Tahmasib

Krenuli su između razvalina Stare Baze. Čudnovate su to bile razvaline: po njima čovek nikako nije mogao da shvati kako je Stara Baza prvobitno izgledala ili kakav je bio plan njene gradnje. Prolomljene kupole na šestougaonim osnovama, galerije koje su se porušile, gomile polomljenih betonskih blokova. Sve je to bilo zaraslo u korov i bilo pokriveno gomilama prašine i peska. Ponegde, ispod sivih svodova videle su se tamne provalije. Neke od njih su vodile u neprozirnu pomračinu.

Nad razvalinama su odjekivali glasovi.

„Još jedna podzemna pećina! Ovde nikakav cement ne može da pomogne!“

„Ko li je to tako idiotski planirao?“

„A šta biste vi hteli od Stare Baze?“

„A koliko samo ima korova! Kao na nekoj pustari…“

„Vili, ne zavlačite se tamo!“

„Tamo je prazno, nikoga nema…“

„Drugovi, pa načinite snimak, najzad.“

„Dobro jutro, Volođa! Davno smo već otpočeli…“

„Pazite, ovde su tragovi cipela!“

„Da, neko ovamo dolazi… I još jedan trag…“

„Tragači, verovatno…“

Nataša pogleda Feliksa. Feliks klimnu glavom.

„To sam bio ja“, reče.

Najednom se zaustavi, čučnu i poče nešto pažljivo da razgleda.

„Evo“, reče. „Pogledajte, Nataša.“

Nataša se saže. Iz pukotine u betonu virilo je debelo stablo boce sa sićušnim cvetićem na kraju.

„Kakva lepota!“ reče ona. „A ja nisam ni znala da boca cveta. Kako je lepa — crveno sa plavim…“

„Boca cveta vrlo retko“, tiho reče Feliks. „Poznato je da ona cveta jednom u pet marsovskih godina.“

„Imali smo sreće“, reče Nataša.

„Svaki put kad cvetić opadne, na njegovom mestu se pojavljuje nova grančica, a na samom mestu gde je bio cvetić, ostaje blistavi kružić. Vidite, ovakav.“

„Interesantno“, reče Nataša. „Znači, možemo da izračunamo koliko je boca stara… Jedan… Dva… Tri… Četiri…“

Zaustavila se i pogledala Feliksa.

„Ovde ima osam kružića“, reče neubedljivo.

„Da“, reče Feliks. „Osam. Cvetić je — deveti. Ova pukotina u betonu je stara osamdeset zemaljskih godina.“

„Ne shvatam“, reče Nataša i najednom ipak shvati. „Znači, ovo nije naša baza?

Ovu bazu nisu pravili ljudi?“ upita šapatom.

„Nije naša“, reče Feliks i ispravi se.

„Vi ste to znali!“ reče Nataša.

„Da, mi to znamo“, reče Feliks. „Ovu zgradu nisu gradili ljudi. Ovo nije beton.

To nije običan brežuljak. I pijavice ne napadaju dvonoga uspravna bića tek onako.“

Nataša ga je nekoliko sekundi posmatrala, a onda se okrete i na sav glas povika:

„Drugovi! Ovamo! Brže! Svi ovamo! Gledajte! Gledajte šta se ovde nalazi! Ovamo!“

Kabinet direktora sistema Topli Sirt bio je prepun ljudi. Direktor je brisao ćelu maramicom i zbunjeno odmahivao glavom. Areolog Livanov, koji je izgubio svoju uzdržanost i korektnost, urlao je trudeći se da nadjača žamor:

„To je prosto neshvatljivo! Topli Sirt postoji šest godina. Za šest godina nisu uspeli da se snađu i razjasne šta je ovde naše a šta nije! Nikome nije palo na pamet da se zainteresuje za Staru Bazu!…“

„A zašto da se zainteresujemo?“ vikao je Azizbekov. „Dvadeset puta sam prolazio pored nje. Razvaline kao razvaline. Zar su malo razvalina ostavili za sobom prvi naseljenici?“

„A ja sam tamo bio pre dve godine! Gledam, valja se tamo zarđala gusenica kraulera. Pogledao sam i otišao dalje.“

„A da li se i sada tamo nalazi?“

„Čemu prazni razgovori? Na sredini Baze se odvajkada nalazi trigonometrijski znak. Znači, možda su i njega ostavili Marsovci?“

„Tragači su se osramotili, prosto je čoveku sramota da ih pogleda!“

„Zašto? Oni su to i otkrili.“

Načelnik grupe tragača Opanasenko, koji je stigao jedva pre nekoliko trenutaka, ogroman, širokih ramena, večito nasmejan, hladio se složenom mapom i nešto je govorio direktoru. Direktor je odmahivao glavom.

Ka stolu je počeo da se probija, gazeći svima noge, Pučko. Brada mu je bila nakostrešena, naočare je držao visoko nad glavom.

„Zbog toga se u sistemu i dešavaju takve stvari“, falsetom poče da viče. „Uskoro će k meni početi da dolaze Marsovci da mole da im popravim tenk ili krauler, a ja ću im ih i popravljati! Kod mene je bilo slučajeva kada su dolazili potpuno nepoznati ljudi i tražili da im popravim vozila! I vidim, po gradu se kreću potpuno nepoznati ljudi. Ja ne znam odakle su oni došli, i ja ne znam kud oni odlaze! A možda, oni dolaze sa Stare Baze i odlaze na Staru Bazu!“

Žamor u kabinetu se stiša.

„Možda hoćete primer? Izvolite! Jedan građanin sedi ovde sa vama od jutra! Ja govorim o vama, građanine!“

Pučko naočarima pokaza Feliksa Ripkina. U kabinetu odjeknu smeh. Opanasenko progovori dubokim basom: „No, Zahare, to je moj Ripkin!“

Feliks odmahnu glavom, počeša se po potiljku i ispod oka pogleda Natašu.

„No, pa šta s tim što je on Ripkin?“ zaurla Pučko.

„A odakle ja znam da je on Ripkin? Zbog toga i govorim da je potrebno da sve poznajemo…“ Odmahnuo je rukom i vratio se na svoje mesto.

Direktor ustade i jako zalupa olovkom po stolu.