Tahmasib

„Ljude koji ne postavljaju pitanja. Postoje takvi — samouvereni…“

Zažmurio je, bacio pogled na Juru, dohvatio olovku i brzo nacrtao njegov portret. Stažista Borodin, veoma sličan, sa prćastim nosom, sedeo je iskosivši lice i čitao knjigu Fizika metala.

„A ja nikako ne mogu da podnesem dosadne“, izjavi Jura gledajući crtež. „Mogu li da ga uzmem? Hvala… Ja, tako, Vanja, nikako ne mogu da trpim dosadne. Njihov život je nekako dosadan. Na poslu pišu kojekakve papiriće ili računaju na mašinama koje nisu ni izmislili sami, a isto tako i ne pokušavaju da nešto izmisle. Oni sve rade ‘kao ljudi’. Eto, počnu oni da rasuđuju: ove cipele su lepe i jake, a ove nisu, i ne umeju kod nas u Vjazmi da prave lep nameštaj, moraćemo da ga poručimo iz Moskve, a o ovoj knjizi govore da je treba pročitati, a kako bi bilo da sutra pođemo po pečurke, kako ljudi govore, ove godine pečurke su dobre… Vraga! Mene nikakvim batinama nećeš oterati po pečurke!“

Žilin je zamišljeno slušao, pažljivo crtajući na papiru ogromni integral od nule do beskonačnosti.

„Oni uvek imaju gomilu slobodnog vremena“, nastavi Jura, „i nikad ne znaju šta da rade s tim vremenom. Voze se kolima u ogromnom velikom društvu i čoveku se gadi da gleda kako to idiotski rade. Prvo po pečurke, posle idu u kafe i jedu — tek onako, od besposlice — zatim počinju da jure po putovima, samo po onim najboljim i najurednijim, gde je sve sigurno i bezbedno, gde su automati za popravku i moteli, i gde se sve što hoćeš nalazi pod rukom. Najzad se sakupe u nekoj vili i tamo opet ništa ne rade, čak i ne razgovaraju. Recimo prebiraju svoje odvratne pečurke i svađaju se oko toga koja je pečurka koje vrste. A ako slučajno počnu da govore o nečem ozbiljnom — tada najbolje odmah beži! Zašto ih, vidite li, do sada još nikako ne puštaju u kosmos. A kad bi ih čovek zapitao šta će im to — ništa ne bi umeli da odgovore pametno, samo bi počeli da nešto mrmljaju o svojim pravima. Užas božji koliko vole da govore o svojim pravima.

Ali najodvratnije kod njih jeste to što oni uvek imaju masu slobodnog vremena i što ga uništavaju. Ja ovde na Tahmasibu ne znam šta da radim od besposlice, jedva čekam da počnem da radim. Oni bi se ovde osećali kao riba u vodi…“

Jura izgubi nit i zaćuta. Žilin je i dalje crtao svoj integral, a lice mu je zbog nečega postalo tužno. Onda reče:

„A kakve veze ima s tim kapetan Bikov?“

„Jura se seti od čega je počeo.“

„Aleksej Petrovič“, neodlučno poče, „on je nekako dosadan…“

Žilin klimnu glavom.

„Tako sam i mislio“, reče. „Ali ti grešiš, dragi moj, ako sve trpaš na jednu gomilu — i Bikova i one koji obožavaju bezbedne jurnjave po drumovima…“

„Ja uopšte nisam ni mislio na to… Shvatam te. Pazi. Bikov voli svoj posao — to je broj jedan. Ne može sebe da zamisli na nekom drugom mestu — to je broj dva. A osim toga, Aleksej Petrovič radi čak i onda kada čita novine i časopise u svojoj fotelji. Nikad nisi razmišljao o tome?“

„Ne, nisam…“

„A trebalo bi. Znaš li u čemu se sastoji rad Bikova? Uvek biti spreman. To je težak posao. Posao koji iznuruje. Treba biti Bikov da bi čovek mogao sve to da izdrži. Treba se navići na stalnu napregnutost, na stanje stalne spremnosti. Da li me shvataš?“

„Ne znam… Ako je odista tako…“

„U tome i jeste stvar što je to odista tako! On je vojnik kosmosa. Njemu čovek može samo da zavidi, Jura, jer je on našao glavno u sebi i u svetu. On je potreban, neophodan i nezamenljiv. Da li me sada shvataš?“

Jura ćutke neodlučno klimnu glavom. Pred njim se pojavljivala slika koja mu je dojadila — proslavljeni kapetan u patikama i prugastim čarapama u pozi malograđanina u svojoj omiljenoj fotelji.

„Ja znam, tebe je osvojio Vladimir Sergejevič. No, pa šta, to je sasvim razumljivo. S jedne strane Jurkovski, koji smatra da je život — nepotrebno muvanje i koji smatra da treba koristiti pogodan slučaj da bi se ispraznio u vulkanskoj eksploziji. Sa druge strane Bikov, koji smatra da je pravi život u stalnoj napetosti; on ne priznaje nikakve slučajeve, zato što je unapred pripremljen za sve mogućnosti, i za njega ne postoji iznenađenje… Ali postoji i treća strana stvari. Zamisli, Jura“, Žilin stavi dlanove na sto i zavali se u fotelji, „ogromnu zgradu ljudske kulture: sve što je čovek stvorio, što je oduzeo prirodi i što je stvorio onako kako to priroda nije mogla. Veličanstvenu zgradu! Grade je ljudi koji odlično poznaju svoj posao i koji ga mnogo vole. Na primer, Jurkovski, Bikov… Takvih ljudi je za sada manje nego ostalih. A drugi

— to su oni na kojima stoji zgrada. Takozvani mali ljudi. Prosto pošteni ljudi, koji možda i ne znaju šta vole a šta ne. Ne znaju, nisu imali slučaj da saznaju šta mogu, šta ne mogu. Oni jednostavno pošteno rade tamo gde ih je postavio život. To su uglavnom oni koji drže na svojim ramenima dvorac Misli i Duha. Od devet do petnaest drže na svojim leđima, a onda idu po pečurke.“ Žilin zaćuta.

„Razume se, hteo bi svako da gradi. Hteo bi, i te kako bi hteo, brate. To će obavezno jednom i biti. Ali za to je potrebno vreme. I snaga. Treba se tek boriti za to…“