Sin čovečji

Hanmer, Bril, Serfis, Angelon, Ti i Ninamen trepere, postaju sve nejasniji, prelazeći naizmenično iz muškog u ženski oblik, čas se nekontrolisano miču, a čas su potpuno mirni. Oni još uvek učestvuju u ceremoniji Otvaranja Zemlje. Klej se pita da nije možda trebalo sa njima da ostane do kraja, ali da je tako uradio, onda nikada ne bi osetio zadovoljstvo kakvo je imao od ove šetnje po vazduhu, niti bi sferoid vratio u život. Ovo je bio dan pun čuda. Ovakvu radost nije osetio nikada ranije.

Klejovo osećanje sreće ne mogu da pomute ni odvratna kozolika stvorenja koja upravo ulaze u njegov vidokrug. Klej se lagano nakloni prema njima, obraćajući im se: »Ja sam Klej«, objašnjava im on. »Od svih onih koji su uhvaćeni u vremenski protok, izgleda da sam ja najstariji. Sferoid dolazi iz ere koja je nakon mog doba. Ovi ovde«, pokazujući pri tom na Hanmera i njegove drugove, »oni predstavljaju dominantnu vrstu sadašnjeg trenutka. A vas troje, pretpostavljam, dolazite iz nekog perioda u sredini, između njih i sferoida, kada–«

Preteče mumlajući, ljudi-koze krenuše prema njemu.

Oni jedan sa drugim govore nekakvim turobnim i monotonim jezikom, a napred se kreću polako i oprezno poput hijena. Ispunili su vazduh zadahom truleži. Klej se trudi da od sebe odagna očaj i razočarenje, govoreći sam sebi da ne treba ni o kome suditi samo po spoljnim znacima; ovo su takođe sinovi čovečji, i u nekoj prohujaloj eri mora da su predstavljali vrhunac ljudskih stremljenja. Hoću da budem naivan: da budem pun milosrđa: da budem onaj koji voli. Oni mu prilaze sasvim blizu, unose mu se u lice, zapahnjujući ga ogavnim zadahom iz usta, prskajući ga svojom lepljivom pljuvačkom. Klej je počeo da kašlje, dok je rukom zapušio nos. Oni su ispružili ruke ispred belih, bez ijedne dlake, grudi; prsti su im kratki i zdepasti, sa ranicama na mestima gde se koža ljušti, i bez noktiju. Ritmično se klate u kukovima. Klej je siguran da u njihovim očima tinja plamen zla. Ružno korenje koje niče za njihovim stopama, sada je preplavilo čitav amfiteatar. »Možemo li da razgovaramo?« pita Klej. »Ovo je noć Otvaranja Zemlje. Hajde da pokušamo da razumemo jedni druge, da volimo jedni druge. Kako ja vama mogu pomoći?« Stvorenja se primaknu bliže njemu. Senka ozbiljne opasnosti nadvila se nad Kleja. Uznemiren, on pokušava da se odigne od tla, ali njihove ruke se pružaju i hvataju ga, sprečavajući ga u tom naumu. Počinju da ga guraju napred-nazad, da ga bacaju od jednog do drugog, uz pištav podmukao smeh. Da li je ovo igra? Kao lovački psi što se igraju sa opkoljenim zecom! »Pogrešno ste me razumeli«, kaže im Klej. »Ja sam ljudsko biće, možda jako rani oblik, ali opet mislim da zavređujem bar osnovno poštovanje–« Guranje postaje sve snažnije i neprijatnije. Oni se nadnose nad njega; njegova glava doseže tek do njihovih grudi. Lupaju nogama po tlu, koje od toga podrhtava. Iskezili su zube.

Hanmer, Ninamen, Ti, Serfis, Bril i Angelon sede na tlu i to posmatraju. Nijednim pokretom ne pokazuju želju da se u ovo umešaju.

Jedino sferoid pokazuje da mu nije. milo što ova kozolika stvorenja maltretiraju Kleja. On ljutito mrmori prema njima. Ali ljudi-koze njegov jezik razumeju manje nego i sam Klej. Oni nastavljaju da ga guraju i da se poigravaju sa njim. Oseća da ga koža peče na mestima gde ga ova stvorenja dotaknu. Gurkajući ga, oni uporno nešto mrmljaju – i to kao da je upućeno njemu. Šta hoće da kažu? Klej zamišlja da mu govore: »postaćeš kao mi. Postaćeš kao mi. Postaćeš kao mi.« Da li je ta napukla vriska njihov smeh? Kakav je to zlosrećni sticaj okolnosti stvorio ova bića, i kako je mogao da ih stvori iz ljudskih gena? Oni su kao kosturi što se klate u budućnosti. Oni su šala kojom će se budućnost podsmehnuti snovima svih utopista. Klej se pod njihovim udarcima ruši na zemlju. Kraci brzorastućeg korenja obavijaju se oko njega, tako da jedva dolazi do daha. Pa ipak, utehu nalazi u misli da su ove zveri tek prolazna etapa u priči koja se zove evolucija. Čovečanstvo će proći kroz tu fazu, pročišćeno, i nastaviti razvoj u pravcu bogolikog Hanmera. Da, ova misao mu pomaže da se umiri, mada ovaj sadašnji bogoliki Hanmer, koji sedi blizu njega, vrlo malo čini da bi mu sada, u nevolji, pomogao. Migoljeći se na tlu, Klej uspeva da se provuče između njihovih nogu i krene, puzeći niz kosinu amfiteatra, ka Hanmeru i njegovim prijateljima. »Ti! Hanmere!« uzvikuje. »Oteraj ova stvorenja od mene! Zar ne možeš da držiš pod kontrolom svoje sopstvene pretke?«

Hanmer se nasmeje. »Dragi moj, oni su trenutno u službi Greške. I na taj način su izvan moje kontrole.«

Ljudi-koze su primetili da im je Klej umakao. Zbog toga se sada ustremljuju na sferoid, ali kada dodirnu kavez, osete šok od udara kojim se sferoid brani od opasnosti, i oni se mumlajući povlače nazad, i ustremljuju opet na Kleja.