Srce zime

Nekoliko koraka dalje, Majgdin je odbijala Domanku, oklevajući da pristane da joj ova stavi ogrlicu". Alijandra se povlačila pred muškarcem koji je nosio zlatne lance, podignutih ruku, dok joj se na licu ocrtavala mučnina. On joj je pružao jedan pojas. Međutim, obe su, na svu sreću, gledale ka Faili. Možda je ono šibanje u šumi ipak bilo od nekakve koristi.

Teško dahnuvši, Faila im klimnu glavom, a onda dopusti punačkoj ženi da je opaše širokim pojasom. Vođene njenim primerom, druge dve pustiše da im ruke padnu. Činilo se da je to završni udarac za Alijandru, koja je stajala piljeći u prazno dok su joj stavljali ogrlicu i pojas. Majgdin se svim silama trudila da pogledom prosvrdla vitku Domanku. Faila je pokušavala da se ohrabrujuće smeška, ali bilo je teško osmehivati se. Za nju, zvuk zatvaranja ogrlice zvučao je kao zaključavanje zatvorskih vrata. Pojas i ogrlica mogli su se skinuti sa istom lakoćom kao što su i bili stavljeni, ali „gospa Sevanine" gai'šaine su sasvim sigurno pažljivo posmatrali. Jedna propast nadovezivala se na drugu. Nešto će morati da krene nabolje odavde. Moraće.

Ubrzo se Faila zatekla kako na drhtavim nogama gaca kroz sneg uz Alijandru, koja je tupog pogleda posrtala, i smrknutom Majgdin, okružena gai’šainima što su vodili tovarne životinje ili nosili ogromne pokrivene sepete na leđima ili su gurali natovarena ručna kolica s točkovima pričvršćenim na drvene smučke. I kola i dvokolice su takođe bili kao saonice ili sličuge, dok su im točkovi bili pričvršćeni na vrh snegom pokrivenog tovara. Možda Šaidoi nisu bili naviknuti na sneg, ali su naučili ponešto o putovanju po njemu. Ni Faila ni druge dve nisu nosile nikakav teret, mada je punačka Amadičanka bila jasna kada im je rekla da će se to od njih očekivati, već od sutra. S obzirom na to koliko je Šaidoa bilo u koloni, činilo se da je to u pokretu jedan ogroman grad, ako ne i čitav narod. Deca do dvanaest ili trinaest godina vozila su se na kolima ili dvokolicama, ali svi ostali su koračali. Svaki muškarac beše odeven u kadin’sor, ali većina žena bila je u suknjama i bluzama, sa šalovima poput Mudrih; većina muškaraca nosila je samo po jedno jedino koplje, ili uopšte nije imala oružje i delovala je mekše od ostalih, premda bi se ta mekota mogla shvatiti samo kroz reč da je kamenje mekše kada se uporedi s granitom.

Kada je Amadičanka konačno otišla, ne saopštivši joj svoje ime niti išta više osim reči da se pokori ili će biti kažnjena, Faila je shvatila kako je odavno izgubila iz vida Bain i ostale, koje su nestale negde u vejavici. Niko nije pokušavao da je natera da hoda nekom određenom brzinom, tako da je nesigurno gacala gore-dole niz kolonu, a pratile su je Alijandra i Majgdin. To što je ruke držala skrštene u rukavima otežavalo joj je hodanje, pogotovo pošto je morala da prti kroz sneg, ali tako joj je bilo toplije. U svakom slučaju bilo je toplije od druge mogućnosti. Vetar se postarao da kapuljače drže duboko natučene. I pored zlatnih pojaseva s kojima su upadale u oči, niko ih, ni gai’šaini ni Šaidoi, nije dva puta pogledao. I pored toga što je prošla kolonu desetak puta, njena potraga ostala je besplodna. Na sve strane bilo je ljudi u beloj odeći, više nego onih drugih, a iza bilo koje od tih kapuljača mogla je biti neka njena saputnica.

„Moraćemo ih noćas pronaći", konačno reče Majgdin. Ona je čak uspevala da hoda kroz nanose dugim koracima, iako pomalo čudno. Plave oči bile su joj grozničave ispod kapuljače, a jednom rukom držala se za široki zlatni lanac oko grla, kao da se sprema da ga strgne. „Kako sada stvari stoje, napravile smo po deset koraka za svaki koji su napravili ostali. Dvadeset za svaki. Nimalo ne bi bilo dobro da noćas stignemo u logor toliko premorene da ne možemo da se pomerimo."

Alijandra se, s druge strane, dovoljno povratila iz obamrlosti da bi podigla jednu obrvu zbog Majgdininog zapovedničkog glasa. Faila samo pogleda u svoju sobaricu, ali to je bilo sasvim dovoljno da Majgdin zamuca i pocrveni. Šta li je spopalo tu ženu? Dobro, možda to nije bilo ono što bi očekivala od jedne služavke, ali nije mogla da krivi Majgdin zbog pokazivanja duha savezništva i želje da pobegnu. Šteta što ta žena nije mogla više da usmerava. Faila je nekada polagala u to mnogo nade, sve dok nije saznala da je Majgdinina sposobnost toliko slaba da je potpuno beskorisna.