Srce zime

Vejavica je utihnula i do podneva bi tek poneka pahulja promakla tu i tamo. Tamni natušteni oblaci još uvek su skrivali sunce, ali Faila je procenila kako mora da je blizu podneva, pošto su ih nahranili. Niko nije stvarno stao, ali se stotine gai'šaina probijalo kroz kolonu s korpama i vrećama punim hleba i sušene govedine, i mešinama u kojima je ovog puta bila voda, toliko ledena da su od nje trnuli zubi. Začudo, nije bila ništa gladnija nego što bi trebalo posle nekoliko sati probijanja kroz sneg. Perin je jednom bio Isceljen, znala je to, i nije mogao da se najede cela dva dana. Možda je to bilo zato što su njene povrede bile daleko manje od njegovih. Primetila je kako Alijandra i Majgdin nisu pojele ništa više nego ona.

Isceljivanje potaknu razmišljanje o Galini, a isto pitanje neprekidno joj se vrtelo u glavi - zašto? Zašto bi jedna Aes Sedai - mora da je bila Aes Sedai - zašto bi poskakivala kako joj kažu Sevana i Terava? Ili bilo ko drugi? Aes Sedai bi možda mogla da im pomogne da pobegnu. Ili možda ne bi. Možda bi ih izdala, ako bi joj to odgovaralo. Aes Sedai su radile šta im se hoće, i ne preostaje ti ništa drugo nego da to prihvatiš, osim ako nisi Rand al’Tor. Ali on je bio ta'veren, a povrh toga je bio i Ponovorođeni Zmaj; ona je bila samo žena koja u ovom trenutku nije imala previše mogućnosti, iako joj se nad glavom nadvijala povelika opasnost. Da se ne pominju glave onih za koje je bila odgovorna. Svaka pomoć bila bi dobrodošla, od bilo koga. Oštar povetarac poče da se utišava dok je premišljala o Galini iz svakog mogućeg ugla, a sneg ponovo poče, vejući sve jače, dok se vidljivost nije spustila na manje od deset koraka. Nije mogla da odluči treba li da veruje toj ženi.

Odjedared, postala je svesna druge žene odevene u belo koja ju je posmatrala, gotovo skrivena mećavom. Mada vejavica nije bila dovoljno gusta da sakrije onaj široki pojas ukrašen draguljima. Faila jednom rukom dotaknu svoje pratilje, pokazujući glavom ka Galini.

Kada je Galina videla da su je primetile, prišla je i nastavila da se gega između Faile i Alijandre. Još uvek se po snegu nije kretala nimalo uglađeno, ali činilo se da je naviknutija da hoda po njemu nego njih tri. Sada na njoj nije bilo ničeg ulagivačkog. Lice ispod kukuljice bilo je tvrdo, oči oštre. Ali je ipak neprekidno okretala glavu, pretražujući pogledom da vidi koga još ima u blizini. Ličila je na kućnu mačku koja se pravi da je leopard. „Znate li ko sam ja?“, zahtevala je da zna, ali glas joj je bio toliko tih da se nije čula ni na deset koraka uokolo. „Šta sam ja?"

„Možda si Aes Sedai", pažljivo reče Faila. „A opet, imaš previše čudan položaj ovde da bi bila Aes Sedai." Ni Alijandra ni Majgdin nisu se ni najmanje iznenadile. Bilo je jasno da su obe već bile primetile prsten Velike zmije kojim se Galina napeto poigravala.

Galini obrazi buknuše, a ona je pokušavala da se pretvara da je to zbog ljutnje. »Ono što ovde radim izuzetno je značajno za Kulu, dete", hladno je odvratila. Njeno je lice govorilo kako su njeni razlozi nešto što one ne mogu ni da naslute, a nekmoli shvate. Oči su joj šetale levo-desno, kao da pokušavaju da probiju mećavu. „Ne smem da pretrpim neuspeh. To je sve što treba da znate."

„Moramo znati možemo li da ti verujemo”, smireno izjavi Alijandra. „Mora da si bila obučavana u Kuli, inače ne bi poznavala Lečenje, ali žena može da zasluži prsten a da pri tom ne zasluži šal, a ja ne mogu da verujem kako si ti Aes Sedai.“ Činilo se da nije samo Faila razmišljala o ovoj ženi.

Galinine punačke usne se stisnuše, i ona mahnu ka Alijandri stisnutom pesnicom, bilo da je zaplaši, ili da joj pokaže prsten, ili i jedno i drugo. „Misliš da će se prema tebi odnositi imalo drugačije samo zato što nosiš krunu? Zato što sije nekada nosila?" Njen bes sada je bio nesumnjiv. Zaboravila je da pazi prisluškuje li je neko, a glas joj je postao nakiseo. Pljuvačka joj je izletala od siline njene govorancije. „Donosićeš vino Sevani i praćeš joj leđa, baš kao i svi ostali. Sve njene sluge su plemstvo, ili bogati trgovci ili muškarci i žene koji znaju kako se služi plemstvo. Svakoga dana ona naredi da se petoro izbičuje kako bi podstakla ostale, tako da joj svi sve prepričavaju, nadajući se da će joj se uvući pod kožu. Prvi put kada budeš pokušala da pobegneš, išibaće te po tabanima, tako da nećeš biti uopšte sposobna da hodaš, i vezaće te izuvijanu kao ogradu od kovanog gvožđa da vučeš kola dok god budeš mogla. Drugi put će biti još gore, a treći još gore i od toga. Ima ovde jedan čovek koji je nekada bio Beli plašt. Pokušao je da beži, devet puta. Čvrst čovek, ali kada su ga vratili poslednjeg puta, počeo je da plače i zapomaže još pre nego što su i počeli da ga skidaju kako bi ga kaznili.

Alijandra nije dobro podnela ovaj isprazni govor. Uvređeno se naduvala, a Majgdin je zarežala. „Je li se i tebi to dogodilo? Bila ti Aes Sedai ili samo Prihvaćena, ti si sramota za Kulu!“

„Budi tiha kada bolji od tebe razgovaraju, ti, divljakušo!", brecnu se Galina.