Srce zime

„Pobrinuću se da se odužim Rolanu kako je i zaslužio", promrmljala je kada je gai’šain odmakao šolju da je ponovo napuni. Sumnjičavo je zaškiljio u nju, i ona brzo dodade: „Kao što si rekao, ja sam mokrozemka. Većina nas jeste. Mi ne pratimo đi’e’toh. Po vašim običajima, mi uopšte ne treba da postanemo gai’šaini, zar ne?“ Čovekovo lice sa ožiljkom se ne promeni, ni za treptaj. Bleda.misao joj je rekla da je prerano, još uvek nije poznavala teren, ali misli nisu mogle da ledenom mirnoćom zaustave njen jezik. „Šta ako Šaido odluče da prekrše druge običaje? Možda će odlučiti da te ne puste kada je tvoje vreme završeno."

„Šaido krši mnoge običaje", rekao joj je blago, „ali ja ne. Treba da nosim belo još više od pola godine. Do tada ću služiti onako kako običaj nalaže. Ako možeš toliko da pričaš, možda si dobila dovoljno čaja?“

Faila je nespretno zgrabila šolju od njega. Obrve mu se podigoše, i ona je jednom rukom brzo namestila svoju prekrivku, a obrazi su joj goreli. Ovaj je sasvim sigurno znao da gleda u ženu. Svetlosti, nabadala je naokolo kao ćoravi vo! Morala je da misli, da se usredsredi. Mozak je bio jedino oružje koje je imala. A trenutno je mogao biti i kao smrznuti sir. Ispijajući veliki gutljaj slatkog, vrućeg čaja, poče da razmišlja o tome kako bi mogla da okrene u svoju korist to što je okružena hiljadama Šaidoa. Međutim, ništa joj nije padalo na pamet. Baš ništa.

4 Ponude

„Šta to imamo ovde?“, upita grub ženski glas. Faila podiže pogled i zapanji se, a vruć čaj joj je za trenutak iščilio iz misli.

Dve Aijelke i između njih mnogo niža žena, gai'šain, izašle su u kovitlac snega, tonući do pola listova u beli čilim koji je prekrivao tlo, ali još uvek uspevajući da koračaju pune moći. U svakom slučaju, to je važilo za one visoke. Niža žena se saplitala i koprcala pokušavajući da održi korak, a jedna od one dve držala joj je ruku na ramenu kako bi se postarala da tako i bude. Sve tri su bile vredne zapanjenog pogleda. Žena u belom držala je glavu spuštenu, ponizno koliko god je mogla, a ruke u širokim rukavima bile su joj presavijene, kao što je i trebalo da bude kod gai’šaina, međutim, njena odežda bila je od teške svetlucave svile, ni manje ni više. Trebalo bi da je gai'šainima zabranjeno nošenje nakita, pa ipak joj je širok, umetnički izrađen zlatni pojas s plamkapima grlio struk, a pod kapuljačom joj se nazirala odgovarajuća ogrlica, gotovo pokrivajući celo grlo. Malo ko je, osim kraljeva, mogao sebi da priušti nešto takvo. Međutim, koliko god ta žena bila čudna za gai'šaina, Faila je proučavala one druge. Nešto joj je govorilo da su to Mudre. Suviše su zapovednički delovale da bi bile išta drugo; ovo su bile žene naviknute da daju naređenja koja se slušaju. Ali, sem toga, sama njihova pojava privlačila je pogled. Žena koja je gurala nisku uokolo, ukočena plavooka orlušina s tamnosivim šalom oko glave bila je hvat visoka, gotovo kao neki muškarci među Aijelima, dok je druga bila gotovo pola šake viša od Perina! Mada, ova druga nije bik krupna osim u jednom delu. Kosa boje peska padala joj je do pojasa, a pridržavala ju je širokom tamnom maramom; smeđi šal preko ramena beše joj dovoljno rasklopljen da se ukažu zadivljujuće grudi, poluskrivene njenom svetlom bluzom. Kako se ne smrzava kad po ovakvom vremenu ostavlja toliko nepokrivene kože? A sve te teške ogrlice od belokosti i zlata mora da su bile poput ledenih obruča!

Zarobljenice su klečale kad se žene zaustaviše pred njima i ona s orlovskim licem s neodobravanjem se namršti na Šaidoe koji su ih zarobili, a onda im, ukočena, slobodnom rukom dade znak da se raziđu. Zbog nečega je nastavila da čvrsto drži rame žene gai’šaina. Tri Device se smesta okrenuše, žureći ka reci Šaidoa koji su prolazili. Isto učini i jedan od muškaraca, međutim, Rolan i ostali razmeniše bezizražajne poglede pre nego što krenuše. To je možda nešto značilo, a možda i nije. Faila je odjednom znala kako se oseća neko ko se nalazi usred vira i očajnički pokušava da se uhvati za slamku.

„Sve što imamo jeste samo još gai’šaina za Sevanu", podsmešljivo reče neverovatno visoka žena. Imala je izražajno lice koje bi neki nazvali i prijatnim, ali naspram ostalih Mudrih delovala je mekano. „Sevana neće biti zadovoljna dok ceo svet ne pretvori u gai'šaine, Terava. Mada, lično, ne bih se bunila zbog toga", završila je smejući se.

Mudra orlovskih očiju nije se nasmejala. Njeno lice beše poput stene. „Sevana već ima previše gai'šaina, Somerin. Imamo previše gai'šaina. Usporavaju nas do puzanja kada bi trebalo da trčimo." Čeličnim pogledom prelazila je preko reda onih koje su klečale.