Tahmasib

Stajali su u hodniku i nisu ni primetili kako im je prišao Jurkovski.

„Za vreme leta kapetan je potreban samo kada dođe do katastrofe“, reče Jurkovski smeškajući se.

Hodajući na prstima, Jura stavi pored Jurkovskog tašnu. Tašna je bila raskošna, kao i sve što je Jurkovski imao. U uglu tašne se nalazila zlatna pločica sa natpisom: IV SVETSKI KONGRES PLANETOLOGA. 20. XII 02. KONAKRI.

„Hvala, kadete“, reče Jurkovski i zavali se u stolicu zamišljeno gledajući Juru.

„Sednite, porazgovarajte malo sa starcem“, reče tiho, „jer kroz deset minuta će mi opet doneti radiograme i ponovo će početi ludnica, koja će trajati celi dan.“

Jura sede. Bio je presrećan. „Eto, malopre sam govorio o prioritetu i čini mi se da sam malo pao u vatru. Odista, šta znači jedno ime u okeanu ljudskih napora, u burama ljudske misli, u grandioznim osekama i plimama ljudskog razuma?

Razmislite, Jura, stotine ljudi su u raznim krajevima vasione sakupljali za nas potrebne podatke, dežurni na Spu-pet je umoran, sa crvenim od nesanice očima primao i kodirao ih, drugi dežurni su programirali translacione uređaje, a zatim neko samo pritisne dugme, gigantska ogledala počnu da se okreću tražeći u prostranstvu naš brod i ogroman kvant, pun informacija, poleti sa vrha antene u prazninu prema nama…“

Jura ga je slušao gledajući mu pravo u usta. Jurkovski nastavi:

„Kapetan Bikov je svakako u pravu. Sopstveno ime na kartama ne treba mnogo da znači za pravog čoveka. Treba se skromno radovati sopstvenim uspesima. To čovek mora da radi kad je sam. A sa prijateljima treba deliti samo radost traganja, radost pronalaženja i borbe. Da li znate, Jura, koliko ljudi živi na Zemlji?

Četiri milijarde! I svaki čovek radi. Ili juri. Ili traži. Ili se bori na život i smrt. Ponekad pokušavam da zamislim te četiri milijarde ljudi zajedno. Kapetan Fred Dulitl vodi putnički brod, a na sto megametara od cilja kvari mu se reaktor; za pet minuta Fredu Dulitlu glava postaje sasvim seda, ali on stavlja na glavu crnu beretku, ide u kajut-kompaniju i tamo se smeje sa putnicima, s onim istim putnicima koji ništa neće nikada ni saznati i koji će kroz jedan dan otići sa raketodroma i zauvek zaboraviti i ime Freda Dulitla. Profesor Kanajama žrtvuje svoj život stvaranju stereosintetike, a jednog vrelog jutra ga nalaze mrtvog pored laboratorijskog stočića, i ko će se, od stotine miliona ljudi koji nose odela od stereosintetike, kasnije sećati njegovog imena? A Jurije Borodin će u neobično teškim uslovima graditi kupole za stanovanje na kamenitoj maloj Reji i mogu da se kladim u to da nijedan od budućih stanovnika tih kupola nikada neće ni saznati za njegovo ime. I znate li, Jura, to je pravedno. Jer i Fred Dulitl je takođe zaboravio imena svojih putnika, a oni su krenuli da jurišaju na tuđu planetu. I profesor Kanajama nikada nije video one koji nose odela od njegovog materijala, a ti ljudi su ga hranili i odevali dok je radio. I ti, Jura, prema svemu, nikad nećeš saznati za heroizam naučnika koji će se nastaniti u kućama koje ćeš ti izgraditi. Takav je svet u kome živimo. Odličan je taj svet.“

Jurkovski prestade da govori i pogleda Juru s takvim izrazom lica kao da je očekivao da će se Jura odmah promeniti nabolje. Jura je ćutao. To se zvalo

‘razgovarati sa starcem’. Obojica su volela takve razgovore. Ničeg novog za Juru u tim razgovorima, razume se, nije bilo, ali on je uvek imao utisak nečeg ogromnog i blistavog. Verovatno je stvar bila u samom izgledu planetologa — on je sav bio nekako crven, sav zlatast…

U kajut-kompaniju uđe Žilin i stavi pred Jurkovskog kalemove sa radiogramima.

„Jutarnja pošta“, reče.

„Hvala, Vanja“, slabim glasom reče Jurkovski. Uze jedan kalem, stavi ga u mašinu i uključi dešifrator. Mašina poče besna da kuca.

„E pa, eto vam sada“, isto tako slabim glasom reče Jurkovski izvlačeći iz mašine list papira. „Ponovo na Cereni nije izvršen program.“

Žilin čvrsto steže ruku Juri i povuče ga u salu za upravljanje. Jura iza sebe začu glas Jurkovskog:

„Poslati ga do sto đavola i vratiti na Zemlju da radl kao nadzornik muzeja…“

Jura je stajao za leđima Žilina i gledao ga kako doteruje fazocikler. Ništa ne shvatam, mislio je tužno. I nikad neću ni shvatiti. Fazocikler je bio deo kombajna odraživača i služio je za merenje gustine protoka radijacije u radnom prostoru odraživača. Rad fazociklera se pratio na dva ekrana. Na ekranima su se palile i lagano gasile plavičaste iskrice i vijugave linije. Ponekad su se spajale u jedan svetleći oblak, i tada bi Jura pomislio da je sve propalo i da će doterivanje fazociklera morati da otpočne iz početka, a Žilin bi u tom trenutku rekao: „Odlično. A sad još za pola stepena.“ I — sve je odista otpočinjalo od početka.