Tahmasib

DIONA: ČETVORONOŠCI

Direktora opservatorije na Dioni Jurkovski je poznavao odavno, još kad je ovaj bio aspirant u Institutu planetologije. Vladislav Kimovič Šeršenj je tada kod Jurkovskog pohađao specijalni kurs predavanja Planete giganti. Jurkovski ga se sećao i voleo ga je zbog njegove intelektualne drskosti i izuzetne usredsređenosti i upornosti.

Šeršenj je došao pravo u keson do dočeka svog starog profesora.

„Nisam očekivao, nisam očekivao“, govorio je vodeći Vladimira Sergejeviča, držeći ga za lakat prema svom kabinetu.

Šeršenj više nije bio onaj stari. Nije više postojao vitak, crnokos momak, uvek preplanuo i pomalo naburen. Šeršenj je postao bled, proćelav, ugojio se i stalno se smeškao.

„Odista nisam očekivao!“ ponavljao je sa zadovoljstvom. „Kako ste to odlučili da dođete ovamo, nama, Vladimire Sergejeviču? I niko nam ništa nije rekao…“

U kabinetu je Jurkovskog posadio za svoj sto odgurnuvši u stranu pritiskivač, ispod koga se nalazila gomila fotokorektura, a sam je seo na stoličicu preko puta stola. Jurkovski se osvrtao oko sebe i zadovoljno klimao glavom. Kabinet je bio omanji i skoro prazan. Pravo radno mesto naučnika na međuplanetarnoj stanici. I sam Vladislav je odgovarao tom mestu. Na sebi je imao iznošen, stari radnički kombinezon sa zavrnutim rukavima, koji je bio pažljivo ispeglan, a puno lice mu je bilo brižljivo izbrijano.

„A vi ste ostareli, Vladislave“, reče Jurkovski sa žaljenjem. „I… hm-hm… figura vam vaše nije ona stara. Vi ste bili sportista, Vladislave.“

„Šest godina skoro bez kretanja, Vladimire Sergejeviču“, reče Šeršenj. „Teža je ovde pedeset puta manja nego na Planeti, a nemam vremena da se, kao naša omladina, mučim sa federima. Uz to mi je i srce popustilo, gojim se. A i šta će mi vitkost, Vladimire Sergejeviču? Ženi je svejedno kakav sam, a radi devojaka da mršam — ni temperament mi nije taj, a i položaj mi ne dozvoljava…“

Nasmejali su se.

„A vi ste se, Vladimire Sergejeviču, malo izmenili.“

„Da“, reče Jurkovski. „Kose manje, a pameti više.“

„Ima li nešto novo u institutu?“ upita Šeršenj. „Kako stoje stvari kod Gabdula Kadiroviča?“

„Gabdul se zaglibio“, reče Jurkovski. „Sa nestrpljenjem očekuje vaše rezultate, Vladislave. U suštini, cela planetologija Saturna se drži na vama. Razmazili ste ih, Vladislave… hm-hm… razmazili.“

„Pa šta ćemo“, reče Šeršenj. „Zbog nas stvari neće stati. Sledeće godine otpočećemo dubinsko ispitivanje… Kada biste mi samo ljude dali, Vladimire Sergejeviču, stručnjake. Iskusne, jake i dobre stručnjake.“

„Stručnjaci“, reče smeškajući se Jurkovski. „Stručnjaci su svima potrebni. Samo, to je, uzgred budi rečeno, vaš posao, Vladislave, da pripremate stručnjake. Vi, vi ste taj ko treba da ih da institutu, a ne institut vama. A ja sam čuo da je Miler od vas otišao na Tefiju. Čak i one što smo vam dali, vi ispuštate iz ruku, umesto da ih čuvate za sebe.“

Šeršenj odmahnu glavom.

„Dragi Vladimire Sergejeviču“, reče, „ja treba da radim, a ne stručnjake da stvaram. Zamislite samo — Miler. Odličan atmosferičar, dvadesetak dobrih radova.

Ali Diona mora svoj program da ispuni, a ne da ugađa raznim tamo Milerima. A takve kao što je Miler neka zadrži institut. Niko se neće otimati za takve. Nama su ovde potrebni mladi, disciplinovani ljudi… Ko je tamo sada u koordinacionom odeljenju? I dalje Barkan?“

„Da“, reče Jurkovski. „To se i vidi.“

„No, no, Vladislave. Barkan je dobar radnik. Ali, sada je otvoreno pet novih opservatorija u kosmosu. I svima su potrebni ljudi.“

„No, eto, vidite li, drugovi! Tako je to“, reče Šeršenj, „kad se ne planira kako treba. Opservatorija ima više, a stručnjaka nema više? Pod takvim uslovima se više ne može raditi.“

„Dobro“, veselo reče Jurkovski, „vaše… hmhm… nezadovoljstvo, Vladislave, svakako ću preneti Barkanu. I, uopšte, Vladislave, pripremite vaše žalbe i zamerke. Na ljude i opremu. Koristite slučaj, jer sam sada ovlašćen da odlučujem i kažnjavam. Dobio sam najveću vlast, Vladislave.“ Šeršenj začuđeno podiže obrve. „Da, Vladislave, vi razgovarate sa generalnim inspektorom MUKS-a.“

Šeršenj trže glavu.

„Ah… tako znači?“ lagano reče. „To nisam očekivao. „Najednom se ponovo osmehnu. „A ja, stara budala, lupam glavom: kako se to desilo da najveći svetski planetolog tako iznenada, bez upozorenja… Interesantno, čime je naša mala Diona zaslužila posetu generalnog?“

Još jednom se nasmejaše.