Piknik pored puta

Uostalom, mogla je za njih i biti igračka. Hoćete li pivo? Rozalija! Dva piva gospodi ksonolozima!... Ipak je prijatno porazgovarati sa vama — rekao je Valentinu. — Prosto jedno pročišćenje mozga, kao da su mi engleske soli sipali pod lobanju. A onako: radiš, radiš — a zašto, kakva korist od svega toga, čemu sve to vodi...

Stiglo je pivo. Nunan je otpio gledajući povrh pene kako Valentin sa izrazom gadljive sumnjičavosti gleda u svoju čašu.

— Šta, ne volite pivo? — upitao je, oblizujući usne.

— Pa ja, u stvari, ne pijem — neodlučno je rekao Valentin.

— Ozibljno? — začudio se Nunan.

— Ah, do đavola! — rekao je Valentin i odlučno odmakao čašu. — Naručite mi bolje konjak, kad je već tako — rekao je.

— Rozalija! — odmah je viknuo oraspoloženi Nunan.

Kad je donet konjak, on reče:

— Ipak to nije to. Da se i ne govori o vašem pikniku — to je uopšte svinjarija — ali čak ni verzija o preludijumu za kontakt nije u redu. Razumeo bih «narukvice», «pune» i «prazne kutije»... ali zašto «veštičje pihtije»? Zašto «vetrometina», pa one grozne pahulje...

— Izvinite — rekao je Valentin, uzimajući krišku limuna. — Ne razumem vašu terminologiju.

Kakve vetrometine i pahulje?

Nunan se nasmejao.

— Lokalni nazivi — objasnio je. — Radni žargon stalkera. «Vetrometine» su oblasti povišene gravitacije.

— A, gravikoncentrati... Usmerena gravitacija. O tome bih mogao sa vama da porazgovaram sa zadovoljstvom, ali vi ništa nećete shvatiti.

— Što da neću? Ipak sam ja neki inženjer...

— Zato što ja ni sam ne shvatam — rekao je Valentin. — Imam cele sisteme jednačina, ali kako da ih objasnim — nemam pojma... A «veštičje pihtije» — to je, verovatno, koloidni gas?

— Da. Jeste li čuli za katastrofu u Kariganovoj laboratoriji?

— Čuo sam nešto — nerado je potvrdio Valentin.

— Ti idioti su stavili porculanski kontejner sa «pihtijama» u specijalnu komoru, maksimalno izolovanu... to jest, oni su mislili da je komora maksimalno izolovana. A kad su otvorili kontejner manipulatorima, «pihtije» su prošle kroz metal i plastiku kao voda kroz krpu, probile se iz komore i sve sa čime su došle u dodir pretvaralo se takođe u «pihtije». Poginulo je trideset pet ljudi, više od stotinu je osakaćeno a cela ta zgrada sada je potpuno neupotrebljiva. Jeste li bili tamo nekad?

Ogromna Kariganova zgrada... Sad su «pihtije» već otekle u podrum i donje spratove. Eto vam vaš preludijum za kontakt.

Valentin se namrštio.

— Sve ja to znam — rekao je. — Ali, morate se složiti, Ričarde, da došljaci nisu krivi za to.

Otkud su oni mogli znati za naše vojno-industrijske komplekse?

— Trebalo je da znaju — poučno je rekao Nunan.

— A oni bi vam na to rekli: trebalo je da vi odavno likvidirate vojno-industrijske komplekse.

— I to je tačno — složio se Nunan. — A što se oni nisu sami time pozabavili, kad su tako moćni?

— Aha. Predlažete im mešanje u unutrašnje stvari čovečanstva?

— Hm — zamislio se Nunan. — Naravno, ovako možemo otići predaleko. Vratimo se na početak razgovora. Čime će se sve ovo završiti? Evo, na primer, vi, naučnici. Da li vi očekujete da dobijete iz Zone nešto fundamentalno, nešto takvo, što će stvarno izmeniti nauku, tehnologiju, način života?...

Valentin je slegnuo ramenima.

— Obratili ste se na pogrešnu adresu. Ja ne volim da teoretišem uprazno. Kad je reč o tako važnim stvarima, više volim oprezni skepticizam. Ako pođemo od toga što smo već dobili, pred nama je ceo spektar mogućnosti i ništa konkretno se ne može predvideti.

— Dobro, probaćemo sa drugog kraja. Šta ste, po vašem mišljenju, već dobili?

— Makoliko vam izgledalo čudno, prilično malo. Otkrili smo zaista prava čudesa. U nekim slučajevima čak smo i naučili kako da ih iskoristimo za svoje potrebe. Već smo se i navikli na njih...

Majmun pritisne crveno dugme i dobije bananu, pritisne belo — dobije narandžu, ali kako da dobije banane i narandže bez dugmeta — to on ne zna. I ne razume kakve veze imaju dugmad sa bananama i narandžama. Evo, možemo za primer uzeti «etake». Naučili smo da ih koristimo. Otkrili smo i uslove pri kojima se oni umnožavaju delenjem. Ali do dana današnjeg ne umemo sami da napravimo nijedan «etak»; ne znamo na kom principu funkcionišu i, po svemu sudeći, nećemo to skoro ni shvatiti... Ja bih rekao ovako. Ima predmeta iz Zone kojima smo našli primenu. Koristimo ih, mada gotovo sigurno ne onako kako ih koriste njihovi tvorci. Ja sam potpuno siguran da mi u većini slučajevima, takoreći, mikroskopima zakucavamo eksere. Ali ponešto ipak koristimo: «etake», «narukvice» koje stimulišu životne procese... razne tipove kvazibioloških masa, koje su već izvršile prevrat u medicini... dobili smo nove trankvilizatore, nove tipove mineralnih đubriva, znači — prevrat i u agronomiji... Šta da vam pričam, vi to znate kao i ja — vidim da i sami nosite narukvicu...

Ta grupa predmeta je za nas korisna. Možemo reći da su oni u nekoj meri olakšali život ljudima, mada nikad ne treba zaboravljati da u našem euklidovskom svetu svaka palica ima dva kraja...

— Opasne primene? — ubacio se Nunan.