Tornjevi ponoći

„Sve će biti u redu", kaza joj on, premda se osećao sumorno. „Ovo je bila jedna od stvari koje sam morao da popravim. Jedna od mnogih." Skloni ruku s nje i pređe pogledom po dvorištu, osećajući se kolebljivo, kao da traga za nečim. Šta god to bilo, nije ga našao, pa se zato zaputio prema kralju Darlinu, koji je žurno pristigao.

Darlin se pokloni, s rukom na balčaku svog uzanog mača. „Moj gospodaru Zmaju. Hoćemo li napokon poći u pohod?"

„Prošetaj sa mnom, Darline", odgovori mu Rand hodajući dvorištem. „Mnogo toga mora da se uradi. Ko je još ovde? Narišma, Flin. Izvrsno." Klimnu dvojici Aša’mana u crnim kaputima, koji su tog trena dotrčali. „Vaše Aes Sedai? A, eno ih. Pa, to će biti sledeće. Kajnea, da li bi bila ljubazna da mi nađeš neke glasnike?"

Jedna od Devica - žena neobično tamne kose za jednu Aijelku - otrča da učini što se od nje tražilo. Min se namršti, prateći Randa i Darlina dok su dvojica Aša’mana hodali za njima.

Ninaeva i Merisa predvodile su Aes Sedai. Stadoše kada ugledaše Randa kako im se približava, kao da hoće da puste njega da priđe njima. Skupiše se jedna uz drugu, igrajući se odećom i delujući daleko nespokojnije nego što Aes Sedai obično deluju.

Rand pređe dvorište prepuno sveta, zalazeći u senku koju su bacali visoki grudobrani Kamena, pa im priđe.

„Rande al’Tore", poče Ninaeva, prekrštajući ruke dok im je prilazio. „Ti si...“

„Luda?“, završi Rand mesto nje, zvučeći kao da mu je to smešno. „Bahata budala? Plahoviti vunoglavi dečak, kojem treba izvući uši?“

„Ovaj... Da.“

„Sve je to tačno, Ninaeva", kaza joj on. „Sada to uviđam. Možda sam se napokon malo naučio pameti. Ali mislim da moraš smisliti neke nove uvrede. Ove koje koristiš izlizale su se kao prošlogodišnja čipka. Neka neko pozove Kecuejn. Obećavam da je neću pogubiti."

Aes Sedai su delovale zgranuto njegovim britkim glasom, ali Min se nasmešila. Samopouzdanje mu se vratilo nakon sučeljavanja sa Aijelima. Bilo je izvanredno zadovoljstvo gledati ga kako razoružava Aes Sedai i kako im zamerke i osude zamiru na usnama. Merisa posla slugu da pozove Kecuejn.

„Narišma", kaza Rand okrećući se. „Potrebno mi je da odeš u posetu onoj krajiškoj vojsci koja je došla da me traži. Pretpostavljam da su i dalje u Far Madingu. Reci njihovim vođama da prihvatam njihove uslove i da ću za nekoliko dana doći da se susretnem s njima."

„Moj gospodaru Zmaju?", upita Narišma. „Je li to razborito, uzevši u obzir prirodu tog mesta?"

„Razborito? Razboritost je za one koji nameravaju da dugo žive. Darline, hoću da se visoki lordovi i gospe poredaju da me prime. Jedan od ovih glasnika koji dolaze trebalo bi da bude dovoljan da ih obavesti o tome. Takođe, postavi proglas da je Bela kula ujedinjena i da je Egvena al’Ver Amirlin Tron."

„Šta?“, ote se Merisi. Nekoliko drugih Aes Sedai odsečno uzdahnuše.

„Rande", reče mu Min. „Čisto sumnjam da će Amirlin biti drago ako obznaniš da je postojala podela."

„Dobro rečeno", kaza Rand. „Darline, napiši proglas da je Egvena al’Ver nasledila Elaidu a’Roihan kao Amirlin. To bi trebalo da bude dovoljno za obaveštenje, ali da ne otkriva previše. Svetlost zna da mi nije potrebno da uradim još nešto zbog čega će se Egvena naljutiti na mene..."

„Još nešto?", upita Korela i preblede.

„Da", nehajno odgovori Rand. „Već sam bio do Bele kule, da je vidim."

„I pustile su te da odeš?", upita Korela.

„Nisam im dao nikakvu drugu mogućnost. Darline, budi ljubazan pa okupi naše snage ovde. Hoću da do večeras budu prikupljene. Fline, biće nam potrebne kapije. Velike. Možda će biti potrebno da se obrazuje krug.“

„Tarvinov procep?“, željno upita Ninaeva.

Rand je pogleda i pokoleba se. Min je osećala njegov bol - oštar, rastući, stvaran dok je govorio. „Ne još, Ninaeva. Nasuo sam vrelo ulje u Belu kulu, koje će uskoro proključati. Vreme. Nemamo vremena! Poslaću pomoć Lanu, zaklinjem ti se, ali sada moram da se pripremim na to da se suočim sa Egvenom.“

„Suočiš s njom?“, upita ga Ninaeva, približavajući mu se za korak. „Rande, šta si to uradio?"

„Ono što je moralo da se uradi. Gde je Bašer?“

„Izašao je iz grada sa svojim ljudima, moj gospodaru Zmaju", odgovori mu Flin, „da se konji istrče. Trebalo bi da se ubrzo vrati."

„Dobro. Poći će sa mnom u Arad Doman. I ti, Ninaeva. Min." Pogleda je, a one njegove nespoznajne oči kao da je povukoše da se utopi u njima. „Min, potrebna si mi."

„Imaš me. Budalo luda."

„Kalandor", kaza on. „Igra neku ulogu u svemu ovome. Moraš da otkriješ kakvu. Ne mogu da zapečatim Rupu na isti način kako se prošli put pokušalo. Nešto sam propustio - nešto presudno. Pronađi to za mene."

„Hoću, Rande." Ona se naježi i zadrhta. „Obećavam."

„Verujem ti.“ On diže pogled kada jedna prilika ogrnuta plaštom i s duboko navučenom kapuljačom izađe iz jedne od mnogobrojnih stražarskih postaja u Kamenu.

„Kecuejn Melajdrin", reče Rand, „opraštam ti prethodne greške i ukidam tvoje izgnanstvo. Mada ono za tebe nikada nije bilo ništa više od sitne neugodnosti."