Tahmasib

Što se tiče komisije, tu sam se u potpunosti slagao s njim. Jer, odista, on i nije mogao da izaziva čuda po svojoj želji. On je bio samo žarište, epicentar čuda, tačka prostranstva, kako je govorio, na kojoj su se dešavali malo verovatni događaji. Bez komisije i posmatranja ništa ne bi moglo da se utvrdi.

„Pisao sam jednom poznatom naučniku“, nastavio je. „Uglavnom o meteoritu i o vodi u vazi. Ali on je sve to primio kao šalu. Odgovorio mi je da je meteorit pao na japanskog šofera, a ne na mene. I savetovao mi da se obratim lekaru.

Zainteresovao me je taj šofer. Pomislio sam da je možda i on gigantska fluktuacija — vi i sami shvatate — to je moguće. Ali ispostavilo se da je on umro pre više godina. Da, znate…“Zamislio se. „A lekaru sam ipak otišao.

Ispostavilo se da sa tačke gledišta medicine ništa posebno ne predstavljam. Ali lekar je kod mene konstatovao izvesno rastrojstvo nervnog sistema i poslao me ovamo na oporavak. I ja sam doputovao. Odakle sam mogao da znam šta će se ovde desiti?“

Najednom me je uhvatio za rame i prošaptao:

„Pre jedan sat odletela je moja poznanica.“

Nisam ga shvatio.

„Mi smo šetali tamo, gore, u parku. Na kraju krajeva ja sam ipak čovek i imao sam najozbiljnije namere. Upoznali smo se u restoranu, otišli smo da se prošetamo u parku, i ona je odletela.“

„Kuda?“ povikah.

„Ne znam. Išli smo, a ona najednom viknu, jauknu, odvoji se od zemlje i polete u vazduh. Nisam mogao ni da se osvestim, samo sam je uhvatio za nogu. I evo…“

Gurnuo mi je u ruku neki tvrdi predmet. To je bila sandala, obična svetla ženska sandala.“Vi shvatate, to nije baš sasvim nemoguće“, mrmljao je fenomen.

„Haotično kretanje molekula tela, braunovsko kretanje delića živog koloida je postalo usmereno, nešto je odvojilo od zemlje i odnelo nekud, ni ja neznam kud.

Veoma, veoma malo verovatna stvar… Recite mi sada, da li treba da smatram sebe i za ubicu?“

Bio sam potresen i ćutah. Prvi put pomislih da je on sve to izmislio. A on tužno reče:

„A stvar, znate li, nije čak ni u tome. Na kraju krajeva, ona se možda samo zakačila negde za drvo. Jer ja nisam ni pošao da je tražim, bio sam ubeđen da je neću pronaći. Ali, znate… Ranije su ta čuda imala veze samo sa mnom lično. Ja fluktuacije nisam mnogo voleo, ali one su, fluktuacije, znate li, volele mene. A sad? Ako takve stvari počnu da se dešavaju i sa mojim poznanicima?… Danas je odletela devojka, sutra nestaje kroz zemlju saradnik, prekosutra… Pa recimo — vi. Jer ni vi sada niste osigurani ni od čega.“

To sam već shvatao i ja, i to mi je u isto vreme bilo i interesantno i strašno.

To je nešto! Što pre! Najednom mi se učinilo da uzlećem i uhvatio sam se obema rukama za kamen na kome sam sedeo.

Neznanac najednom ustade.

„Znate šta, biće bolje da pođem“, reče tužnim glasom. „Nikako ne volim besmislene žrtve. Vi sedite, a ja idem. Kako mi to ranije nije palo na pamet!“

Brzo je pošao pored obale, stupajući s kamena na kamen. Onda mi iz daljine doviknu:

„Vi me izvinite ako se nešto desi sa vama! To ne zavisi od mene!“

Odlazio je sve dalje i uskoro se pretvori u sićušnu crnu figuru na fonu svetlucavih talasa. Meni se tada učini da je zamahnuo rukom i nešto belo bacio u talase. Verovatno je to bila ona sandala. Tako smo se i rastali.

Nažalost, ne bih mogao da ga prepoznam u gomili ljudi. Jedino ako bi se desilo neko čudo. Nikad više nisam čuo o njemu i, po mome mišljenju, ništa naročito se tog leta na moru nije desilo. Verovatno se ta devojka ipak zakačila za neku granu i oni su se posle uzeli. Jer on je imao najozbiljnije namere. Ja znam samo jedno. Ako bilo kada, stežući ruku novom poznaniku, najednom osetim da postajem izvor jakog magnetnog polja, a uz to primetim da moj novi poznanik mnogo puši, kašljuca — to znači da je on fenomen, epicentar čuda, gigantska fluktuacija.

Žilin završi svoju priču i pobedonosno pogleda svoje slušaoce. Juri se priča dopala, ali on, kao i uvek, nije bio siguran u to da li je Žilin pričao istinu ili ne.

Za svaki slučaj za sve vreme priče skeptički se smeškao.

„Divno“, reče Jurkovski. „Ali najviše od svega mi se dopada naravoučenije.“

„Kakvo naravoučenije?“ reče Bikov.

„Naravoučenije je ovakvo“ objasni Jurkovski, „ne postoji ništa nemoguće, postoje samo malo verovatne stvari.“

„A osim toga“, reče Žilin, „svet je pun čudnovatih stvari — to je broj jedan. I broj dva: šta znamo o verovatnom?“

„Vi me tu zagovarate“, reče Bikov i ustade. „Tebi, Ivane, vidim ne daju mira spisateljske lovorike Mihaila Antonoviča. Tu priču možeš da ubaciš u svoje memoare.“

„Svakako ću je i staviti“, reče Žilin. „Zar nije divna?“

„Hvala, Vanja“, reče Jurkovski. „Odlično si mi pomogao. Interesantno, kako je to kod njega moglo da se javi elektromagnetno polje?“

„Magnetno“, popravi ga Žilin. „On je govorio samo o magnetnom.“

„Da…“ reče Jurkovski i zamisli se.