Srce zime

„To mora biti noćas, Majgdin", složila se. Ili koliko god noći da je potrebno. To nije pomenula. Brzo je osmotrila ljude koji su ih okruživali, kako bi se uverila da niko od njih nije dovoljno blizu da bi ih čuo. Šaidoi, bili u kadinsoru ili ne, odlučno su se kretali kroz vejavicu, nadirući napred ka nevidljivom ishodištu. Gai'šaine - druge gai’šaine - pokretali su potpuno drugačiji motivi. Pokori se ili budi kažnjen. „Zbog toga kako ne obraćaju pažnju na nas“, nastavila je, „može se skrenuti s puta, sve dok to ne učinite Šaidoima pred nosom. Ako se ijednoj od vas ukaže prilika, zgrabite je. Ova odeća pomoći će vam da se skrijete u snegu, a čim pronađete prvo selo, zlato kojim su nas tako velikodušno okitili postaraće se da se vratite mome mužu. On će nas pronaći." Ne prebrzo, nadala se. Ili bar da ne dođe preblizu. Šaidoi su ovde imali čitavu vojsku. Možda malu, u poređenju s nekim drugim, ali svakako veću od Perinove.

Alijandrino lice se stvrdnu od odlučnosti. „Ja ne idem bez tebe", meko joj je saopštila. Meko, ali ipak odlučno. „Ja svoj zavet odanosti ne uzimam olako, moja gospo. Ili ću pobeći zajedno s tobom, ili neću ni bežati!"

„Govori i u moje ime", reče Majgdin. „Možda sam ja samo obična sobarica", tu reč je izgovorila mršteći se, „ali neću nikoga ostaviti iza sebe ovim... ovim razbojnicima!" Glas joj nije bio samo čvrst; nije ostavljao nikakvu drugu mogućnost. Zaista, kad sve ovo prođe, Lini će stvarno morati poduže da porazgovara s njom pre nego što joj omogući da ostane na svome mestu!

Faila zausti da se raspravlja - ne, da izda zapoved; Alijandra je bila njena vazalka, a Majgdin njena sobarica, koliko god da ju je ovo zarobljavanje raspalilo! One će poslušati njena naređenja! - ali reči joj zamreše na jeziku.

Tamna obličja koja su im, probijajući se kroz vejavicu, prilazila kroz plimu Šaidoa pretvorila su se u gomilu Aijelki kojima su šalovi uokviravali lica. Predvodila ih je Terava. Jedna njena promrmljana reč, i ostale zaostadoše da ih prate otpozadi dok se Terava pridružila Faili i njenim saputnicama. Što će reći, koračala je pored njih. Njene zastrašujuće oči kao da su ohladile čak i Majgdininu nestrpljivost, iako je nije pogledala više no jednom. Za nju, one nisu bile dostojne ni pogleda.

„Razmišljate o bekstvu", započela je. Niko nije otvorio usta, ali ova Mudra dodade: „Ne pokušavajte to da poreknete!“, reče pretećim glasom.

„Potrudićemo se da služimo kao što i dolikuje, Mudra", pažljivo izusti Faila. Držala je glavu pognutu u kapuljači i pazila da se nikako ne susretne sa očima visoke žene.

„Ti znaš nešto o našim običajima", Terava je zazvučala iznenađeno, ali to je brzo isparilo. „Dobro. Ali smatraš me budalom ako si i pomislila da bih poverovala kako ćete ponizno služiti. Vidim da vas tri imate mnogo duha, za mokrozemce. Neki nikada i ne pokušavaju da pobegnu, ali samo mrtvima to i uspeva. Žive uvek vratimo nazad. Uvek.“

„Pratiću tvoje reči, Mudra", skromno reče Faila. Uvek? Pa, za sve mora da postoji i prvi put. „Sve ćemo to činiti."

„O, vrlo dobro", promrmlja Terava. „Možda bi čak i ubedila nekoga ko je slep kao Sevana. Međutim, znaj i ovo, gai'šaine. Mokrozemci nisu kao ostali koji nose belo. Umesto da budete oslobođene kada odslužite godinu i jedan dan, služićete sve dok ne budete suviše pogrbljene i iscrpljene da biste mogle da radite. Ja sam vaša jedina nada da izbegnete takvu sudbinu."

Faila posrnu u snegu, i da je Alijandra i Majgdin nisu uhvatile za ruke kada je zamahnula njima, pala bi. Terava im nestrpljivo dade znak da nastave napred. Faila je osećala mučninu. Terava će im pomoći da pobegnu? Čijad i Bain tvrdile su kako Aijeli nemaju pojma o Igri kuća i mrštile su se na mokrozemce zato što je igraju, ali Faila je sada mogla da prepozna struje koje su se vrtložile oko nje. Te struje će ih sve povući pod led ne budu li ih pravilno protumačile.

„Ne razumem, Mudra." Kako je želela da joj glas odjednom ne zvuči tako promuklo.

Mada, možda je baš ta promuklost ubedila Teravu. Ljudi poput nje verovali su da je strah najveći pokretač. U svakom slučaju, osmehnula se. Nije to bio topao osmeh, samo kratko izvijanje tankih usnica, a jedini osećaj koji je pokazivao bilo je zadovoljstvo. „Sve tri ćete posmatrati i slušati dok služite Sevanu. Svakoga dana jedna Mudra će vas ispitati, a vi ćete saopštiti svaku reč koju Sevana bude izgovorila, kao i s kime je razgovarala. Ako bude pričala u snu, reći ćete o čemu je mrmljala. Zadovoljite me, i ja ću se postarati da budete ostavljene iza nas."

Faila nije želela da učestvuje u ovome, ali nije dolazilo u obzir da pokuša da odbije. Ako bi je odbila, nijedna od njih ne bi preživela noč. U to je bila sigurna. Terava ne bi dovela sebe u opasnost. Možda ne bi preživele ni do večeri; ovoliki sneg brzo bi sakrio tri u belo odevena lesa, a čisto je sumnjala da bi iko na vidiku uopšte digao glas ako bi Terava odlučila da im prereže grla na licu mesta. Ionako su svi bili usredsređeni na kretanje napred, kroz sneg. Možda to ne bi ni primetili.