Tahmasib

Uhvati se rukama za neku polugu i odmah mu postade lakše. S vremena na vreme, u oblacima dima, koji su se nadneli nad tenk, pojavljivale su se svetlosti reflektora i tada je na svetlom fonu prašine video crni krug držaca za oružje i dugu cev raketne puške okrenutu prema nebu.

Tragači su tiho razgovarali o Staroj Bazi i njenom poreklu.

„Juče sam išao da vidim te razvaline.“

„No, i?“

„Razočarao sam se, da budem pošten.“

„Da, arhitektura samo na prvi pogled izgleda čudnovata, a posle počinješ da osećaš da si to već negde video.“

„Kupola, paralelopipedi…“

„Tačno. Baš kao Topli Sirt.“

„Zbog toga nikome nikad nije ni palo na pamet da to nije naše.“

„Razume se… Posle čudesa Fobosa i Dejmosa…“

„A meni je baš ta sličnost čudnovata.“

„Da li je materijal analiziran?“

Juri je bilo neudobno i osećao se nekako usamljen. Na njega niko nije obraćao pažnju. Ljudi su izgledali nekako tuđi, ravnodušni. Lice mu je užasna hladnoća prosto pekla. O dno tenka su udarale prave fontane peska, koje su letele ispod gusenica. Tu negde, u blizini, nalazio se Žilin, ali on ga nije ni čuo ni video.

Jura se čak osetio pomalo uvređen zbog toga. Hteo je da što pre iziđe sunce, da bi bilo toplije i da bi se konačno i nešto videlo. I želeo je da već jednom prestanu da se toliko truckaju.

Bikov je Juru pustio na Mars očigledno preko volje, i na ličnu odgovornost Žilina. On je s Mihailom Antonovičem ostao na brodu i sad se zajedno sa Fobosom okretao na razdaljini od devet hiljada kilometara od Marsa. Gde se u tom trenutku nalazio Jurkovski, Jura nije znao. Sigurno je i on učestvovao u raciji.

‘Kada bi mi barem dali karabin’, neraspoloženo pomisli. ‘Ja sam im, ipak, zavarivao držače za oružje.’

Oko njega su svi sedeli sa karabinima i zbog toga su se verovatno i osećali tako sigurno i mirno.

Ipak je čovek po svojoj prirodi nezahvalan i ravnodušan, gorko je mislio Jura. I što je stariji, tim više. Kad bi ovde bili naši momci, sve bi bilo suprotno. Ja bih imao karabin, i znao bih zašto i kuda idemo. I znao bih šta treba da radim.

Tenk se najednom zaustavi. Od svetlosti reflektora, čiji je snop rasecao oblake prašine, postalo je svetlije. U tenku su svi zaćutali i Jura začu nepoznat glas:

„Ripkine, iziđite na zapadni deo. Kuzmine, na istočni. Džefersone, ostanite na južnom.“

Tenk ponovo krete. Svetlost reflektora pade u unutrašnjost tenka i Jura ugleda Feliksa, koji je stajao kraj držača za oružje sa radiofonom u ruci.

„Okreni se bokom prema zapadu“, reče Ripkin vozaču.

Tenk se iskrenu, a Jura raširi laktove da ne bi pao na dno.

„Tako, dobro“, reče Feliks. „Pođi još malo napred. Tamo je ravnije.“

Tenk se ponovo zaustavi. Ripkin poče da govori preko radiofona:

„Ripkin je na mestu, druže Livanov.“

„Dobro“, reče Livanov.

Svi tragači su stajali gledajući preko ivice tenka. Jura je takođe gledao. Ništa se nije videlo, osim oblaka prašine, koja se lagano slegala u svetlosti reflektora.

„Kuzmin na mestu. Kraj mene je nekakva kula.“

„Spustite se niže.“

„Razumem.“

„Pažnja!“ reče Livanov. Ovaj put govorio je pomoću megafona i glas mu je odjekivao nad pustinjom.

„Racija će otpočeti kroz nekoliko minuta. Do izlaska sunca je preostao još jedan sat. Goniči će stići za pola sata. Kroz pola sata uključiti sirene. Možete da pucate. To je sve.“

Tragači su počeli da se kreću. Ponovo se začula odvratna škripa držača. Preko ivica tenka su virile cevi karabina. Prašina se slegala i siluete ljudi su se lagano gubile, slivajući se s pomrčinom. Ponovo su se videle samo zvezde.

„Jura!“ tiho pozva Žilin.

„Šta je“, ljutito odgovori Jura.

„Gde si?“

„Ovde.“

„Dođi ovamo“, strogo naredi Žilin.

„Kuda?“ upita Jura i krete prema glasu.

„Ovamo, ka držaču.“

Tenk je bio pun sanduka. ‘Odakle ih je samo toliko?’ pomisli Jura. Jaka Žilinova ruka ga uhvati za rame i povuče pod držač.

„Sedi ovde“, strogo reče Žilin. „Pomagaćeš Feliksu.“

„A kako?“ upita Jura. I dalje je bio uvređen, ali se već smirivao.

Feliks Ripkin tiho reče:

„Ovde se nalaze sanduci sa granatama.“ Osvetlio ih je baterijskom lampom.

„Izvlačite granate, jednu po jednu, skidajte poklopac sa zadnjeg dela i dodavajte mi ih.“

Tragači su međusobno razgovarali.

„Ništa ne vidim.“

„Danas je veoma hladno, sve se smrzlo.“

„Da, uskoro će jesen. Predstoji hladni period…“

„Eto, ja, na primer, na fonu zvezda vidim nekakvu kupolu i nišanim u nju.“

„Zašto?“

„To je jedino što vidim.“

„A da li može da se spava?“

Feliks nad Jurinom glavom tiho reče:

„Momci, istočnu stranu držim pod okom ja. Ne pucajte za sada, hoću samo da isprobam pušku.“

Jura odmah uze granatu i skide kapak sa nje. Za nekoliko trenutaka je zavladala mrtva tišina.

„A Nataša je divna devojka, zar ne?“ upita neko šapatom. Feliks se pomeri. Držač

zaškripa.

„Samo ne treba onako kratko da se šiša“, začu se glas sa zapadnog dela tenka.

„Mnogo ti razumeš…“

„Liči na moju ženu. Samo što joj je kosa kraća i svetlija.“

„Zašto samo taj Serjoža propušta priliku? Takva momčina — to ne liči na njega…“

„Koji Serjoža?“

„Serjoža Bjeli, astronom.“

„Sigurno je oženjen.“

„Nije.“