Tornjevi ponoći

U blizini je stajao Tam al’Tor. Upravo je izašao iz obližnjeg ulaza u Kamen, pa zastao na niskim stepenicama koje su vodile u dvorište. Randa opet preplavi strepnja, a Min shvati za čim je maločas tragao.

Tam pogleda svog sina i ukoči se. Kosa mu je bila seda a lice prepuno bora, ali delovao je postojano kao malo ko.

Rand diže ruku a gomila se - uključujući i Aes Sedai - razdvoji da ga propusti. Rand prođe kroz njih, dok ga je Min sledila, prilazeći stepeništu što je vodilo u Kamen, pa se kolebljivo pope uz nekoliko stepenika. Dvorištem zavlada mrtvi muk; čak su i galebovi zaćutali.

Rand stade na stepeništu, a Min oseti njegovu nevoljnost, stid i užas. To joj je delovalo tako čudno. Rand - koji je znao da se suoči sa Izgubljenima a da ne trepne - boji se rođenog oca.

U dva iznenadna koraka, Rand pređe poslednjih nekoliko stepenika i čvrsto zagrli Tama. Stajao je jedan stepenik niže, tako da su bili skoro jednake visine. Zapravo, u tom položaju Tam je delovao skoro kao div, a Rand kao dete koje se drži za njega.

A onda, držeći se za oca, Ponovorođeni Zmaj zajeca.

Okupljene Aes Sedai, Tairenci i Aijeli nemo su gledali. Niko nije ni mrdnuo niti se okrenuo. Rand čvrsto sklopi oči. „Žao mi je, oče“, prošapta. Min je jedva mogla da ga čuje. „Tako mi je žao.“

„Sve je u redu, sine. Sve je u redu."

„Učinio sam tako mnogo užasnih stvari."

„Niko ne hoda teškom stazom a da se povremeno ne spotakne. Nisi se polomio kada si pao. To je sada najvažnije."

Rand klimnu. Neko vreme su ostali zagrljeni. Rand se na kraju odvojio od njega, pa pokazao Min, koja je stajala u podnožju stepeništa.

„Dođi, oče", kaza mu Rand. „Hoću da te upoznam s nekim."

Tam se tiho zasmeja. „Rande, prošla su tri dana. Već sam je upoznao."

„Da, ali nisam te ja predstavio. Potrebno mi je da to učinim." On mahnu Min, a ona izvi obrvu pa prekrsti ruke, ali on je molećivo pogleda, na šta ona uzdahnu i pođe uz stepenište.

„Oče", kaza Rand, spuštajući ruku Min na leđa. „Ovo je Min Faršo - i ona mi je veoma draga."

14 Zavet

Egvena je hodala uz blagu padinu, trava pod njenim nogama bila je zelena, a vazduh svež i prijatan. Leptiri su lagano leteli s cveta na cvet, kao radoznala deca koja vire u kredence. Egvena je učinila da joj cipele nestanu, da bi mogla da pod tabanima oseća vlati trave.

Duboko udahnu, nasmeši se, pa se zagleda u uskomešale crvene oblake. Bili su besni, nasilni i nemi - uprkos bleštanju ljubičastih munja. Stravična oluja gore, tiha i spokojna livada dole. Dvojnost Sveta snova.

Za divno čudo, Tel’aran’riod sada joj deluje daleko neprirodnije nego prilikom njenih prvih poseta, kada se služila Verininim ter’angrealom. Ponašala se kao da je to mesto igralište i menjala je odeću kako je hir ponese, pretpostavljajući da je bezbedna. Nije razumela. Tel’aran’riod je bezbedan taman koliko klopka za medvede obojena u neku lepu boju. Da je Mudre nisu izvele na pravi put, možda ne bi doživela da postane Amirlin.

Da, mislim da je ovde. Zatalasana zelena brda i lugovi. To je prvo mesto na koje je došla, pre više od godinu dana. Ima nečeg značajnog u tome što je sada tu, nakon što je prešla toliki put. Ali opet joj se čini da će pre nego što se sve završi morati da pređe isto toliki put, ali za daleko manje vremena.

Kada je bila zarobljena u Kuli, podsećala je sebe - i to stalno - da može da se usredsredi samo na jednu stvar istovremeno. Ponovno ujedinjenje Bele kule moralo je da bude na prvom mestu. Ali sada i muka i mogućih rešenja kao da ima bezbroj. Preplavili su je i počela je da se davi u svim tim stvarima koje bi trebalo da radi.

Srećom, u poslednjih nekoliko dana u gradu je otkriveno nekoliko neočekivanih skladišta sa žitom. U jednom slučaju, vlasnik je bio čovek koji je preminuo te zime. Ostala skladišta bila su manja, po neka vreća tu i tamo. Za divno čudo, nigde nije bilo ni traga od truleži.

Te večeri mora da održi još dva sastanka, koji se tiču drugih nevolja. Njena najveća poteškoća biće gledišta ljudi s kojima se sastaje. Ni jedni ni drugi ne žele da je vide kao ono što je postala. Ona sklopi oči, snagom volje odlazeći odatle. Kada je opet progledala, nalazila se u jednoj ogromnoj prostoriji, u čijim su krajevima vladale duboke senke, a stubovi se dizali poput širokih kula. Srce Kamena Tira.

Dve Mudre sedele su na podu u središtu prostorije, posred šume stubova. Iznad njihovih svetlosmeđih sukanja i belih bluza, lica su im bila veoma različita. Bairino je bilo naborano od starosti, kao koža ostavljena da se suši na suncu. Premda povremeno zna da bude stroga, oko očiju i usana vijugale su joj se bore od osmeha.

Amisino lice bilo je glatko kao svila, što je bila posledica toga što ona može da usmerava. Lice joj nije bilo bezvremeno, ali nije pokazivala osećanja, kao da je Aes Sedai.