Piknik pored puta

— I ja sam — rekao je Valentin. — Ali je nevolja u tome što čovek, u svakom slučaju prosečan čovek, onaj kojeg imate na umu kad kažete «to se ne odnosi na nas», sa lakoćom savlađuje tu svoju potrebu za uvećanjem znanja. A rekao bih da takva potreba uopšte i ne postoji. Postoji potreba da se nešto shvati, a tu znanje nije nužno. Hipoteza o bogu, na primer, pruža izvanrednu mogućnost da se apsolutno sve shvati, a da se apsolutno ništa ne uči — odnosno, da se ne uvećava znanje... Treba samo dati čoveku krajnje uprošćeni model sveta i objašnjavati svaku pojavu na osnovu tog modela. Takav pristup ne traži nikakva znanja. Nekoliko napamet naučenih formula plus tobožnja intuicija, tobožnje praktično razmišljanje i tobožnji zdravi smisao.

— Čekajte malo — rekao je Nunan. Ispraznio je čašu sa pivom i bučno je spustio natrag na sto.

— Ne skrećite sa teme. Dajte da razjasnimo jednu stvar. Čovek se sreće sa vanzemaljcem. Kako će oni shvatiti jedan o drugome, da su obojica razumna bića?

— Nemam pojma — nasmejao se Valentin. — Sve, što sam pročitao o tome, svodi se na začarani krug. Ako su oni sposobni za kontakt, znači da su razumni. I uopšte: ako vanzemaljac ima tu čast da poseduje ljudsku psihologiju, onda je on razuman.

— Eto ti ga nä — rekao je Nunan. — A ja sam mislio da se to kod vas, naučnika, sve već tačno zna...

— Ne zna se — hladno je rekao Valentin.

— Ne, čekajte malo — rekao je Nunan. On se osećao nekako prevarenim. — Ako vi ne znate tako proste stvari... Dobro, ostavimo po strani pitanje šta je to razum. Očigledno, tu bi se i sam đavo opekao. Ali Poseta? Šta mislite o samoj Poseti?

— Molim — rekao je Valentin. — Zamislite izlet...

Nunan se trgnuo.

— Šta ste rekli?

— Izlet. Piknik. Zamislite ovako: šuma, seoski put, livada. Sa puta na livadu skreće automobil, iz automobila izlaze mladići i devojke, tu su korpe sa hranom i pićem, tranzistori, fotoaparati, kamere... Pali se logorska vatra, dižu se šatori, pušta se muzika. A ujutru odlaze. Životinje, ptice i insekti koji su cele noći užasnuto posmatrali šta se događa, izlaze iz svojih skrovišta. I šta vide? Na travu je iscurelo motorno ulje i benzin, izbačene su neispravne svećice i filteri. Valja se starudija, pregorele lampice, neko je izgubio ključ iz kompleta. Sa točkova i blatobrana je spalo blato, dovezeno ko zna odakle... I, naravno, ostaci logorske vatre, ogrisci jabuka, papirići od bombona, prazne konzerve i flaše, nečija maramica, nečiji džepni nož, stare, pocepane novine, novčići, uvelo cveće sa neke druge livade...

— Jasno mi je — rekao je Nunan. — Piknik pored puta.

— Upravo tako. Piknik pored nekog kosmičkog puta. A vi me pitate da li će se oni vratiti ili ne!

— Pustite me da zapalim — rekao je Nunan. — Đavo da nosi vašu pseudonauku. Ja sve to nisam tako zamišljao.

— To je vaše pravo — rekao je Valentin.

— Znači, ispada da nas oni nisu ni primetili?

— A što da nisu?

— Pa onda, barem, nisu obraćali pažnju na nas?

— Znate šta, ja se na vašem mestu ne bih nervirao zbog toga — posavetovao ga je Valentin.

Nunan je hteo nešto da kaže, zakašljao se i bacio cigaretu.

— Svejedno — rekao je — to prosto nije moguće... Đavo da nosi vas naučnike! Otkud vam takav prezir prema čoveku? Zašto stalno gledate da ga ponizite?...

— Čekajte malo — rekao je Valentin. — Poslušajte ovo. «Pitate me: po čemu je velik čovek? — odrecitovao je. — Po tome što je stvorio drugu prirodu? Što je pokrenuo sile ravne kosmičkim? Što je za kratko vreme zavladao planetom i otvorio prozor u Svemir? Ne! Ne po tome, već što je, uprkos svemu tome, opstao i opstaće i dalje.»

Zavladala je tišina. Nunan je razmišljao.

— Možda — rekao je nesigurno. — Naravno, sa te tačke gledišta...

— Ma ne uzbuđujte se — dobrodušno je rekao Valentin. — Kosmički izlet je samo moja hipoteza. Nije čak ni hipoteza, već više onako, zamisao... Takozvani ozbiljni ksenolozi grade mnogo ozbiljnije i manje neugodne za ljudsko samoljublje verzije. Na primer, da Poseta još nije ni bila, nego da tek predstoji. Neki visoki razum poslao nam je na Zemlju kontejnere sa primercima svoje materijalne kulture. Od nas se očekuje da proučimo te primerke, napravimo tehnološki skok i pošaljemo im odgovor koji će značiti da smo spremni za kontakt. Da li vam se ovo više sviđa?

— To je već mnogo bolje — odgovorio je Nunan. — Znači da i među naučnicima ima pristojnih ljudi.

— A može i ovako: Poseta se stvarno dogodila, samo što se, nipošto, još nije završila. Mi se faktički sada nalazimo u stanju kontakta, samo što to ne znamo. Došljaci su se ugnezdili u zonama i pažljivo nas proučavaju, istovremeno nas pripremajući za «neumoljiva čudesa budućnosti».

— E, to bih mogao da shvatim! — rekao je Nunan. — To bi moglo lepo da objasni tajanstvena kretanja u staroj fabrici. Dok vaša teorija o izletu to ne može da objasni.

— A što da ne? — usprotivio se Valentin. — Pa zar nije moglo neko dete da zaboravi na livadi igračku na navijanje?

— Manite se te priče! — odlučno je rekao Nunan. — Kakva igračka, kad se cela fabrika trese...