Tornjevi ponoći

„One me ne bi povredile", odgovori Galad. „Sem toga, da je Ajbara imao mogućnost da me ovde ubije služeći se Jednom moći, mogao je to da mi učini i u našem logoru. Ali ako je onakav kakvim ste ga ti i Dete Bajar opisali, onda on veoma pazi na sliku o sebi. Nije neposredno poveo Troloke na Dve Reke. Umesto toga, pretvarao se da ih brani." Takav čovek povlači istančane poteze. Galad je bio bezbedan.

Želeo je da svojim očima vidi Ajbaru i drago mu je što je to uradio. Te njegove oči... one su skoro same po sebi osuda. A Ajbara se sav ukočio na pomen ubijenih Belih plaštova. Sem toga, njegovi ljudi pričaju o tome da je sklopio savezništvo sa Seanšanima i da su s njime muškarci koji mogu da usmeravaju.

Da, taj Ajbara je opasan čovek. Galad je brinuo zbog slanja svoje vojske u boj, ali Svetlost će ih sačuvati. Bolje da sada porazi tog Ajbaru, nego da čeka pa da se s njima suoči u Poslednjoj bici. Smesta donese odluku. Ispravnu odluku. Boriće se.

„Hajde", kaza Galad, pa mahnu svojim ljudima. „Vratimo se u logor."

11 Neočekivano pismo

„Nije moguće da misle kako ću ja ovo potpisati“, reče Elejna bacajući hrpu hartije na pod pored svoje stolice.

„Malo je verovatno da to zaista misle", reče joj Dijelin. Njena zlatna kosa bila je besprekorna, odlučno lice potpuno staloženo, a vitko telo dostojanstvenog držanja. Ta žena je besprekorna! Nije pošteno da ona deluje tako besprekorno dok se Elejna oseća kao krmača, natovljena i zrela za klanje.

U ognjištu u Elejninoj primaćoj sobi vatrica je veselo pucketala. U ibriku na jednoj polici bilo je vina, ali njoj je to, naravno, zabranjeno. Ako joj još neko ponudi krvavo kozje mleko...

Birgita je stajala nehajno naslonjena na suprotni zid, a zlatna pletenica padala joj je preko desnog ramena, u oštroj suprotnosti s crvenim kaputom belog okovratnika i kao nebo plavim čakširama. Nasula je sebi šolju čaja i nasmešila se dok ju je prinosila ustima, vesela zbog Elejnine razdraženosti. Elejna je to osećala kroz vezu!

U sobi su bile samo njih tri. Pošto je primila predlog od Elorijeninog glasnika, Elejna mu je objasnila kako mora da nasamo „razmotri" tu ponudu i vratila se u primaću sobu. Pa, razmotrila ju je i smatra je smećem, što i jeste!

„Ovo je uvreda", reče pokazujući stranice na podu.

„Elejna, nameravaš li da ih doveka držiš u zatočeništvu?", upita Dijelin, izvijajući obrvu. „Ne mogu priuštiti da plate otkup posle toga koliko su potrošili za vreme nadmetanja za Nasleđe. To znači da je na tebi da odlučiš."

„Ma neka trunu!", odvrati Elejna i prekrsti ruke. „Digli su vojske protiv mene i stavili Kaemlin pod opsadu!"

„Da“, odgovori joj Dijelin bezizražajnim glasom. „Čini mi se da sam bila prisutna."

Elejna tiho opsova sebi u bradu, pa ustade i poče da korača napred-nazad. Birgita je pogleda; obe dobro znaju kako je Melfana predložila da Elejna izbegava da se zamara. Elejna tvrdoglavo pogleda svoju Zaštitnicu pravo u oči, a onda nastavi da korača. Plamen je spalio i plamen spalio onu krvavu babicu! Hodanje nije iznurujuće.

Elorijen je jedan od poslednjih glasnih protivnika Elejninoj vladavini i stvara joj najviše nevolja - s mogućim izuzetkom Džarida Saranda. Ovi poslednji meseci označili su početak dugog iskušavanja za Elejnu. Kakav će stav zauzeti glede izvesnih pitanja? Koliko će lako popuštati pod pritiskom? Koliko liči na majku?

Trebalo bi da znaju da nju nije lako zastrašiti. Ali žalosna je istina da ona trenutno stoji povrh klimavog stuba od visoko naslaganih šoljica. Svaka od tih šoljica je jedna andorska plemićka kuća; neke od njih podržale su je spremno i svojevoljno, a druge nevoljno. Vrlo malo tih šoljica je izdržljivo i postojano koliko bi ona volela.

„Zarobljene velmože su sredstvo", reče Elejna. „Tako ih i treba gledati."

Dijelin klimnu. Ta plemkinja ume da izaziva Elejnu i tera je da posegne za odgovorima za koje i jedna i druga znaju da joj je potrebno da ih nađe.

„Sredstvo je beznačajno ako se na kraju ne utroši", primeti Dijelin. Držala je pehar s vinom. Spaljena žena.

„Da“, saglasi se Elejna, „ali utrošiti neko sredstvo ni na šta značilo bi pročuti se po nemarnosti."

„Sem ako ne prodaš nešto neposredno pre nego što se njegova vrednost sunovrati", odvrati Dijelin. „Mnogi trgovci su nazivani budalama što prodaju ledenu papriku s popustom, samo da bi ih nazivali pametnima kad su cene još više pale."

„A ovi zarobljenici? Misliš da će njihova vrednost ubrzo pasti?"

„Njihove kuće su ugrožene", reče joj Dijelin. „Elejna, što je tvoj položaj sigurniji, to su ti politički zatvorenici manje vredni. Ne bi trebalo da protraćiš prednost koju imaš, ali ne bi ti trebalo ni da ih držiš u tamnici sve dok nikome više ne bude stalo do njih."

„Mogla bi da ih pogubiš", predloži Birgita.

Obe je zgranuto pogledaše.

„Šta je?“, upita Birgita. „To zaslužuju, a tako bi se i pročulo da si čvrste ruke.“

„To nije u redu“, odgovori joj Elejna. „Ne bi trebalo da budu ubijeni zato što su podržali nekog drugog u polaganju prava na presto. Nema izdaje kada nema kraljice."