Sin čovečji

Ulaz je, naravno, premrežen paučinom. Kad rukom krene da ukloni paučinu, ona počne sama da se razmiče, uz šaputav zvonki zvuk, sličan zvuku finih metalnih žica koja se taru jedna o drugu. Ulazi unutra, udišući memljiv vazduh. Stupa u jedan uzan, dugačak i taman hol, čiji su zidovi od hladnog oniksa. Stiže do jednih vrata od ružičastog alabastera, toplog sjaja, sa uklesanim linearnim simbolima koji se uvijaju i izvijaju i stapaju u uznemirujuće i čudesne oblike. Uz dosta oklevanja on podigne ruku i kažiprstom dodirne vrata; itog časa vrata se otvoriše, prema unutra, dopuštajući mu da uđe u dvorište koje, izgleda, zauzima centralni deo ove građevine. Zrak sunca, prečnika od nekoliko metara, spušta se dijagonalno na pod; zrak dolazi iz ogromne rupe na krovu, rupe koja se nije videla spolja. Vazduh je ovde vrlo vlažan i memljiv, kao u nekakvoj ogromnoj podzemnoj cisterni. Oči mu se sporo privikavaju na polumrak ovog prostora, kojeg remeti jedino svetli sunčev zrak. Po zapuštenim ćoškovima vidi oronule statue pokrivene muljem. Blato pokriva i čitav pod ove prostorije; već pri trećem svom koraku on je do članaka ugazio u hladan mulj, i zato se zaustavio razmišljajući vredi li dalje nastavljati. U prostoriji se oseća neprijatan i oštar zadah, kao da je pred njim bara od mokraće morževa. Sluti blizinu nekakvog života. Oseća blizinu tela koje vrši metabolizam. Konačno postaje svestan prisustva pet džinovskih stvorenja, strašnih i nepokretnih, koja se nalaze na drugom kraju dvorišta.

Ova stvorenja gotovo da bi mogla da budu dinosaurusi. Dimenzije su im, u svakom slučaju, odgovarajuće, ako nisu čak i veća od dinosaurusa. Dvoje od njih, koji se nalaze u sredini, dugi su najmanje trideset metara; dvoje koji se nalaze sa njihovih bočnih strana su otprilike iste te dužine, a sa krajnje leve strane nalazi se najmanje stvorenje, veličine otprilike najvećeg slona. Koža im je kao u reptila: glatka, sjajna, tvrda, ljuspičasta i tamna. Čudno, ali ova stvorenja sede u položaju kakav je uobičajen za čoveka, a za njih je verovatno nepodesan i neudoban: uzdignute glave, opuštenih ruku (mogu li se ti udovi nazvati rukama?), kičme povijene napred, repa podvijenog pod sebe, i nogu ispruženih napred. Da, ova stvorenja sede. Njihova tela podsećaju na tela ogromnih izduženih guštera, koji imaju kratke i zdepaste udove i dug rep. Stomak i grudi im prekrivaju mnogobrojni mesnati nabori, oblik glava im je različit: u jednog je glava izdužena u ogromnu njušku, dugu gotovo pet metara, u drugog je glava okrugla, sa rožnatom izraslinom, u trećeg je to mala glava na dugačkom zmijolikom vratu, u četvrtog je glava ogromna, a ispod nje kao da i nema vrata, a peti ima glavu na kojoj se najviše ističu zubi, i koja podseća na glavu Jedača samo što je mnogo veća. Svih pet stvorenja uvaljano je u tamni mulj, i taj mulj pokriva njihova tela različito: nekima se on jedva prilepio uz kožu, a drugi imaju blatnjavi pokrivač sve do ramena. Izgleda nemoguće da su se ovi monstrumi kroz bilo koji otvor mogli uvući u ovu razrušenu građevinu; da nije onda ta građevina dignuta oko njih, kao svetilište? I evo, ova čudna stvorenja sede, jedno uz drugo, beskrajno strpljiva, odajući od sebe samo smrad i povremeno unutrašnje mumlanje; njega posmatraju sa ravnodušnom pažnjom, kao grupa iznurenih, otupelih sudija. Pa ipak, ova bića su mu poznata: Ninamen mu ih je jedanput, u trenutku panike, za kratko predočila kroz blesak jedne vizije. Klej shvati da su ovo Pomagači, krajnji stepen u razvoju ljudske lestvice, čijem se autoritetu, izgleda, svi priklanjaju. Klej je uplašen. Od svih različitih bića koja pripadaju ljudskom rodu, što ih je do sada sreo, on najmanje može da razume i pojmi ova bića nastanjena u blatu unutar razrušenog hrama. Ova bića mu u isto vreme deluju i zapovednički i gnusno. U građevini i dalje vlada tišina, ali on čuje kako se u daljini tiho oglašavaju trube, a čuje se i zvuk trombona; za ovim će se možda začuti i gromoglasni pev nebeskih horova. Treba li on da se uvalja u blato, ukalja njim, u znak ritualnog uniženja? Ne usuđuje se da priđe bliže. Pet ogromnih glava se klati levo-desno, tarući se o gust mulj, i on zna da ni za jednu od tih glava ne bi predstavljalo veliki napor da se malo pogne napred, i njega ščepa. Maleno parče, koje u sebi nosi prastare gene. Kako se ovo dogodilo? Kako ste vi mogli izaći iz mojih slabina? On drhti. Zanemeo je od užasa. U ovoj zgroženosti on vlastiti kostur doživljava kao uljeza u svom mesu. Pomagači frkću i mumlaju. Jedan od njih, onaj sa dugom njuškom, sagne glavu i njuškom napravi brazdu u blastu, potom digne glavu i sporo, otegnuto urlikne. Od ovog urlika jedna kamena ploča se sa zida strovali na tlo. »Moje ime je Klej«, progovara on bojažljivo. Da li se ikada obraćao ovako neverovatnim bićima? »Ja pripadam ljudskoj rasi.