Tornjevi ponoći

Prekasno. Golam nehajno skliznu između njihovih kopalja, pa ih zgrabi za grla i smrska ih. Okrenuvši se, iščupa im grkljane, tako da obojica padoše, pa onda odjuri u mrak.

Plamen te spalio!, pomislio je Met, spremajući se da jurne za njim. Rasporiću te i...

Ukoči se. Krv u vazduhu. Iz njegovog šatora. Skoro da je zaboravio na to.

Olver! Met pojuri nazad. U šatoru je bilo mračno, mada ga je opet zapahnuo smrad prosute krvi. „Svetlosti! Teslina, možeš li...“

Svetlosna kugla pojavi se pored njega.

Svetlost njene kugle bila je dovoljna da obasja stravičan prizor u šatoru. Lopin, Metov sluga, ležao je mrtav, a njegova krv se slila u veliku crnu lokvu i prekrila šatorski pod. Dva druga čoveka - Ridem i Vil Riv, Crvenruke koje su čuvale ulaz u njegov šator - bili su bačeni na njegov ležaj. Trebalo je da primeti kako nisu na svom položaju. Budala!

Meta preplavi tuga zbog poginulih. Lopin, koji se tek skoro oporavio od Nalesinove smrti. Svetlost ga spalila, bio je dobar čovek! Čak ni vojnik, već samo sluga, zadovoljan time što ima nekoga za koga će se starati. Met se sada osećao strašno zbog toga što se žalio na njega. Da nije bio Lopinove pomoći, Met nikada ne bi uspeo da pobegne iz Ebou Dara.

I četiri Crvenruke, od kojih su dvojica preživela Ebou Dar i golamov prethodni napad.

Trebalo je da javim, pomislio je Met. Trebalo je da uzbunim čitav logor. Da li bi to išta vredelo? Golam se pokazao gotovo nezaustavljivim. Met je ozbiljno sumnjao da bi mogao saseći čitavu Družinu da bi došao do njega, samo kada bi to morao. U tome ga sprečava jedino zapovest njegovog gospodara da izbegava da upada u oči.

Nije video ni traga od Olvera, mada je dečak trebalo da spava na svom ležaju u uglu šatora. Lopinova krv slila se u lokvu blizu njega, tako da je Olverovo ćebe počelo da je upija odozdo. Met duboko udahnu, pa poče da pretura po stvarima, sklanjajući ćebad i gledajući iza putnog nameštaja, zabrinut zbog onoga što će možda naći.

Sve je više vojnika psujući dolazilo. Tabor se dizao na uzbunu: rogovi su upozoravali, svetiljke su se palile, oklopi zvečali.

„Olver“, kaza Met vojnicima koji su se skupljali na ulazu. Pretražio je čitav krvavi šator! „Je li ga neko video?“

„Mislim da je bio s Noelom“, odgovori Sloun Medou, jedan klempavi Crvenruka. „Oni...“

Met se progura kroz okupljene vojnike kako bi izašao iz šatora, pa potrča kroz logor prema Noelovom šatoru. Stiže taman da vidi sedokosog čoveka kako izlazi napolje i uzbunjeno se osvrće oko sebe. „Olver?“, upita Met, stigavši do starca.

„Dobro je, Mete", odgovori mu Noel i namršti se. „Žao mi je - nisam hteo da te uplašim. Igrali smo zmije i lisice pa je dečak zaspao kod mene na podu. Samo sam ga pokrio ćebetom; u poslednje vreme budan je dokasno kako bi te sačekao, pa sam mislio da je najbolje da ga ne budim. Trebalo je da ti javim."

„Žao ti je?“, upita Met, grleći Noela. „Ti krvavi, predivni čoveče. Spasao si mu život!"

Sat vremena kasnije, Met je s Tomom i Noelom sedeo u Tomovom malom šatoru. Čuvalo ga je tuce Crvenruku, a Olvera su poslali da spava u Teslininom šatoru. Dečak nije ni znao koliko je bio blizu toga da bude ubijen. Uz malo sreće, neće ni saznati.

Met je opet stavio svoj medaljon, mada će morati da nađe novu kožnu vrpcu. Ašandarei je onu staru prilično zasekao. Moraće da smisli neki bolji način da ga tu vezuje.

„Tome", tiho kaza, „stvorenje ti je pretilo, a i tebi Noele. Olvera nije pomenulo, ali jeste pomenulo Tuon."

„Otkud to čudo zna za nju?“, upita Tom češući se po glavi.

„Stražari su izvan logora pronašli još jedan leš. Derijev." Deri je vojnik koji je pre nekoliko dana nestao, a Met je mislio da je napustio položaj. To se dešava ponekad, mada je retkost u Družini. „Mrtav je nekoliko dana."

„Otelo ga je tako davno?", mršteći se upita Noel. Noelu su ramena bila pogurena, a nos kao nekakva krupna i izvitoperena paprika, koja mu raste posred lica. On Metu uvek deluje... istrošeno. Ruke su mu toliko koščate da izgleda kao da su u potpunosti u kvrgama.

„Mora da ga je ispitivalo", kaza Met. „Da bi saznalo s kime provodim vreme i gde mi je šator."

„Je li taj stvor sposoban za to?“, upita Tom. „Meni je više ličio na neko pseto koje te lovi."

„Znalo je kako da me nađe u Tajlininoj palati", odgovori Met. „Otišao je u njene odaje čak i nakon što sam pobegao. Dakle, ili je nekoga pitalo - ili je osmatralo. Nikada nećemo saznati je li Deri bio mučen, ili je samo naleteo na golama dok se ovaj šunjao oko logora i uhodio. Ali taj stvor je pametan."

Neće zaista napasti Tuon, zar ne? Pretnja njegovim prijateljima verovatno služi samo da onespokoji Meta. Napokon, taj stvor je noćas pokazao da i dalje ima naređenja da izbegava da na sebe privlači mnogo pažnje. To Meta i ne teši previše. Ako to čudovište povredi Tuon...

Postoji samo jedan način da se on osigura da se to neće desiti.

„Pa šta ćemo?", upita Noel.

„Poći ćemo u lov na njega", tiho kaza Met, „i onda ćemo ubiti krvavog stvora."

Noel i Tom zaćutaše.