Tahmasib

Posle večere su utroje ostali u kajut-kompaniji. Mihailo Antonovič, koji je završio svoje dežurstvo, sa velikim zadovoljstvom se zavalio u fotelju Bikova, počeo da čita Priču o princu Gendži, a Jura i Žilin su se smestili ispred ekrana magnetovizora da gledaju nekakav laki film. Svetlost u kajut-kompaniji je bila slaba, samo što se na ekranu u mračnim bojama smenjivala strašna džungla, po kojoj su koračali istraživači, a u uglu je pod lampicom svetlucala ćela navigatora. Bila je tišina.

Žilin je Istraživače već gledao, bilo mu je interesantnije da posmatra Juru i navigatora. Jura je gledao ekran ne odvajajući oči od njega i samo bi ponekad na glavi popravio tanak prsten fonodemonstratora. Istraživači su mu se mnogo dopali. A Žilin se smejao u sebi i mislio kako je naivan i primitivan taj film, naročito sada, kad ga čovek ne gleda prvi put i kad je već prevalio tridesetu.

Ti podvizi, koji liče na raspevano samomučenje, naivni su od početka do kraja, a tog komandanta Sandersa trebalo bi odmah smeniti, natrljati mu nos i poslati natrag na Zemlju kao arhivara, da ne ludi i ne uništava nevine ljude, koji čak nemaju prava ni da mu protivureče. A pre svega bi trebalo završiti sa tom histeričarkom Praskovinom — poslati je samu u džungle, kad je noge toliko svrbe.

I to mi je neka posada! Same samoubice s infantilnim intelektom. Doktor nije bio loš, ali autor ga je ubio na samom početku, prema svemu da ne smeta idiotskoj zamisli poludelog komandanta.

Najinteresantnije je to što Jura sve to, razume se, ne može da vidi, ali pokušaj da ga odvojiš od ekrana i nateraš ga da čita, recimo, Princa Gendžija… Oduvek je tako bilo, a verovatno će i biti, da svaki normalni mladić do određenog uzrasta više voli dramu jurnjave, traganja, samoistrebljenja, od drame ljudske duše… O, on će, razume se, potvrditi da je Lav Tolstoj veliki pisac, kao spomenik ljudske duše, da je Golsvorti ogroman i divan kao sociolog, a da Dimitrije Strogov nema premca u istraživanju unutrašnjeg sveta novog čoveka. Ali sve će to biti samo reči. Nastaće, razume se, vreme kada će biti potresen kad ugleda kneza Andreju od krvi i mesa među živima, kada će zadrhtati od užasa i žalosti shvativši Somsa, kada će osetiti ponos razgledajući oslepljujuće sunce koje gori u neopisivo složenoj duši Strogovskog Tokmakova… Ali sve će to doći kasnije kad bude sazreo, kad bude stekao iskustvo sopstvenih duševnih kretanja.

Druga je stvar — Mihailo Antonovič. Podigao je glavu i zagledao se sitnim očima u pomračinu prostorije, i odmah se pred njim, razume se, našao daleki lepotan u čudnovatoj odeždi, čudnovato očešljan i sa nepotrebnim mačem za pojasom, lukav i podsmešljiv grešnik, japanski Don Žuan — tačno onakav kakav je svojevremeno iskočio ispod pera genijalne Japanke u raskošnom i prljavom hejanskom dvorcu i otišao da luta po svetu, sve dok se i za njega nisu pronašli genijalni prevodioci. I Mihailo Antonovič ga sada vidi tako, kao da se između njih ne nalazi devet stoleća i milijardu i po kilometara, i vidi ga samo on, a Juri to još nije dato i biće mu to dato tek kroz jedno pet godina, kad u Jurin život uđu i Tokmakov, i Forsajti, i Kaća i Daša i mnogi, mnogi drugi…

Poslednji istraživač umre pod zastavom i ekran se ugasi. Jura smače sa glave fonodemonstrator i zamišljeno reče:

„Da, odličan film.“

„Divota“, ozbiljno reče Žilin.

„Kakvi ljudi, a?“ Jura se uhvati za čuperak kose. „Kao čelik… Heroji poslednjeg koraka. Samo, Praskovina je nekako neprirodna.“

„Da, mogio bi se reći.“

„Ali zato Sanders! Koliko on liči na Vladimira Sergejeviča!“

„Meni svi oni liče na Vladimira Sergejeviča.“

„Šta vam je!“ Jura se okrete, ugleda Mihaila Antonoviča i poče da šapuće:

„Razume se, svi su oni pravi, čisti, ali…“

„Idemo bolje k meni“, predloži Žilin.

Izišli su iz kajut-kompanije i pošli Žilinu. Jura je govorio:

„Svi su oni dobri, ne sporim, ali Vladimir Sergejevič — to je, razume se, nešto sasvim drugo, on je jači od svih njih, značajniji…“

Ušli su u sobu. Žilin sede i poče da posmatra Juru. Jura je govorio:

„A kakvo blato! Kako je sve to odlično urađeno — mrka močvara s ogromnim belim cvetovima i nečija koža koja se sija u blatu… I urlici džungle…“

On zaćuta.

„Vanja“, reče zatim oprezno, „a vama se, vidim, film ne dopada baš mnogo?…“

„Šta ti je!“ reče Žilin. „Jednostavno sam ga već gledao, a uz to sam star, i sve te močvare sam video i sam. Lutao sam po njima i znam kako je tamo u stvari…“

Jura sleže ramenima. Bio je nezadovoljan.

„I odista, dragi moj, nije suština u blatu.“ Žilin se zavali u fotelji i zauze svoju omiljenu pozu: zabacio je glavu, ukrstio ruke pod potiljkom i raširio laktove. „I ne misli, molim te, da pri tome mislim na razliku u našim godinama.

Ne. Nije istina da postoje deca i odrasli. Eto, na primer, ti, Mihailo Antonovič