Sin čovečji

»Pred kraj prve postindustrijske ere katastrofalni socijalni preokret rezultirao je totalnim uništenjem svih pojmova i pretpostavki na kojim je počivalo staro urbano društvo. Epoha obnove značila je prevladavanje haosa uništene životne sredine. Stvoreni su novi graditeljski pojmovi. Naš sadašnji sistem teče od tog trenutka. Međutim, ovde se neizbežno javlja jedna hronološka nesigurnost. Nestabilnost obnovljenog društva počela je osmog ili desetog veka, javile su se pojave koje su na kraju dovele društvo do same ivice postojanja. Izgleda da je bilo potrebno da svet dođe do svoje najkritičnije tačke. Na sreću, tehnička znanja i veštine omogućile su ovaj novi urbani sistem – i to se pokazalo jače od sile ljudske apokalipse. Napuštanje površine, nastanjivanje u novoj okolini, akumulacija mehanika, brzo i efikasno umnožavanje podzemnih gradova, doveli su do toga da u sadašnjoj epohi, u osamnaestom veku, bude moguć kontakt stanovništva različitih gradova, da se pažljivim ispitivanjem počnu odstranjivati bolesti i druge nepoželjnosti koje postoje u genetskom nasleđu. Mi smo sada povećali ljudsku infrastrukturu. Mi, najelastičnija od svih vrsta, uspeli smo da preživimo ovo Vreme čišćenja, koje je svojim katastrofama istrebilo čitave vrste. Možemo zbog toga biti ponosni. Obnova je započela, što se vidi iz pomenutih podataka: mi se nadamo da ćemo izdržati sve i sačekati nova doba koja će sigurno nastupiti.«

Nakon par trenutaka Klej razočarano reče: »Hvala«, i okrete se od mašine. Robot je i dalje bio kraj njega. »Ne vredi«, promrmlja on. »Nikakve koristi. Znam koliko i ranije.«

»Obući golog«, obrati mu se robot. »Još jedna od naših obaveza. Želiš li odeću?«

»Zar sam toliko ružan ovako neobučen?«

»Ljudi pokrivaju svoja tela kada su na ulicama. Za one koji je nemaju, mi nabavljamo odeću.«

Klej ništa ne odgovara i robot to njegovo ćutanje shvati kao odobravanje. Jedan deo zida iza Klejovih leđa se otvara i odatle se pojavljuje drugi robot. Taj robot diže jedno crevo koje podseća na surlu, i uz glasan pisak isprska Kleja pigmentom i tkaninom. Kada se oporavio od šoka, Klej je otkrio da je kompletno obučen: zlatna tunika čvrsto je priljubljena uz njegovo telo, na nogama su mu cipele koje podsećaju na prozirne koverte, a na glavi ima šešir širokog oboda. Toliko dugo je šetao go da je odmah osetio kako ga odelo sputava. No, ne želeći da uvredi robota, on zadržava odelo na sebi. Kreće duž hodnika. Prvi robot ide za njim, govoreći: »Hrana? Sklonište? Telesno čišćenje? Razonoda?«

»Ne.«

»Nikakve želje?«

»Samo jedna«, odgovori Klej. »Da budem malo sam. Odlazi. Ako te zatrebam, zazviždaću. Ili ću te viknuti.«

»Nejasno.«

»Pozvaću te. Učiniću glasan zvuk uz pomoć svojih glasnih žica. Je li sada jasnije? A sada, najljubaznije te molim, idi. Ne moraš da odeš daleko, ali budi van mog vidokruga – sve dok te ja ne pozovem.

Okreće se i polazi hodnikom. Robot odlazi na drugu stranu.

Klej zaviruje u sobe i u prodavnice. Sve je čisto i uredno, nijedna vrata nisu zaključana – kao da šeta kroz Pompeju. U jednoj od soba vidi ekran koji liči na televizijski ekran, i kada ga oft dodirne na njemu se pojavi trodimenzionalna Izbočina, koja ubrzo potom nestane, poput mehura u vreloj lavi. Iza se nalazi osmougaona kada za kupanje, i ako se pritisne dugme koje se nalazi pored nje niz njene porculanske zidove počne da se sliva nešto nalik na krv. Zelena materija koja podseća na kobasice cedi se iz cevi koje su smeštene iznad nečega što bi moglo da predstavlja štednjak. Krevet menja veličinu i oblik uz pomamnu energiju, postajući veći, manji, kružan, pravougaon. Ogromni ružičasti falus, zlokoban u svojoj životnosti, diže se iz centra škriljačnog poda. Jedan zid se rastapa u pljusak od mozaičkih pločica. Brizgaljke koje podsećaju na gljive nalaze se uz prizor, i one ga zasipaju mirisima, začinima, mastima, i nekakvim prozirnim fluidom zahvaljujući kom nakon par trenutaka ostaje bez odeće. Drago mu je da je ponovo go, mada se, izgleda, isuviše dugo zadržao ispred ovih brizgaljki: jedna od njih poškropila ga je crvenim uljem koje je delovalo kao anestetik na njegovu kožu. Stavlja prst u uvo: ništa. Oprezno se počeše po grudima: ništa. Stiska penis u šaci: ništa. Ne može da oseti ni dodir čupave prostirke poda koja se nalazi ispod njegovih bosih stopala. Da li je ovo trajna obamrlost? Zamišlja samog sebe kako nespretno hoda, gazi po oštrim predmetima koji ranjavaju i kidaju komadiće mesa sa njegovih stopala, a da on to i ne primećuje, sve dok od celog njega ne ostane samo nekoliko mišića koji vise na golim kostima. »Robote?« vikne on.