Sin čovečji

Ovde sam dospeo, dosta davno, zahvaljujući vremenskom protoku, i do sada sam... imao... mnoga iskustva... imao... dospeo sam ovde...« Ne može više da izdrži da stoji. Spušta se na kolena, i tako krene napred, kolenima klizeći kroz hladan mulj. Pomagači ne obraćaju nikakvu pažnju na njega. »Hoćete li... mi... pomoći? Imam šest prijatelja koji su naumili da umru.« Njegovi ukočeni prsti klize kroz mulj. Mlaz toplog urina sliva mu se niz desnu butinu. Zubi mu cvokoću. Najveći od Pomagača podigne glavu i polako je zanjiše, dovodeći je tako u položaj tačno iznad Kleja. Klej sa nevericom gleda gore, čekajući da svakog časa bude ščepan. Glava se povlači nazad. Tromi rep se uvija i izvija. »Poći ću bilo kuda«, mrmlja on. »Učiniću sve. Umreću umesto njih, ako je potrebno. Samo da izmenim njihovu odluku. Kako? Šta? Ako?« Može li on možda dotaći njihove misli? Napreže se da bi to ostvario, ali ne uspeva ništa da dodirne; Pomagači izgleda ne žele da se njemu otvore. Imaju li oni uopšte misli? Da li oni uopšte spadaju u ljudski rod, po onome čime se taj rod sada određuje? Strah od njih počinje da isparava. »Vi niste ništa više nego glupave planine mesa«, obraća im se on. »Živi zakopani, do guše uvaljani u mulj. Ružni! Prazni! Uobraženi!« Pomagači se sad oglasiše jednim zajedničkim urlikom; ogromni zidovi građevine uzdhtaše; još jedna kamena ploča uz tresak pada na tlo. On se podigne i uzmakne dalje od njih, zbunjen i uplašen njihovom reakcijom. Oni natavljaju i dalje da urliču. »Ne!« govori im on. »Nisam mislio... ja sam samo želeo da... molim vas... moji prijatelji, moji prijatelji, moji jadni prijatelji...« On jedva izdržava pod ovom provalom njihovog besa, a pomišlja i na to da bi rika koju proizvode Pomagači mogla ovaj razrušeni muzej do kraja sravniti sa zemljom. Ali, samog sebe prisiljava da nastavi. »Podvrgavam se vašoj volji«, izjavljuje on, i čeka. Oni se polako smiruju. Ponovo postaju povučeni i nezainteresovani, ukopavaju se u mulj, kojeg sada jezicima i njuškama bacaju jedan na drugog. On se nesigurno nasmeši. Ponovo klekne. Potpuno se pruži po mulju. »Zašto Skupljači moraju da umru?« pita ih on. »Šta hoće da spreče? Hoće li nekoga u nešto da uvere? Zašto i u čije ime se žrtvuju?« On čuje lupu dalekih bubnjeva, plemenit i inspirativan zvuk – ili je to grmljavina, ili, pak, ovi Pomagači iz sebe ispuštaju čudovišne vetrove. Bez podizanja on počne da se povlači, klizeći na kolenima u natrag kroz mulj. Šta da radi? Šta da radi? U svojim mislima nalazi odgovor, a budući da on pre par trenutaka tu nije bio, mora da su ga u njegove misli položili Pomagači. Treba da ode od Izvora Prvih stvari; mora da se pokori; mora sve da prihvati. Nema drugog načina. On ustaje i zahvaljuje se Pomagačima. Oni leže i urliču. Njihove zamućene oči gledaju na sve strane. On slobodno može da ode. Teturajući se kroz hodnik, konačno izlazi napolje. Predeo oko građevine leži utonuo u neveseli sumrak.

33

Male životinje mu pomažu dok se ujutro plešući spušta kroz tamu. Prilaze mu po dve, po tri životinjice, blago mu govoreći: »Ovuda«, i ponovo: »Ovuda«, i on ih sledi, pun poverenja, veseo, srećan što se konačno izvukao iz kandži utvara i priviđenja. Njegovi vodiči su jednostavno – životinje; ptice, slepi miševi, gušteri, zmije, krznena stvorenja najrazličitijih vrsta. Nijedne od ovih vrsta on se ne seća iz starih dana, ali ima izrazitih sličnosti i podudarnosti, tako da se čini da svaka vrsta sledi svoju evolutivnu nit: ovo bi mogao biti zec, ovo jazavac, ovo iguana, ovo vrabac, ovo kuna, ovo prugasta veverica. Ali, sve ove životinje su se promenile i postale čudne. Gušter na glavi ima luk od desetak sjajnih očiju; slepi miš ima svetleća krila, koja ispred njega razastri nežan ljubičasti sjaj; zec, mada ljupko stvorenje kao i pre, sada ima dugačak i zašiljen rep, koji mu verovatno služi za odbranu. I oni govore njegov jezik, ili pak on njihov. »Sledi nas, sledi nas, sledi nas! Ovuda! Ka Izvoru! Ka Izvoru!« I on ih sledi.