Sin čovečji

Jedina doktrina lažnija od one o determinizmu jeste doktrina o slobodnoj volji.

Pamćenje je ogledalo neistine.

Konstituisati fizičke objekte iz predočenih čulnih podataka jeste ugodna razonoda, ali takvi objekti su lišeni istinskog sadržaja, i stoga nerealni.

Mora se shvatiti, a priori, da su svi apriorni pojmovi o prirodi univerzuma neizbežno pogrešni.

Ne postoje nužni uslovi i kazualne veze; znači, logika je tiranija.

Kada je jednom došao do intimnog razumevanja svih ovih premisa, svaki nemir ga je napustio. Potpuno je umiren. Nikada nije bio tako srećan kao sada, u obliku Čekača, jer sada shvata da su radost i tuga samo vidovi jedne iste iluzije, značajne i opipljive ne više nego što su to predstave o elektronima, neutronima i mesonima. On može da bude bez ijednog čulnog nadražaja i da živi u okruženju čiste apstrakcije: bez tkiva, boja, tonova, ukusa, bez razlikovanja oblika! On ne samo da se odriče poruka koje čula šalju svest; on poriče realnost i samih čula. U ovoj novoj atmosferi smirenosti on brzo dolazi na pomisao da Ćekači bez sumnje predstavljaju najviši stepen ljudskog razvoja, pošto su oni u potpunosti ovladali svojom okolinom. Činjenica da je ljudski rod nastavio da dalje evoluira, da je čovek produžio da se menja i nakon ovog ostvarenog stadijuma, čini mu se kao trivijalni paradoks; ovaj paradoks je očigledno zasnovan na pogrešnom razumevanju slučajnih događanja, i on više ne želi time da lupa glavu. Ovi Skupljači, ovi Disači, ovi Jedači, svi ovi oblici novijih dana potpuno su nesvesni svoje irelevantnosti u ne-strukturi ne-univerzuma, i stoga su dostojni žaljenja.

On nikada neće napustiti ovo mesto.

Pa ipak, neka čudna nelagodnost zatreperi u ovom samozadovoljstvu. Njegov drugar Ćekač često iz sebe emituje prigušene i zvonke tonove sumnje, što opet u priličnoj meri protivreči osnovnim postulatima njihove filozofije. Uz to, reka se s vremena na vreme ustalasa i zapljusne gomilama svetlucavih čestica mesto gde je Klej ukopan u tlo; ovo strujanje vode istog časa njemu onemogući čulno opažanje, i ostavi ga preko svake mere uznemirenog činjenicom važnosti opažanja. Iako prevladava ove teškoće, on ipak ostaje zbunjen tom osnovnom nesigurnošću koja se sukobljava ne samo sa njegovom svešću da nesigurnost kao takva ne postoji, već se tiče i njegovog saznanja da ni sukob kao takav ne postoji. Prelazi preko ovih neprozirnih pitanja dosta olako. Vreme protiče bezvremeno, izvijajući se u nizu sivih opni koje jedna drugu proždiru. On više ne zna da li živi u jutro ili u predvečerje sveta. Više se ne vraća linearnom doživljavanju stvarnosti, sve do onog dana kada se određena gustina, nekakvo tkivo, približila mestu gde je on bio ukopan u pesak, gde je sve dublje tonuo u izolaciju.

Primećuje nešto meko u nečem tvrdom. Primećuje nešto ovalno u nečem pravougaonom. Postaje svestan zvuka unutar tišine.

Čuje hrapav glas kako mu se obraća: »Tvoji te prijatelji traže. Hoćeš li im se vratiti?«

Klej je spreman da ovu grupu istovremenih fenomena shvati kao iluziju realnosti. I tada pred očima ugleda svog oživljenog drugara, sferoid. Posmatra to želatinozno biće koje prosecaju sjajne metalne šipke njegovog kaveza. Obrati mu se: »Nije istina da ja mogu da razumem tvoj govor.«

»Nijedna prepreka nije večna«, odgovori sferoid. »Ja sam sada podešen za jezik ove ere.«

»Zašto si došao ovde?«

»Da ti pomognem. Osećam zahvalnost, neku vrstu duga, jer si ti bio onaj koji me je vratio u život.«

»Oslobađam te tog duga. Život i smrt su nerazlučiva stanja. Ti si bio naprosto zbunjen, a ja sam te prosvetlio.«

»Bilo kako bilo, želiš li ti da zauvek ostaneš ovde ukorenjen?«

»Ja putujem daleko, koliko mi je volja, a da i ne napuštam ovo mesto.«

»Ne bih da te povredim«, reče sferoid, »ali čini mi se da ti nisi više svoj vlastiti gazda. Mislim da te treba spašavati. Da li ovde, u pesku ukopan, boraviš svojom slobodnom voljom?«

»Dopusti da ti objasnim šta je slobodna volja«, odvrati Klej.