Tornjevi ponoći

„Radije bih sa sigurnošću znao s kime sam suočen", odgovori Perin. „A jesmo tražili pregovore. Možda možemo pogodbom vratiti naše ljude. Plamen me spalio, Tame - moram da makar pokušam pre nego što ih napadnem."

Tam uzdahnu, ali klimnu.

„Pomenuo je Aes Sedai", reče Perin, „ali ne Aša’mane. Kladim se da ne zna mnogo o njima. Idi i kaži Grejdiju da se obuče kao Dvorečanin, pa da mi se javi, s Gaulom i Sulin. Pitaj Edaru bi li nam se pridružila - ali nemoj da kažeš mojoj ženi za ovo. Nas petoro ćemo otići i videti hoće li se Beli plaštovi zaista u miru sastati s nama. Ako nešto pođe po zlu, Grejdi će biti spreman da nas izvuče s kapijom."

Tam klimnu i žurno ode. Perin je nestrpljivo čekao sve dok se Tam nije vratio s Gaulom, Sulin i Edarom. Grejdi je došao nešto kasnije, u smeđem vunenom ogrtaču i smeđoj i zelenoj odeći koju je pozajmio od nekog Dvorečanina. Nosio je dugi luk, ali hodao je kao vojnik - potpuno pravih leđa i oštro gledajući oko sebe. Zračio je opasnošću kakva se ne bi osećala ni kod jednog običnog seljaka. Perin se nadao da to neće upropastiti prerušavanje.

Njih šestoro odoše iz logora, i činilo se da Faila, na svu sreću, nije čula šta se dešava. Perin će je dovesti ako dođe do dužih pregovora ili rasprave, ali namerava da se ovo brzo završi, tako da mora biti u stanju da se kreće a da pri tome ne brine zbog nje.

Pošli su peške i zatekli Bele plaštove nedaleko odatle niz put. Izgleda da ih je desetak i da stoje u blizini jednog malog šatora podignutog pored druma. Stajali su niz vetar, zbog čega se Perin malčice opustio. Uhvatio je mirise besa i gađenja, ali nije imao utisak da je to klopka.

Dok su se oni ostali približavali, neko odeven u belo izađe iz malog šatora. Visoki čovek bio je lepih crta lica i kratke tamne kose. Većina žena verovatno bi ga smatrala zgodnim. Miris mu je bio... bolji nego kod ostalih Belih plaštova. Oni su mirisali divlje, kao besne životinje. Miris njihovog vođe bio je spokojan i ni najmanje bolestan.

Perin se osvrnu i pogleda svoje saputnike:

„Ne dopada mi se ovo, Perine Ajbara", kaza Edara šestareći pogledom. „Ova Deca u meni bude loš osećaj."

„Lukonoše bi mogle da nas pogode iz onog tamo drveća", progunđa Tam, klimajući glavom ka jednom lugu u daljini. „Grejdi, držiš li Moć u sebi?" upita Perin.

„Naravno."

„Budi u pripravnosti, za svaki slučaj", kaza mu Perin pa pođe prema maloj skupini Belih plaštova. Njihov vođa je stajao šaka sklopljenih iza leđa i odmeravao Perina. „Zlatne oči“, kaza taj čovek. „Dakle, istina je."

„Ti si gospodar kapetan zapovednik?", upita Perin.

„Jesam."

„Šta će biti potrebno da oslobodiš moje ljude?"

„Moji mi kažu da su jednom pokušali da sprovedu takvu razmenu", odgovori vođa Belih plaštova. „I da si ih ti prevario i izdao."

„Oteli su nevine", odvrati Perin. „I u zamenu za njih tražili moj život. Pa, povratio sam svoje ljude. Ne prisiljavaj me da sada činim to isto."

Vođa Belih plaštova mrko ga pogleda. U mirisu mu se osećala zamišljenost. „Učiniću ono što je ispravno, Zlatooki. Cena toga je nebitna. Moji ljudi mi kažu da si pre neku godinu ubio nekoliko Dece i da za to nikada nisi odgovarao. Kažu mi da si vodio Troloke da napadaju sela."

„Tvoji ljudi nisu preterano pouzdani", režeći odbrusi Perin. „Hoću ozbiljnije pregovore, gde možemo da sednemo i razgovaramo. Ne nešto navrat-nanos kao što je ovaj susret."

„Čisto sumnjam da će to biti potrebno", odvrati mu predvodnik Belih plaštova. „Nisam ovde da bih pregovarao. Samo sam želeo da te vidim svojim očima. Hoćeš li da oslobodiš svoje ljude? Onda se suoči s mojom vojskom na bojnom polju. Ako to učiniš, oslobodiću zatočenike bez obzira na ishod bitke. Oni očigledno nisu vojnici. Pustiću ih.“

„A šta ako odbijem?" upita Perin.

„Onda to neće biti dobro... po njihovo zdravlje."

Perin zaškrguta zubima.

„Tvoja vojska suočiće se s našom pod Svetlošću", kaza Beli plašt. „To su naši uslovi."

Perin baci pogled u stranu. Grejdi ga pogleda pravo u oči, očigledno upitno. Mogao bi da zarobi predvodnika Belih plaštova na licu mesta - i to običnom mišlju.

Perin je bio na iskušenju. Međutim, došli su oslanjajući se na zavet Belih plaštova da će im pružiti bezbednost. On neće narušiti mir. Umesto toga se okrenu i povede svoje ljude nazad u logor.

Galad je posmatrao Ajbaru kako odlazi. Te zlatne oči su onespokojavajuće. Zanemario je Bajarove uporne tvrdnje da je taj čovek ne samo Prijatelj Mraka, već i Nakot Senke. Međutim, gledajući u te oči, Galad više nije bio siguran da i dalje može da previđa takve tvrdnje.

Bornhald pored njega ispusti dah koji je zadržavao. „Ne mogu da verujem da si ovo hteo. Šta da jeste doveo sa sobom Aes Sedai? Ne bismo mogli da zaustavimo Jednu moć."