Srce zime

Faila se žacnu kada ju je taj pogled dotakao, pa brzo zagnjuri lice u šolju. Ona nikada ranije nije videla Teravu, ali je na prvi pogled mogla da prepozna koja je to vrsta žene - nestrpljiva da skrši bilo kakav izazov i potpuno sposobna da ga nađe i u najmanjem slučajnom pogledu. Tako nešto bilo je samo po sebi gadno kad je u pitanju bio neki od budalastih plemića na dvoru ili pri slučajnom susretu na putu, ali bežanje je moglo postati mnogo teže ako bi se ova orlušina lično zainteresovala za njih. Pa i pored toga, uglom oka je posmatrala ženu. Bilo je to kao da gleda sklupčanu guju s košuljicom koja se presijava na suncu, a uvila se na stopu od njenog lica.

Ponizno, pomislila je. Ponizno klečim ovde, i ne razmišljam ni o čemu osim o tome kako da pijuckam svoj čaj. Nema potrebe da me dva puta pogledaš, ti hladnooka veštice. Nadala se da i druge mogu da vide ono što je ona primetila.

Alijandra očito nije. Pokušala je da se podigne na natekle noge, izmučena, a onda se, mršteči se, ponovo skljokala na kolena. I pored toga, klečala je uspravljena, dok ju je sneg zasipao, visoko uzdignute glave, noseči crveno prugasto čebe omotano oko sebe kao da je najbolji svileni šal prebačen preko raskošne haljine. Doduše, bose noge i zamršena kosa pomalo su kvarili tu sliku, ali ona je i pored toga bila oličenje nadmenosti na prestolu.

„Ja sam Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana", glasno je obznanila, veoma kraljevski, kao da se obrača rulji lutalica. „Bilo bi vam pametno da se lepo ophodite prema meni i mojim saputnicama, kao i da kaznite one koji su se tako okrutno poneli prema nama. Za nas možete dobiti ogroman otkup, mnogo veći nego što biste mogli i da zamislite, kao i pomilovanje za svoje zločine. Moja vazalna gospodarica i ja zahtevamo da nas prigodno smestite dok pregovori ne budu završeni, a isto važi i za njenu sobaricu. Ostale mogu da se zadovolje i manjim, sve dok im ne naudite. Nećete dobiti nikakav otkup ako se loše ophodite prema bilo kojoj služavki moje vazalne gospodarice."

Faila je bila u iskušenju da zastenje - misli li ta blesava žena da su ovo obični razbojnici? - samo što nije imala vremena da to i učini.

„Je li to istina, Galina? Da li je ovo kraljica mokrozemaca?“ Još jedna žena dojahala je zarobljenicama iza leđa, dok je njen visoki crni škopac meko gazio kroz sneg, Faila pomisli kako ona mora da je Aijelka, ali nije bila sigurna u to. Bilo je teško to odrediti jer je druga žena sedela na konju, ali činilo se da je visoka bar koliko i sama Faila; malo žena je bilo takvo, osim kod Aijelki, a sasvim sigurno nisu imale ni takve zelene oči niti od sunca potamnelo lice. Pa ipak... Te široke, tamne suknje na prvi pogled su delovale poput onih koje nose Aijelke, ali bile su razdvojene za jahanje, a čini se i svilene, kao i njena bledožuta bluza; ispod poruba su virile crvene čizmice u uzengijama. Široka presavijena marama koja joj je pridržavala zlatnu kosu bila je od crvenog brokata, a na njoj se gnezdio venac od zlata i plamkapi debeo čitav prst. Nasuprot Mudrima, koje su bile ukrašene zlatom i rezbarenom belokosti, njene guste niske bisera i ogrlice od smaragda, safira i rubina upola su sakrivale onoliko poprsja koliko je Somerin pokazivala. Tako su se i narukvice koje su joj prekrivale ruke do lakata razlikovale od onih koje su nosile Mudre; Aijeli nisu nosili ni prstenje, međutim, sa svakog njenog prsta blistali su dragulji. Umesto tamnog šala, na upornom povetarcu je oko nje lepršao jarkogrimizni ogrtač, obrubljen zlatovezom i obložen belim krznom. Mada, sedela je u sedlu kako su to činili Aijeli, nenaviknuti na konjska leđa. „A kraljičina", petljala je jezikom da izgovori reč na koju nije bila navikla, „vazalna gospodarica? Znači li to da joj je kraljica položila zakletvu? To je onda zaista moćna žena. Odgovori mi, Galina!“

U svilu odevena žena, gai’šain, skvrči ramena i udvorički se osmehnu ženi na konju. „Samo zaista moćna žena može primorati jednu kraljicu da joj se zakune na vernost, Sevana“, hitro je odgovorila. „Nikada ranije nisam čula za nešto takvo. Srela sam Alijandru jednom, pre mnogo godina, a devojka koje se sećam mogla je da izraste u ovu ženu. I ona je bila krunisana kao kraljica Geldana. Šta sad radi u Amadiciji, to ja ne znam. Beli plastovi ili Roedran smesta bi je zgrabili kada bi...“

„Dosta, Lina“, odlučno reče Terava. Ruka na Galininom ramenu upadljivo se stegnu. „Znaš da mrzim kad toročeš."