Srce zime

Izgladivši lice u nešto što je jedva podsećalo na staloženost, Galina bez reči obema šakama dočepa Failinu glavu. Faila je možda zasoptala; nije bila sigurna u to. Činilo se da svet proleće pored nje kada je bila upola povučena da ustane. Sati se skupiše u tanku liniju, ili se otkucaji srca produžiše. U belo odevena žena odstupi, a Faila se strovali potrbuške preko smeđeg ćebeta, gde je ležala, teško dišući, na gruboj vuni. Stopala je više nisu bolela, ali Lečenje je uvek donosilo sopstvenu glad, a ona nije ništa jela još od jučerašnjeg doručka. Mogla je da proždere poslužavnike bilo čega što je ličilo na hranu. Više nije osećala umor, ali mišići kao da su joj bili od vode, a ne više od pudinga. Pomažući se rukama koje su posrtale pod njenom težinom, nesigurno se pridigla i ponovo prikupila ćebe sa sivim prugama. Osećala se ošamućena, koliko od Lečenja toliko i od onoga Što je ugledala na Galininoj šaci neposredno pre nego što ju je ova dočepala. Zahvalno je pustila čoveka u ožiljcima da joj prinese zadimljenu šolju do usana. Nije bila sigurna da u sopstvenim prstima ima dovoljno snage da je pridrži.

Galina nije gubila vreme. Omamljena Alijandra upravo je pokušavala da se podigne s mesta gde je pljoštimice ležala, dok joj je prugasto ćebe, neprimećeno, skliznulo na tlo. Njene masnice su nestale, naravno. Majgdin je još uvek ležala pružena između dva ćebeta, olabavljenih udova raširenih na sve strane, lagano podrhtavajući, kao da pokušava da se pribere. Čijad, kojoj je Galina upravo prislonila šake na glavu, poskočila je na noge, divlje raširivši ruke, dok ju je dah glasno napuštao. Žućkasta oteklina na njenom licu poče da bledi još dok ju je Faila posmatrala. Devica se stropoštala kao pokošena kada je Galina prešla na Bain; ipak, gotovo trenutno je uspela da se vrati u sedeći položaj.

Faila se posveti svome čaju i gnevnim mislima. Zlato na Galininom prstu bilo je prsten Velike zmije. Možda bi to smatrala čudnim poklonom koji je toj ženi dao isti onaj ko ju je ukrasio ostalim nakitom, da nije bilo Lečenja. Galina je bila Aes Sedai. Morala je da bude. Ali šta je jedna Aes Sedai tražila ovde, odevena kao gai'šain? Da se ne pominje naizgled očigledna spremnost da Sevani liže šake i da Teravi ljubi stopala! Jedna Aes Sedai!

Stojeći nad oklembešenom Arelom, poslednjom u nizu, Galina se pomalo zadihala od napora zbog tako brzog Lečenja toliko njih, dok je bacala poglede ka Teravi, kao da se nada da će je ova pohvaliti. I ne pogledavši ka njoj, dve Mudre se zaputiše ka reci Šaidoa, primaknutih glava, razgovarajući. Trenutak kasnije, Aes Sedai prikupi i pridiže svoju odeždu, žureći za njima najbrže što je mogla. Međutim, okretala se, i to ne samo jednom. Faila je imala osećaj da je to nastavila da radi čak i kada je sneg koji je vejao između njih stvorio zavesu.

Još gai'šaina dođe s druge strane, desetak muškaraca i žena, a samo je jedna među svima bila Aijelka: crvenokosa s tankim belim ožiljkom od ruba kose do vilice. Faila prepoznade nisku, bledu Kairhijenjanku, i ostale za koje je mislila da su možda iz Amadicije ili iz Altare, više i tamnoputije, pa čak i jednu Domanku bronzane kože. Domanka i još jedna žena nosile su široke pojaseve od zlatnih lanaca čvrsto stisnute oko struka i ogrlice od pljosnatih karika oko vratova. Isti slučaj bio je s jednim od muškaraca! U svakom slučaju nakit na gai'šainima nije se činio važan, osim što je bio neuobičajen, pogotovo naspram hrane i odeće koju su doneli.

Neki od novopridošlih nosili su korpe s veknama hleba i žutim sirom i sušenom govedinom, a gai’šaini koji su već bili tu sa svojim mešinama čaja, davali su piće da se sve to zalije. Faila nije bila jedina koja je nepristojno brzo trpala hranu u usta još dok se oblačila, trapavo i više obraćajući pažnju na brzinu nego na stid. Bela odežda s kapuljačom i dve debele košulje koje su se nosile ispod nje činile su se čudesno tople, jer su zadržavale prodiranje vazduha, kao i teške vunene čarape i par mekih aijelskih čizama koje su se vezivale do kolena - a čak su i te čizme bile izbeljene! - ali sve to nije moglo da ispuni rupu koju je imala u stomaku. Meso je bilo tvrdo kao đon, sir gotovo okamenjen, a ni hleb nije bio mnogo mekši, a opet, sve je to imalo ukus gozbe! Voda joj je curila na usta pri svakom zalogaju.

Žvaćući, usta punih sira, vezala je i poslednju pertlu i uspravila se, ispravljajući odeću. Dok je posezala da uzme još hleba, jedna od žena koje su nosile zlato - bucmasta, obična i naizgled vrlo zabrinuta - iz platnene vreće koja joj je visila o ramenu izvadi još jedan pojas načinjen od zlatnog lanca. Brzo gutajući, Faila odstupi. „Radije ne bih to stavila, hvala." Imala je mučan osećaj da je pogrešila kada je prešla preko ukrasa kao nečeg nevažnog.

„Nije bitno šta ti želiš", umorno joj odvrati punačka žena. Naglasak i ponašanje odavali su Amadiciju. „Sada služiš gospu Sevanu. Nosićeš ono što ti se da i radićeš ono što ti se kaže, ili će te kažnjavati sve dok ne uvidiš grešku u svom ponašanju."