Tahmasib

„Oni je svi mnogo vole. Kao drugovi. Ona je odista retko divan čovek. I pametna je. Ja je poznajem još sa Zemlje.“

„A ti si je još terao da ti donese buljon?“

„A zašto da ne?“

„Pa nije lepo. Ona je radila celu noć, posle toga nam je doručak pripremila. A tebi se najednom prijeo nekakav buljon.“

„Pst!“

U tišini koja je zavladala Feliks tiho reče:

„Jura, hoćete da vidite pijavicu? Gledajte!“

Jura se prope. U prvom trenutku je video samo crne siluete razvalina. Zatim je tamo nešto počelo nečujno da se pokreće. Dugačka, elastična senka se pojavila iznad kula i počela da se kreće levo-desno zaklanjajući zvezde. Zaškripa držač i senka se zaustavi. Jura prestade da diše. Sad, pomisli. Sad. Senka se iskrivi, kao da je počela da se savija, i tog trenutka grunu raketna puška.

Začu se dugo šuštanje, pojaviše se iskre, ognjena putanja sunu prema vrhu brežuljka, nešto tamo sinu, i onda opet zavlada tišina. Sa vrha brežuljka poče da se osipa kamenje.

„Ko je pucao?“ začu se kroz megafon.

„Ripkin“, odgovori Feliks.

„Pogodak?“

„Da.“

„No, neka je sa srećom“, prourla megafon.

„Granatu“, tiho reče Feliks. Jura mu je brzo strpa u ruku.

„Odlično“, sa zavišću reče neko od tragača. Tačno na dva dela.

„Da, nije to karabin.“

„Felikse, a zašto mi nismo dobili takve? Felikse, odgovori?“

„Jurkovski je doneo samo dvadeset pet komada.“

„Šteta. To je odlično oružje.“

Iz istočnog tenka su takođe otvorili paljbu. Jura sa interesovanjem okrete glavu u tom pravcu, ali ništa ne vide. Poče da šišti i upali se nad razvalinama raketa koja je bila bačena iz nekog drugog tenka. Feliks opali još jednom.

„Granatu“, reče glasno.

Paljba je s kratkim intervalima trajala dvadesetak minuta. Jura nije ništa video. Dodavao je granatu za granatom i oznojio se. Pucali su s obe strane tenka. Feliks je sa strašnom škripom okretao držač i pušku. Zatim su uključili i sirene. Monotoni urlik je odjekivao nad pustinjom. Juri su počeli da trnu zubi i zasvrbele ga pete. Pucnjava je prestala, ali je razgovarati bilo nemoguče.

Brzo je svitalo. Jura je sada video tragače. Skoro su svi sedeli, priljubljeni leđima uz zidove tenka, navukavši kapuljače na glavu. Na dnu su stajali otvoreni sanduci od plastične mase s komadima celofana u boji, koji su virili iz njih. Na podu su se valjale prazne čaure i šaržeri. Pred Jurom je na sanduku sedeo Žilin držeći karabin među nogama. Na njegovim otkrivenim obrazima se nahvatalo inje.

Jura ustade i baci pogled na Staru Bazu. Sivi, ispucani zidovi, žbunje, boce, kamenje. Jura beše razočaran. On je očekivao da će ugledati gomile leševa koji se dime. Tek kad se bolje zagledao, on primeti žućkasto, dlakavo telo koje se valjalo u bodljikavom rastinju, dok je na jednoj kupoli blistalo nešto odvratno, mokro.

Jura se okrete i pogleda u pustinju. Pustinja je bila siva pod tamnoljubičastim nebom, pokrivena sivom pelenom peščanih dina, mrtva i dosadna: Ali, visoko nad horizontom, on ugleda jarku, žutu traku, iscepkanu, koja je pokrivala skoro ceo zapadni deo neba. Traka se brzo širila, rasla je i postajala sve svetlija.“Goniči idu!“ povika neko, a to se kroz urlanje sirena jedva čulo. Jura se doseti da je žuta, jarka traka nad horizontom oblak prašine koji su podigli goniči. Sunce se dizalo u susret njima, na pustinju su pale crvenkaste mrlje svetlosti i najednom se osvetli ogroman žuti oblak koji je pokrivao horizont.

„Goniči, goniči!“ povika Jura.

Ceo horizont, s leve i desne strane, bio je pokriven crnim tačkama. Tačke su se pojavljivale i nestajale i ponovo se pojavljivale na uzvišicama udaljenih peščanih dina. Već se sada videlo da se tenkovi i krauleri kreću maksimalnom brzinom i da svaki vuče za sobom dugački, prašnjavi trag. Duž celog horizonta se videlo svetlucanje i bilo je nemoguće shvatiti šta je to — da li su to bili pucnji ili eksplozije granata, a možda i samo svetlucanje sunca, čiji su se zraci odbijali od stakla branika.

Juru su gurnuli u bok i on je seo spotakavši se o sanduke. Feliks Ripkin je na držaču vešto i brzo okretao svoj dugački bacač granata. Nekoliko tragača se bacilo na levi bok tenka. Goniči su se približavali fantastičnom brzinom. Sad su bili udaljeni pet do sedam kilometara, ne više. Horizont je bio sasvim prekriven prašinom i videlo se kako se ispred goniča kotrljaju dimovi eksplozija. Megafon zaurla nadjačavajući jauk sirena:

„Otvori vatru na pustinju! Vatru na pustinju!“

Iz tenka otvoriše paljbu. Jura je video kako se široka ramena Žilina tresu od pucanja, video je bele plamičke nad tenkom, i nikako nije mogao da shvati u koga i kamo pucaju. Feliks ga udari rukom po kapuljači. Jura brzo dodade granatu i skinu kapak sa sledeće. Sirene su i dalje urlale, odjekivali su pucnji, svi su bili i suviše zauzeti, i on nije imao koga da upita šta se to u stvari dešava.

Zatim je video kako se od jednog tenka koji se približavao podigla dugačka struja plamena, koja je ličila na ispljuvak, i nestala u pojasu dima i prašine ispred lanca goniča. Tada shvati. Svi su pucali u taj pojas prašine: tamo su se nalazile pijavice. Taj pojas dima se približavao.