godina ja se osećam na neki način nesigurno, ugroženo. Oni su, ovog puta, došli i odmah otišli. Ali šta ako dođu opet i zažele da ostanu? Za mene, kao poslovnog čoveka, nije nevažno pitanje ko su oni, kako žive, šta im je potrebno... U najprimitivnijoj varijanti biću prisiljen da razmislim kako da promenim proizvodnju. Moram biti na sve spreman. Ali šta ako ispadnem uopšte suvišan, nepotreban u njihovom sistemu? — On je živnuo. — A šta ako se ispostavi da smo svi mi nepotrebni? Slušajte, Valentine, kad smo već došli na to, ima li uopšte nekih odgovora na ta pitanja? Ko su oni, šta su želeli, da li će se vratiti ili ne?...

— Ima odgovora — rekao je Valentin, osmehujući se. — Ima ih čak veoma mnogo, možete da birate koji vam se sviđa.

— A šta vi mislite?

— Iskreno govoreći, nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome. Za mene je Poseta pre svega jedinstven događaj koji nam omogućuje da odjednom preskočimo nekoliko stepenika u procesu spoznaje. Nešto kao putovanje u budućnost tehnologije. Recimo, kao kad bi se u laboratoriji Isaka Njutna našao savremeni kvantni generator.

— Ništa Njutn tamo ne bi shvatio.

— Grešite. Njutn je bio vrlo pronicljiv čovek.

— Da? Ma dobro, pustimo Njutna. Recite mi ipak, kako vi objašnjavate Posetu. Makar i neozbiljno.

— Dobro, reći ću vam. Samo, moram vas upozoriti, Ričarde, da se vaše pitanje nalazi u kompetenciji pseudonauke pod nazivom ksenologija. Ksenologija — to vam je neka neprirodna mešavina naučne fantastike sa formalnom logikom. Njena osnovna metoda je pogrešna — pripisivanje ljudske psihologije vanzemaljskom razumu.

— Zašto je pogrešna? — upitao je Nunan.

— Zato što su se biolozi svojevremeno već opekli kad su pokušali psihologiju čoveka da prenesu na životinje. Na zemaljske životinje — naglasio je Valentin.

— Ali to je sasvim druga stvar — prigovorio je Nunan. — Ovde je reč o psihologiji r a z u m n i h bića...

— Da-da. Sve bi to bilo lepo, kad bismo mi znali šta je to razum.

— Pa zar mi to ne znamo? — začudio se Nunan.

— Pa vidite, i ne znamo. U upotrebi je uglavnom sasvim površna definicija: razum je svojstvo čoveka koje čini različitom njegovu delatnost od delatnosti životinja. To vam je pokušaj da postavite granicu između gazde i psa koji, kao, sve razume, samo ne ume da govori. Uostalom, iz te površne definicije proizilaze i neke malo dublje. One se zasnivaju na tužnim posmatranjima pomenute ljudske delatnosti. Na primer: razum je sposobnost živog bića da čini nesvrhovite ili neprirodne postupke.

— Da, to se odnosi na mene i na meni slične — sa gorčinom je rekao Nunan.

— Na žalost. Ili, recimo, definicija-hipoteza. Razum je složeni instinkt čije formiranje još nije završeno. Tu se ima na umu da je instinktivna delatnost uvek svrhovita i prirodna. Dok prođe milion godina, taj instinkt će se formirati do kraja i mi ćemo prestati da činimo greške. I tada, ako se u svemiru nešto promeni, mi ćemo srećno izumreti — upravo zbog toga što smo se odlučili da pravimo greške, odnosno da isprobavamo razne varijante nepredviđene programom.

— To kod vas ispada nekako... uvredljivo.

— Molim, daću vam onda još jednu definiciju — uzvišenu i plemenitu. Razum je sposobnost da se sile prirode iskorištavaju bez uništavanja te prirode.

Nunan se namrštio i odmahnuo glavom.

— Ne — rekao je. — To se na nas ne odnosi... A šta je sa onim, da je čovek, za razliku od životinja, biće koje ima nesavladivu potrebu za uvećavanjem znanja? Negde sam pročitao takvo nešto.