Tahmasib

„A one… hm-hm… nisu htele da se zaustave, objasni neko iz gomile.“

Jurkovski reče prekorno:

„Trebalo ih je… hm-hm… zadržati!“ Skide karabin. „Idem da vidim“, reče.

Niko nije uspeo da kaže nijednu reč, a on se već sagao i s neočekivanom lakoćom skočio u pomrčinu. Za njim je, kao njegova senka, skočio Feliks. Jura više nije razmišljao.

„Dozvolite, druže“, reče i uze karabin od suseda. Zaprepašćeni čovek se nije ni protivio.

„Kuda ćeš?“ zaprepasti se Žilin osvrćući se sa ulaza u pećinu. Jura odlučno koraknu ka pećini. „Ne“, brzo reče Žilin. „Tamo ne smeš.“ Jura sagavši glavu krete ka njemu. „Ne smeš, ja sam ti već rekao!“ zaurla Žilin i gurnu ga u grudi.

Jura sede podigavši oblak prašine. Gomila poče da se smeje. Pored njih protrčaše tragači, jedan za drugim nestajući u pećini.

Jura skoči; bio je besan.

„Pustite me“, zaurla. Bacio se napred, ali nalete na Žilina, koji je stajao kao zid. Žilin reče molećivo:

„Jura, izvini, ali tebi tamo odista nikako nije mesto.“ Jura se ćutke otimao.

„Pa, zašto se otimaš? Vidiš i sam da sam i ja ostao. U pećini su počeli da odjekuju pucnji.“

„Kao što vidiš, odlično su se snašli i bez nas dvojice.“

Jura steže zube i udalji se. Ćutke gurnu karabin u ruke goniču od koga ga je bio uzeo i ostade u gomili. Činilo mu se da ga svi posmatraju. Sramota, mislio je, kakva sramota! Umalo mu i uši nisu izvukli. Pa da su sami, samo on i Žilin, još

i nekako. Ali u prisustvu svih… Setio se kako se pre deset godina zavukao u sobu starijeg brata i obojio bojicama crteže… Hteo je da bude što bolje. I kako ga je stariji brat za uvo izveo napolje, na ulicu; kako ga je tada bilo sramota…

„Ne ljuti se, Jurka“, reče Žilin. „Nehotice sam. Sasvim sam zaboravio da je ovde teža slabija nego na Zemlji.“

Jura je i dalje uporno ćutao.

„Ne uznemiravaj se“, nežno reče Žilin popravljajući mu kapuljaču na glavi.

„Ništa se neće desiti s njim. Tamo je Feliks kraj njega, tragači… I ja sam takođe u prvi mah pomislio da će starac nastradati, i pojurio sam za njim, ali sam se zahvaljujući tebi osvestio…“

Žilin je govorio još nešto, ali ga Jura više nije čuo. ‘Bolje bi bilo da su me izvukli za uši, mislio je očajno. Bolje bi bilo da su me javno, pred svima išamarali. Dečak, balavac, egoista obični! Pravilno je Ivan uradio što me je lupio. Trebalo je još jače da me udari. Jura poče da šišti kroz zube, do te mere ga je bilo sramota. lvan se brinuo za mene i Jurkovskog i on ne sumnja da sam se i ja brinuo za Jurkovskog i njega… A ja?… Kad je Jurkovski skočio u pećinu, ja sam to shvatio kao dozvolu za herojske postupke, podvige. Ni za trenutak nisam mislio na to da Jurkovskom preti opasnost. Želeo sam da se sukobim sa pijavicama, želeo sam da se proslavim… Dobro je što Ivan sve to ne zna…’

„Čuvaj se!“ zaurlaše otpozadi.

Jura mahinalno odskoči u stranu. Kroz gomilu se prema pećini probijao krauler, koji je za sobom vukao prikolicu s ogromnim srebrnastim rezervoarom. Od rezervoara se pružalo ogromno crevo sa čudnovatim metalnim produžetkom. Metalni deo je pod miškom držao čovek koji se nalazio na prednjem sedištu kraulera.

„Ovde?“ upita čovek i ne sačekavši odgovor uperi produživač prema pećini. „Priđi bliže“, reče vozaču. „A vi, momci, vi se uklonite“, reče gomili. „Dalje dalje.

Pa uklonite se odatle“, doviknu Juri.

Nanišanio je produživačem u crni otvor pećine, ali se na ulazu u pećinu pojavio jedan od tragača.

„Šta je to sada?“ upita on.

Čovek sa crevom sede na svoje mesto.

„Do vraga“, reče on. „Šta vi tamo radite?“

„Pa to je bacač plamena, momci!“ doseti se neko u gomili.

Čovek koji je upravljao bacačem plamena počeša se ispod kapuljače.

„To tako ne može“, reče on. „Ipak treba upozoriti.“

Pod zemljom su do te mere učestali pucnji da se Juri učini da je iz pećine počelo da leti perje.

„Šta ste to ovde započeli?“ upita čovek na krauleru.

„To je Jurkovski“, odgovoriše iz gomile.

„Koji Jurkovski?“ upita čovek koji je rukovodio bacačem plamena. „Sin, valjda?“

„Ne, otac.“

Iz pećine su jedan za drugim izišla tri tragača. Kada je ugledao bacač plamena, jedan od njih reče:

„Odlično. Sada će svi izići i pokazaćemo im gde rakovi zimuju.“

Iz pećine su počeli da izlaze ljudi. Poslednji su izišli Jurkovski i Feliks.

„Znači, ova kula nad nama treba da bude nešto kao… hm-hm… pumpna stanica.

Lako je… hm-hm… moguće. Vi ste junačina, Felikse.“ Ugleda bacač plamena i stade. „A, bacač plamena! No pa… hm-hm… šta, možete da radite.“ Blagonaklono klimnu glavom čoveku koji je pod miškom držao metalnu cev bacača.

Čovek živnu; skoči sa svog sedišta i priđe pećini vukući za sobom dugo crevo.

Gomila se pomeri unazad. Samo Jurkovski ostade pored čoveka, podbočivši se.

„Gromovnik, a?“ reče Žilin nad samim uvetom Juri.Čovek nanišani. Jurkovski ga iznenada uze za ruku. „Stanite. A zašto… hm-hm… zašto je to u stvari potrebno? Žive pijavice su davno… hm-hm… mrtve, a mrtve će… hm-hm… biti potrebne biolozima. Zar nije tako?“

„Zevs“, reče Žilin. Jura samo sleže ramenima. Bilo ga je sramota.

Penjkov iskapi šolju i zamišljeno progovori:

„Da popijemo još po šolju kafe, a?“

„Daj da ti sipam“, reče Mati.